Vučićeva Srbija

Otkrivamo: Hrkalovićku ispitivali zbog prisluškivanja Vučića

Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović ispitana je prošlog četvrtka u Sektoru unutrašnje kontrole MUP u vezi sa aferom prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saznaje portal Nova.rs

Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije već nekoliko nedelja vodi istragu o navodima Aleksandra Vučića da je duže vreme izložen prisluškivanju. Ova istraga koja je pokrenuta unutar MUP ima karakter “strogo poverljive”, a do sada je obavljeno više saslušanja osoba za koje postoje indicije da mogu biti povezane sa ovom aferom.

Kako saznajemo, među njima je i najkontroverznija ličnost MUP, bivša državna sekretarka, novopoečena doktorka psihologije i srednjoškolska profesorka Dijana Hrkalović, koja je polovinom 2019. napustila to ministarstvo pod misterioznim okolnostima.

“Na sva pitanja odgovarala je sa ‘ne sećam se’ ili ‘ne znam’, a osim o aferi prisluškiuvanja, ispitivana je i u vezi sa drugim nezakonitim radnjama i eventualnom zloupotrebom položaja zbog kontakta sa kriminalnim krugovima”, kazao je za Nova.rs dobro obavešten izvor.

Takođe, kako nezvanično saznajemo, prethodno je saslušan i Hrkalovićkin blizak saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je do prošle godine bio načelnik Službe za posebne istražne metode pri Upravi kriminalističke policije.

Milenković je, kako saznajemo, rekao između ostalog, da je sve radio po Hrkalovićkinom nalogu, kao i da jesu postojali zahtevi za prisluškivanje određenih osoba za koje nisu postojala sudska odobrenja.

“Tvrdio je da je te transkripte nosio direktno Hrkalovićki, kao i da po njenom naređenju, oni nisu uvedeni u zvanične službene beleške”, dodaje naš sagovornik.

Ističe da su u toku provere o tome – da li je još neko u UKP imao saznanja o svemu što je Milenković ispričao.

Istovremeno, prema nezvaničnim saznajima portala Nova.rs, ispituje se i eventualna povezanost Dijane Hrkalović sa nedavno uhapšenim kriminalcem Darkom Elezom, za kojim je BIH raspisla poternicu zbog više teških krivičnih dela.

U javnosti se spekulisalo da je upravo Elez možda povezan sa likvidacijom poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koji je ubijen u sačekuši u julu 2018. ispred svoje zgrade na Novom Beogradu.

Takođe, u javnosti se sve češće pominje ime jednog od vođa huligansko-navijačke grupe Veljka Belivuka zvanog Velja nevolja i njegovih sumnjivih poslova, a za koga se takođe spekuliše da je bio upravo pod njenom zaštitom.

Tome je, između ostalog, doprineo slučaj ubistva karatiste Vlastimira Miloševića u Beogradu, januara 2017. Iako je Belivuk ubrzo nakon zločina uhapšen zbog sumnje da je počinio ovaj zločin, nakon završetka istrage i podizanja optužnice bio je označen samo kao pomagač, da bi nakon sudskog postupka bio oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza.

Podsetimo, predsednik Srbije obavestio je javnost nekoliko dana uoči Nove godine da mu se godinu i po dana prisluškuju telefonski razgovori. Simptomatično je to što se upravo taj period poklapa sa odlaskom Hrakolović iz MUP, to jest sredinom 2019. godine, dok je i sam predsednik, u jednom televizijskom gostovanju, napomenuo da se sve dešavalo uoči otkrića “Jovanjice”, najveće plantaže marihuane u Evropi.


https://nova.rs/vesti/hronika/otkrivamo-hrkalovicku-ispitivali-zbog-prisluskivanja-vucicaprisluskivanje-vucica-hrkalovic-saslusana-bagzi-je-ukopao/

buffalo bill wrote:

Otkrivamo: Hrkalovićku ispitivali zbog prisluškivanja Vučića

Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović ispitana je prošlog četvrtka u Sektoru unutrašnje kontrole MUP u vezi sa aferom prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saznaje portal Nova.rs

Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije već nekoliko nedelja vodi istragu o navodima Aleksandra Vučića da je duže vreme izložen prisluškivanju. Ova istraga koja je pokrenuta unutar MUP ima karakter “strogo poverljive”, a do sada je obavljeno više saslušanja osoba za koje postoje indicije da mogu biti povezane sa ovom aferom.

Kako saznajemo, među njima je i najkontroverznija ličnost MUP, bivša državna sekretarka, novopoečena doktorka psihologije i srednjoškolska profesorka Dijana Hrkalović, koja je polovinom 2019. napustila to ministarstvo pod misterioznim okolnostima.

“Na sva pitanja odgovarala je sa ‘ne sećam se’ ili ‘ne znam’, a osim o aferi prisluškiuvanja, ispitivana je i u vezi sa drugim nezakonitim radnjama i eventualnom zloupotrebom položaja zbog kontakta sa kriminalnim krugovima”, kazao je za Nova.rs dobro obavešten izvor.

Takođe, kako nezvanično saznajemo, prethodno je saslušan i Hrkalovićkin blizak saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je do prošle godine bio načelnik Službe za posebne istražne metode pri Upravi kriminalističke policije.

Milenković je, kako saznajemo, rekao između ostalog, da je sve radio po Hrkalovićkinom nalogu, kao i da jesu postojali zahtevi za prisluškivanje određenih osoba za koje nisu postojala sudska odobrenja.

“Tvrdio je da je te transkripte nosio direktno Hrkalovićki, kao i da po njenom naređenju, oni nisu uvedeni u zvanične službene beleške”, dodaje naš sagovornik.

Ističe da su u toku provere o tome – da li je još neko u UKP imao saznanja o svemu što je Milenković ispričao.

Istovremeno, prema nezvaničnim saznajima portala Nova.rs, ispituje se i eventualna povezanost Dijane Hrkalović sa nedavno uhapšenim kriminalcem Darkom Elezom, za kojim je BIH raspisla poternicu zbog više teških krivičnih dela.

U javnosti se spekulisalo da je upravo Elez možda povezan sa likvidacijom poznatog beogradskog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koji je ubijen u sačekuši u julu 2018. ispred svoje zgrade na Novom Beogradu.

Takođe, u javnosti se sve češće pominje ime jednog od vođa huligansko-navijačke grupe Veljka Belivuka zvanog Velja nevolja i njegovih sumnjivih poslova, a za koga se takođe spekuliše da je bio upravo pod njenom zaštitom.

Tome je, između ostalog, doprineo slučaj ubistva karatiste Vlastimira Miloševića u Beogradu, januara 2017. Iako je Belivuk ubrzo nakon zločina uhapšen zbog sumnje da je počinio ovaj zločin, nakon završetka istrage i podizanja optužnice bio je označen samo kao pomagač, da bi nakon sudskog postupka bio oslobođen krivice zbog nedostatka dokaza.

Podsetimo, predsednik Srbije obavestio je javnost nekoliko dana uoči Nove godine da mu se godinu i po dana prisluškuju telefonski razgovori. Simptomatično je to što se upravo taj period poklapa sa odlaskom Hrakolović iz MUP, to jest sredinom 2019. godine, dok je i sam predsednik, u jednom televizijskom gostovanju, napomenuo da se sve dešavalo uoči otkrića “Jovanjice”, najveće plantaže marihuane u Evropi.


https://nova.rs/vesti/hronika/otkrivamo-hrkalovicku-ispitivali-zbog-prisluskivanja-vucicaprisluskivanje-vucica-hrkalovic-saslusana-bagzi-je-ukopao/

СНС Шабац:Били смо у праву за трошење новца
Градски одбор Српске напредне странке у Шапцу поздравио је данас пресуду Уставног суда Србије по којој су, како наводе, референдуми о трошењу новца од пореза на имовину означени као противуставни.

"Овим је потврђено да је Српска напредна странка од почетка била у праву када смо износили критике на рачун оваквог вида трошења новца свих грађана Шапца, због чега смо се крајем 2018. године и обратили Уставном суду Србије", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, Уставни суд је у пресуди донетој 31. децембра 2020. године установио да правилници које је доносило тадашње Градско веће града Шапца по Одлуци о праву месних заједница на пренос средстава од пореза на имовину физичких лица и начину коришћења ових и других средстава нису у сагласности са Уставом и законом.

Уједно, Уставни суд је као противуставно и противзаконито оценио и утврђивање списка учесника непосредног изјашњавања о предлозима пројеката месних заједница, напомиње СНС Шапца.

"Референдуми, односно непосредно изјашњавање грађана о трошењу новца од пореза на имовину, за Српску напредну странку од почетка су били проблематични и на то смо константно указивали. Тадашња градска власт коју је предводио Небојша Зеленовић овакав вид учествовања својих суграђана у процесу одлучивања видела је као револуционаран и демократски, а истина је да је то био покушај тадашње локалне власти да обесмисле постојање савета месних заједница. Уз ово, референдум је, између осталог, био и дискриминаторски", указује се у саопштењу.

Они објашњавају да су могућност да предлажу пројекте од интереса за своју заједницу имали само они грађани који су платили порез.

"На овај начин дискриминисани су сиромашни Шапчани. Уз ово, додатан проблем било је и прављење посебних спискова гласача, односно пријављивање за такозвани референдум. Многи нису били обавештени да морају да се пријаве како би гласали, па смо имали ситуацију да је у неким месним заједницама о пројектима који се тичу целокупне заједнице одлучило једва десет одсто становника", истиче СНС Шапца.

Они оцењују да је пресудом Уставног суда Србије недвосмислено утврђено да је претходна власт у Шапцу, коју је предводио Небојша Зеленовић, радила противуставно и противзаконито.

"Преузимањем одговорности за Шабац, Српска напредна странка се обавезала да ће интерес грађана бити на првом месту. У ово спада и функционисање месних заједница које ће радити искључиво у складу са законом. Савети месних заједница сами ће одлучивати о трошењу средстава и пројектима на које ће бити утрошена средства за потребе свих наших суграђана", закључује се у саопштењу.

Извор: Танјуг

ćaća wrote:Zar se ne kaže oporba?

Noć u šumi – kako su migranti oterani u Bugarsku

Ustavni sud je prvi put potvrdio da su srpski organi reda ilegalno proterivali migrante, pokazuje odluka u koju DW ima uvid. Porodice sa malom decom ostavljene su na mrazu, umesto da budu prebačene u prihvatni centar.


Bugarski policajci su ljude te subote zatekli kod Kalotine, par stotina metara od granice sa Srbijom. Iza njih je bila noć u šumi, na februarskom minusu. Kasnije će ispričati da su jedva umirili decu, da je jedna žena zbog promrzlina docnije završila u bolnici. Prema belešci bugarske policije, grupu od 25 migranata su priveli u 8:25 ujutru. Bio je 4. februar 2017. godine.

Za sedamnaestoro njih, o kojima postoji dokumentacija, prethodni dan – taj jedan koji su proveli u Srbiji – bio je rolerkoster straha i nade. Počeo je hapšenjem, nastavio se sudskim oslobađanjem, a završio ilegalnim proterivanjem. To je sada, gotovo četiri godine kasnije, potvrdio Ustavni sud u Beogradu.

To je prva takva presuda u Srbiji. Nagađanja o brutalnom ophođenju policije i vojske prema izbeglicama godinama završavaju slično: borci za ljudska prava tvrde da se ljudi protivzakonito proteruju, a država to demantuje.

Sada je najviši sud prihvatio dokaze da se takozvani push-back dogodio. U čitavoj Evropi jedva da ima sudskih presuda slične težine. „Presuda je izuzetno važna jer je kolektivno proterivanje najteže dokaziva povreda ljudskih prava“, kaže za DW Nikola Kovačević, advokat koji je zastupao proterane ljude.
...

Ne zna se ko je proterao ljude

„Nažalost, opšte je poznata stvar da se kolektivna proterivanja i dalje dešavaju na srpskoj granici sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, kao i da za te nezakonite prakse do danas niko nije snosio odgovornost“, kaže Kovačević, prvi advokat koji je imao uspeha pred Ustavnim sudom u ovoj oblasti.

„Zato ova odluka Ustavnog suda pruža tračak nade. Treba je smatrati opomenom za ministarstva policije i odbrane“, navodi on. „Takođe, neophodno je da se bez odlaganja utvrdi identitet policajaca koji su te večeri ostavili izbeglice u šumi na minus dva stepena.“

Prema odgovorima policije na pitanja suda, ispada da su Avganistance do šume odvezli duhovi. Jer, policija tvrdi da su im njihovi službenici samo podelili dokumenta pred sudom u Pirotu i otišli svojim putem.

Osim ilegalnog proterivanja, Ustavni sud je utvrdio da su ljudima prekršena prava jer nisu imali branioca. Deo žalbe zbog držanja u nečovečnim uslovima odbačen je, iako sud smatra da podrum stanice u Gradini nije primeren, ali naglašava da su tamo migranti držani oko 12 sati i da se to može tolerisati s obzirom na veliki priliv ljudi tokom izbegličke krize. Takođe, odbačen je deo žalbe u kojem se tvrdi da je proterivanje u Bugarsku dovelo ljude u posebnu opasnost jer im tamo preti nečovečan tretman.

Prema presudi, Republika Srbija mora svakome od Avganistanaca da isplati po hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti. Kovačević je u žalbi tražio da odšteta iznosi po 360.000 dinara. On ne krije zadovoljstvo što je, po prvi put u Srbiji, sudski utvrđeno da snage reda beskrupulozno proteruju izbeglice.

Od februarske noći prošle su skoro četiri godine. Prema Kovačevićevim rečima, većina Avganistanaca koji su tada izbačeni na mraz odavno su u Nemačkoj.

https://www.dw.com/sr/noć-u-šumi-kako-su-migranti-oterani-u-bugarsku/a-56261986?maca=sr-Twitter-sharing

I sam čin predaje ČETVRTI put dopune dokumentacije!!!! @MDULS pic.twitter.com/KRmD0ia6OH

— Branislav Lečić (@branislav_lecic) January 22, 2021