Mišković: Đinđić je bio jedini političar s kojim sam gajio istinsko prijateljstvo

Mišković: Đinđić je bio jedini političar s kojim sam gajio istinsko prijateljstvo

Kada smo se sprijateljili, Đinđić i ja smo se viđali nekoliko puta nedeljno. Nagovorio me je da kupim kuću na Dedinju pored njegove, ali nije doživeo da budemo komšije. Naše druženje prevazilazilo je razgovore o politici i biznisu. Bio je to odnos koji se razvio u duboko prijateljstvo puno međusobnog uvažavanja.

https://www.vesti.rs/Vesti/Miskovic-Djindjic-je-bio-jedini-politicar-s-kojim-sam-gajio-istinsko-prijateljstvo.html

Eh, sada, samo sa Djindjicem. Ne govorite istinu gosn Miskovicu.
A kada se setim drugosrbijanstine, tamo nedge 2007, koja kao napada Miska dok on gura ssp sa eu i sastavlja pro-eu vlade na stetu Srbije a svoju korist.
E, to su bila vremena. Ne ovo sada kada ga kao hapse da bi se odradilo Kosovo pa posle dobije Sava centar.

sve i da je svaku reč izmislio, zapravo ništa nije omašio. pročitaću kada nebesplatni primerak bude uvaljivan uz vreme, mada ima štofa i za redovnog kolumnistu.

Mišković wrote:Povremeno smo ručali zajedno, ali u tim susretima nikakvog srbovanja nije bilo, nikakve nacionalističke priče, a ni ideologije. Kao direktor Župe na delu sam video socijalizam, partijsko dogovaranje, lažne slike stvarnosti, socijalizam koji je uništavao suštinsku pokretačku snagu u svakom čoveku: stvaranje i nagrađivanje. S druge strane, nije to bio socijalizam sovjetskog tipa, i pravi privrednici, koji su imali liderske hrabrosti, mogli su da rade u skladu s principima kapitala i tržišta. Zato Milošević nije imao drugog razloga da me pozove da budem predsednik vlade osim da primenim model Župe na celu državu – uz, naravno, zakonsku, sistemsku podršku. Jednostavno: Milošević me je pozvao da socijalizam prevedem u tržišnu privredu. I tu sam se upecao.

mita, misa i mijat prskaju.

inace lepo je da se vidi jedna konstantna politike u srba u poslednje tri decenije: privatizacija.

ekipa je mnogo šira od miška, tu je dosta ljudi koji sad vode značajne biznise, da ne kažem poslove, uvrediće se nik paće

a priča je krenula od prostorija današnje ambasade belgije, vlasništvo tadašnje jugohemije, sve obezbedio mileusnić, igrom slučaja otac milke udate forcan, a prvi kapital je bio koliko mile, pa bio je je 2 miliona, ok idemo dalje, posle nešto seru ovi iz insajdera, pa lol i lol još jednom

btw smiljka sestra je grom u odnosu na milku, ali nije joj se dalo, sunce moje malo

ništa ovo ja ne znam tako priča čaršija možda je sve netačno, kurac

ali bem ti lebac i bazene u srbu 

ljudi i dalje veruju da je privatizacija ovde počela s 5.10. a počela je 10+ godina ranije.

greh je veliki na 5.10. što je parama pustio da nastave kud su krenule

mnogo pre 5.10. se uspostavila određena ravnoteža između nekoliko vlasnika srbije

nikoga kasnije nije bilo briga ili je bio plaćen da ga ne bude briga (to ja ne znam, naročito kada pišem) da išta uradi po pitanju dekriminilizacije kapitala

imaš kolaps tržišta (domaćeg ali i istočno-evropskog na koje je srbija bila znatno nakačena) i kolaps trgovine do 1995 uz paralelno isisavanje onoga što je ostalo od para iz društvenih u privatne firme preko povezanih lica.

sfrj je bila bankrot u martu 1991, savezna vlada nije imala novca da servisira spoljni dug. e na takvu osnovu dolazi ovo gore. najkasnije početkom 1993 država štampa pare za elementarne budžetske obaveze. to je kraj, ende.

sve posle toga je manje bitno za nekoliko redova veličina, kao nekakav politički izbor. msm, 1995 je već kasno za "spašavanje".

pa 5.10 je samo momenat u kojem su vlasnici srbije prepoznali da imaju zajednicki interes sa njenim gradjanima glede izolacije drzave.

paaa, da, recimo.

kao i obično, ništa nisam saglasan sa tobom, nije ništa lično u pitanju

ja posmtram jedan, ti drugi ugao, ti pametniji, ja mehanistički i nikada se neću saglasiti sa tim

ja mislim da je mnogo toga moglo da se izvuče i posle 2002, samo da je bio volje, a volje je bilo samo da se nešto ušićari, od slučaja do slučaja je bilo različito, i sve je različito, jedna je priča jumko, druga, nitex, treća imt, četvrta ljubiša miodragović, peta 14 oktobar itd

osnovni problem je što je vlast bila bez ekperata, osim onih koji su nazovi eksperti, tih nikada nije falilo

jebo ih onaj potomak titovog ađutanta, da ne imenujem i ona njegova

izvinjavam se za greške u kucanju, ne mogu sad da ispravljam

sry

pa sam kažeš da "nije bilo eksperata". bilo je prepisivanja iz prethodnih iskustava i. evrope, u suštini sve već viđeno, naša tzv tranzicija je u suštini u opsegu poznatih rešenja a i rezultata.

msm to je jedan razlog kao nekakva prepreka.

ja ne gledam na taj period kao na "propuštenu šansu" u ekonomskom smislu; što bi kod nas ispalo nešto mnogo drugačije od ostatka ie/jie, a lošije je u meri u kojoj smo najebali 90ih i pošli sa gorih pozicija.

Mr. Moonlight wrote:ekipa je mnogo šira od miška, tu je dosta ljudi koji sad vode značajne biznise, da ne kažem poslove, uvrediće se nik paće

a priča je krenula od prostorija današnje ambasade belgije, vlasništvo tadašnje jugohemije, sve obezbedio mileusnić, igrom slučaja otac milke udate forcan, a prvi kapital je bio koliko mile, pa bio je je 2 miliona, ok idemo dalje, posle nešto seru ovi iz insajdera, pa lol i lol još jednom

btw smiljka sestra je grom u odnosu na milku, ali nije joj se dalo, sunce moje malo

ništa ovo ja ne znam tako priča čaršija možda je sve netačno, kurac

Jovan Mileusnic je inace, za one koji ne znaju, tezak UDBAs i bivsi predsednik IO FK Partizan iz 80-ih.

Мене овај текст концепцијски подсећа на овај сличног датума:
https://www.srbijadanas.com/vesti/hronika/starleta-tamara-duric-u-suzama-zagrlio-me-i-rekao-volim-te-sestrice-onda-se-zacuo-pucanj-2018-04-19

Meni je generalno nejasno kako se veruje da je transfer vlasništva, sa državnog/društvenog na privatno mogao biti legalan u širem smislu.

Ko je to početkom 90ih imao novca da po procenjenim cenama preuzima fabrike, zgrade, postrojenja itd itd? Ili strane korporacije ili lokalni krimosi ove ili one fele, kroz mućke i obaranje troškova. Čak i kad su deljeni vaučeri građanima relativno brzo su otkupljivani po "povoljnim cenama".

Čitav sistem je bio nezamisliv kao ideal-tipski uređeni proces, a fajt za njegovo predstavljanje takvim je čisti marketing prema javnosti, od čega je tužniji samo pokušaj da se "odgovori na pitanje zašto nije bio pošteniji" (uzaludna rabota).

To je pre svega bila kontrarevolucija, uz naravno (kategorički ogromnu) razliku u odnosu na revoluciju od '45. što nije uključivala masovnu represiju i retribuciju prema poraženim elitama.



Ovo govorim načelno za proces, ne za Srbiju posebno.

pa nije ukljucivala represiju zato sto i nije bilo otpora. te elite su jednostavno ukljucene u privatizaciju i omoguceno im je da se prestroje. 

slicno se desilo i nakon 510 kada je ostrica bila usmerena ili prema aamom vrhu ili prema nekom nizem srednjem esalonu koji je jedno vreme prolazio kroz topli zec kriznih stabiva. ljudi poput, na primer duska matkovica, su otvorili svoje firme i cak su se pojavljivali kao savetnici u procesu privatizacije.

to sam hteo da dodam al me je mrzelo, a već rekoh gore da je naša tranzicija bila deja vu (all over again ) iako to, rekli bismo, nije nužno trebala biti (610)


jednom sam upotrebio reč kontra(r)evolucija, zato što je bila revolucionarna promena ali produžena kroz vreme i "mekana" prema ponajvećem delu starog poretka, kome je omogućena inkluzija i mutiranje.

Gargantua wrote:Meni je generalno nejasno kako se veruje da je transfer vlasništva, sa državnog/društvenog na privatno mogao biti legalan u širem smislu.

Ko je to početkom 90ih imao novca da po procenjenim cenama preuzima fabrike, zgrade, postrojenja itd itd? Ili strane korporacije ili lokalni krimosi ove ili one fele, kroz mućke i obaranje troškova. Čak i kad su deljeni vaučeri građanima relativno brzo su otkupljivani po "povoljnim cenama".

Čitav sistem je bio nezamisliv kao ideal-tipski uređeni proces, a fajt za njegovo predstavljanje takvim je čisti marketing prema javnosti, od čega je tužniji samo pokušaj da se "odgovori na pitanje zašto nije bio pošteniji" (uzaludna rabota).

To je pre svega bila kontrarevolucija, uz naravno (kategorički ogromnu) razliku u odnosu na revoluciju od '45. što nije uključivala masovnu represiju i retribuciju prema poraženim elitama.



Ovo govorim načelno za proces, ne za Srbiju posebno.

Kategorička razlika je i u tome da se plenila vila pojedinca i od nje pravio vrtić, a sada se od vrtića pravila vila.

Prejaka ti je ta simbolika, a i da je precizna i u celosti tačna govoriš o razlici sistema samih koja se valjda podrazumeva.

ovo je doslovce tacno u jednom slucaju u mom kraju  

mada nije u pitanju tuto vrtic vec samo djardin