Vučićeva Srbija

Ае, камо графикон дркабилности, са регресијама, ко све упада у две сигме, кам га статистика и остали научни приступ? Или се господи форумским шиљитељима диже само на Амерке? Другосрбијанско инцелитељство пригушено...

Помогло би и да неко макар израчуна Конов коефицијент за овај узорак.

https://insajder.net/sr/sajt/vazno/20935/Vlasti-Paragvaja-u-kontejneru-iz-Srbije-pronašle-sedam-tela-u-fazi-raspadanja.htm

Tela sedam osoba, u poodmakloj fazi raspadanja, pronađena su u kontejneru sa đubrivom, koji je poslat iz Srbije pre tri meseca, saopštile su vlasti Paragvaja.

Kakav Žica S02 momenat.

KANIBALIZAM U KONTEJNERU KOJI JE IZ SRBIJE STIGAO U PARAGVAJ: 1 od nastradalih pokušao da preživi hraneći se o
Pre 15 sati

promašili su u žici naciju za nekih 200km

Ouvaj, može li neko da mi objasni zašto smo sad svi, i staro i mlado, i levo i desno, protiv oporezivanja tzv freelancera?

Jesmo li?   Propustih direktivu.

Svašta s ljudima. Ko zaradi, treba da plati porez.

Pa ono, vidim da su DJB i PRLe ogorčeni.

ja sam mlad, desno i frilensovao sam 4 godine, nek naprave firmu i prijave se za pausal ko sto posten svet radi.

ako im se ovako oporezuje ko da im poslala tetka iz amerike onda ce im uzeti poeska uprava pola, al ako se registruju pa plate pausal ko sto je posten svet radio, onda je na osnovu toga kakva je prosecna plata u opstini de su se registrovali.


sad, sto se njima nakupilo poreza za sto godina od kako nisu prijavlivali, sazaljevam slucaj.


edit: takodje moji prijatelji iz marketinga frilenseri, toj debati uopste ne prilaze kao policy pitanju, niti kao obavezi koju imaju odgovorni poslovni ljudi (kako ja da platim sto manje naravno, to je validno), nego odma u glavu i esencijalno: A ZASTO JA DA PLATIM POREZ, STA JE MENI DRZAVA DALA.

tako da ja bih to sve tuko mokrim novinama.

PRL se izjasnila protiv:

https://www.masina.rs/?p=15167

Partija radikalne levice osuđuje nametanje poreza frilenserima i poziva na organizovanje

sa obrazloženjima:

S obzirom da radnopravni status radnika angažovanih preko „platformi“ (koje nisu klasični poslodavci iz inostranstva, već parazitski „posrednici“ između pružaoca i korisnika usluge sa svim drugim osobinama poslodavca) nije zakonski regulisan, ne postoji opravdan osnov da država uzima bilo šta od radnika koji su prinuđeni da rade kao jeftina radna snaga, jer ne mogu u svojoj zemlji da nađu pristojno plaćen posao.
...

Osuđujući postojeće i najavljene poreske politike, PRL od države zahteva „da porez uzme najpre od velikih kapitalista, monopolista i crkve“, dok ne bi trebalo da „za porez za koji je odgovoran strani poslodavac tereti domaćeg radnika“....

Partija radikalne levice podseća i na to da je najavljeni potez u neskladu sa Vladinim propagiranjem rada u sektoru informacionih tehnologija i poziva vlasti da, umesto domaće radne snage, pritisak usmeri prema stranim kompanijama koje posluju na domaćem tržištu, primoravajući ih da odrede domaće predstavnike, plate poreze i omoguće frilenserima ostvarivanje radnih prava.

...

Partija radikalne levice saopštenje zaključuje konstatacijom da će podržati, podstaći i pomoći organizovanje svih radnica i radnika angažovanih preko platformi i svih prekarnih radnika, te dati predlog nove ekonomske politike.

U suštini ih tumače u ključu prekarijata. Mensčini da je to sad pitanje da li tamo neki ITijevac mlati par k evra mesečno, ili radi za 500 evra neto, gde se socijalno smešta, koja je uloga osiguranja i bruto plate itd.

Летећи Полип wrote:Ouvaj, može li neko da mi objasni zašto smo sad svi, i staro i mlado, i levo i desno, protiv oporezivanja tzv freelancera?

10-15-20% je porez, 50% je harač

onome ko je registrovao svoju delatnost i ko se vodi kao pausalac porez nije ni priblizno toliko.

Udruženje radnika na internetu: Za rešenje situacije potrebni konstruktivni razgovori

Udruženje radnika na internetu je saglasno da porez treba da se plaća, ali navodi da trenutno opterećenje, nedovoljna zakonska regulisanost, nejasnoće i dugogodišnje neprimenjivanje propisa ukazuje da je krivica za situaciju u kojoj se trenutno nalaze frilenseri prvenstveno na državi. Dodaju i da su za rešavanje problema potrebni konstruktivni razgovori.


"Ministar finansija Siniša Mali danas je izjavio da radnici na Internetu koji su primili prihod iz inostranstva moraju platiti porez i doprinose na taj prihod, a da će eventualne izmene zakona i propisa nastupiti kasnije. Pozdravljamo poziv ministra da se sedne za sto i razgovara o budućim rešenjima, ali potrebno je razgovarati o aktuelnim problemima koje je izazvao poziv na samoinicijativno prijavljivanje i izvršavanje poreskih obaveza fizičkih lica koji prihoduju od stranih poslodavaca nedavno objavljenog od strane Poreske uprave, prvo na Fejsbuku, a potom i na zvaničnom vebsajtu", navodi se u saopštenju.

Udruženje radnika na internetu ocenjuje da "nemušti poziv" koji je Poreska uprava objavila posle "višegodišnjeg ćutanja o poreskoj obavezi" frilensera, ukazuje da nameravaju da oporezuju celokupan prihod dobijen iz inostranstva, pri čemu nisu razgraničene vrste prihoda, među kojima postoje i iznosi koji nisu pokriveni Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Podsećaju i da do decembra 2019. godine frilenseri nisu bili prepoznati kao lica koja uopšte mogu da plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, te da je nejasno o kakvom se tačno retroaktivnom plaćanju radi.

"Ministar finansija smatra da je Poreska uprava izašla u susret građanima Srbije, dok mi smatramo da do svega ovoga ne bi ni došlo da je Poreska uprava svih ovih godina radila svoj posao i obaveštavala ljude o obavezi plaćanja poreza i samom načinu izvršavanja te zakonske obaveze", dodaje se u saopštenju.

Dodaje se i da je većina frilensera pokušavala da dobije informaciju i uputstva o prijavljivanju svojih prihoda, ali da su službenici Poreske uprave širom Srbije odgovarali "da oni o obavezi i načinu oporezivanja prihoda iz inostranstva ne znaju mnogo, da se to ne odnosi na frilensere, da (ih) Zakon ne prepoznaje i da nisu sigurni kako bi se to obračunavalo".  

"Pozivamo Ministra finansija i Vladu da ne primenjuju selektivno zakon naplaćujući porez samo od pojedinih grupa koje su i ovako pogođene krizom u kojoj se nalazimo. Podsećamo da najveći dužnici u državi bezbrižno ne uplaćuju porez godinama, dok frilensere koji su u zemlji ostali i pored neregulisanog statusa, država, čini nam se, nema nameru da zadrži", smatraju u Udruženju radnika na internetu.

Dodaju i da je premijerka Ana Brnabić najavila uvođenje olakšica i niza mera za privlačenje digitalnih nomada iz celog sveta kako bi ojačala privredu zemlje i obezbediti dodatni priliv deviza, a da se istovremeno domaći frilenseri koji već prihoduju iz inostranstva nametima teraju iz svoje zemlje.

"Istupamo u ime ne malog broja pogođenih ljudi, kako ministar tvrdi, već u ime stotina hiljada mahom mladih, obrazovanih i sposobnih ljudi, za koje država nije uradila ništa da bi ih uvela u legalne tokove... Navedeno je samo vrh ledenog brega koji preti da finansijski potopi ogroman broj građana Srbije. Nadamo se da je Ministar finansija svestan činjenice da možemo očekivati da ljudi svoje nezadovoljstvo izraze na ulici ukoliko u skorijem vremenu ne dođe do dijaloga", zaključuje se u saopštenju.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/udruženje-radnika-na-internetu-za-rešenje-situacije-potrebni-konstruktivni-razgovori

Odlazeći ministar životne sredine Goran Trivan: Strašno smo zemlju zagadili

Odlazeći ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je poručio da je "bilo krajnje vreme reći da smo zemlju strašno zagadili, da nam je svaki deo životne sredine katastrofalan, i da se moramo suočiti sa tim, a zatim i rešavati deo po deo".

Poručio je da je tokom svog mandata radio na tome da Srbija dobije "novo lice - čistije, zdravije, vedrije, trudeći se da joj probudimo nadu da je moguće sačuvati je od bahatog ruženja, nemilosrdnog prljanja i zagađivanja, nebrige, uništavanja".

Jer "prelepa je naša Srbija, ali je krajnje vreme da tako i počnemo da se odnosimo prema njoj", napisao je Trivan u saopštenju kojim je zahvalio medijima što promovišu važnost aktivnosti na zaštiti životne sredine.

On je istakao da građani imaju pravo da znaju kakav vazduh dišu, kakvu vodu piju, da izražavaju javno stavove zabrinutosti za životnu sredinu, njeno očuvanje, zaštitu divljih predela i vrsta, zabrinutost zbog zagađivanja.

"Dostizanje najvažnijeg cilja - zdrave životne sredine za nas i buduće generacije, nemoguće je bez dobre komunikacije svih, i vladinog i civilnog sektora, i akademske zajednice, privrede, svakog građanina i medija", naglasio je Trivan.

Hoće sad da uteruju nešto na šta ljude nisu upozoravali godinama, iako su imali dužnost.

"Ukrštanjem podataka poslovnih banaka i podnetih poreskih prijava, Poreska uprava je analizom rizika utvrdila je visok stepen nepoštovanja poreskih propisa, odnosno svega je 0,34 odsto poreskih obveznika u nekom prethodnom periodu podnosilo prijave", kaže Nataša Arsić iz Odeljenja za strateške rizike Poreske uprave.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4114463/jutjuberi-influenseri-prihod-porez.html

11.07.2014.

Novi Zakon o poreskom postupku predvideo je rok od 30 dana u kojem poreznici moraju poslati opomenu za neplaćen porez, plus pet dana za reklamaciju. Takvo pravilo će, za razliku od starih propisa, poreznicima dati pravo da krenu u prinudnu naplatu već posle 35 dana od momenta kada je porez trebalo platiti.

Poreski stručnjak Milica Bisić kaže da je u novi zakon uveden rok u kojem Poreska uprava mora poslati opomenu za plaćanje poreskog duga.

- Takvo pravilo poreznike sada obavezuje da u prinudnu naplatu krenu već po isteku roka i vremena predviđenog za izjašnjenje dužnika. U starom zakonu nije postojao rok u kojem poreznici moraju izreći opomenu, pa se moglo dogoditi da dužnik bude opomenut i posle šest meseci dugovanja - pojasnila je Bisićeva za „Blic“.

https://www.blic.rs/biznis/oprez-oduzimanje-imovine-zbog-neplacenog-poreza-vec-posle-35-dana/jfmzddz

Sad će izgleda da šalju opomene i za poreze od pre 5-6 godina (kamata na njih je i preko 75%), mogu i do granice apsolutne zastare od 10 godina ako su redovno resetovali relativnu zastaru traženjem podataka o uplatama od banaka, i da teraju ljude u dužničko ropstvo i prodaju automobila i kuća da bi ih platili.

Dobronamerna država koja želi da uvede red, a ne da ostvari kratkoročnu novčanu korist (pošto je prilično izvesno da je ovo dugoročno pucanj u sopstvenu nogu pošto će, ako stvari ostanu kakvim su ih vlasti zamislile, mnogi koji na ovaj način hrane svoje porodice pobeći da rade u druge zemlje bilo šta ako ne mogu ovo), bi organizovala kampanju, napravila brošure u kojima se objašnjava šta i kako treba platiti za sve varijante zarade (programiranje, zarada od sajtova, prevođenje, držanje časova, iznajmljivanje stanova...), obavezala banke da pri svakom prilivu deviza od firmi klijentima dele te brošure i rekla: "od tad i tad i više neće biti tolerisano neplaćanje", a ako baš toliko fali kinta i "svakom ko bude izbegavao gledaćemo i raniji period" i to je to.

Saša Šijak
5 days ago

Nije problem u cinjenici da porez treba da se plati, ali postoji opsti problem oko ovog zakona koji je napisan u vreme kada ovakav vid zarade nije postojao. Problem postoji i od strane drzave koja nije adaptirala zakon, prepoznala ovakav vid rada a i obrazovala celu javnost u vezi toga na vreme. Nije mali broj ljudi pitao ljude i u poreskoj sta da radi sa takvim uplatama i dobijao odgovore da ne mora nista, ili razlicite druge odgovore (ja sam dobio takve odgovore pre 15tak godina kada sam primio par cekova od gugla tada).  Pri tom je postojala obaveza placanja PIO a ne tece staz, doprinos sa zastitu od nezaposlenosti a nezaposlen si, nemas nikakvo pravo koje imaju zaposleni a placas kao da imas sva. Jako puno ljudi iz neznanja nije placalo nista, sto nije opravdanje pred zakonom, ali kada 99% ljudi ne postuje neki zakon iz kog god razloga, veliki deo problema lezi na strani drzave, da li u obrazovanju ili u srzi samog zakona. Cak i za doznake iz inostranstva koji su pokloni postoji obaveza prijave sto isto niko nije radio. Kada 99% ljudi nesto ne postuje, ne moze taj problem da se isto resava kao da 0.3% ljudi ne postuje. U isto vreme dok se ovo radi, premijerka najavljuje poreske olaksice za strance freelancere koji bi da obitavaju ovde neko vreme. Isti princip kao davanje subvencija Kontinentalu i Endavi a nasima klizeci.
Najrealnije i najbolje resenje je da drzava puno ulozi u edukaciju, promeni zakon i prepozna sve te ljude, omoguci progresivno placanje poreza u zavisnosti od visine primanja, omoguci lakse i objedinjene prijave, itd i krene u ozbiljne kontrole i prijave tek nakon toga. I promeni zakon o deviznom poslovanju kako bi ceo ovaj sektor ljudi koji zaradjuje na internetu jos vise i lakse para mogao da dovuce u ovu zemlju. Zasto davati strancima subvencije od 10k po radnom mestu ako mozes uz mala ulaganja i malo sluha podrzati svoje gradjane da oni sami to urade i onda kroz neke poreze i PDV unaprede drzavnu kasu, a kroz trosenje i ostale biznise u Srbiji.
Btw, ja porez placam kroz dva pravna entiteta koja imam, ne kaci me ovaj zakon, ali me generalno nervira i plasi da se ne unazadi jedna od retkih stvari gde su nasi ljudi dobri i gde sami obezbedjuju cist devizni priliv u zemlju (IT kroz testove samostalnosti i sada ovo ako krenu ostro primenu ili jos gore retroaktivno za sve a bez izmene zakona)

https://www.youtube.com/watch?v=Dl-1kiAGkN4 (komentar ispod klipa)

Slobodnjaci u fokusu poreske uprave

MARIO RELJANOVIĆ
27/10/2020

...
Iz postojeće situacije mora se izaći davanjem odgovora na dva pitanja: šta sa do sada dospelim dugovanjima i kako će se postupati ubuduće kada je reč o ovoj vrsti radnika? Nijedan od odgovora ne može biti jednostavan, ali može voditi rešenjima od kojih će koristi imati ne samo frilenseri i ostali radnici na internetu, već svi samozaposleni i sve ugrožene kategorije radnika do sada neprepoznate u zakonima.

Odgovor na prvo pitanje je „u milosti“ poreske uprave, ali se čini da je najracionalnije rešenje da se ono reši na nivou opšteg pravila koje bi važilo za sve, i one koji su dobili i one koji nisu dobili opomene. Trebalo bi još jednom napomenuti da poreska uprava ima svo zakonsko pravo da potražuje ova dugovanja – ovde nije reč o prevari, kao kada „Infostan“ potražuje zastarele dugove u nadi da će se neko „upecati“. Situacija međutim nije tako jednostavna, jer bi stroga primena zakona dovela do postojanja nekoliko stotina hiljada veoma besnih, obespravljenih ljudi kojima se iz nekog (njima) apstraktnog razloga odjednom nameću hiljade evra poreskog duga. Oprost jednog dela duga, plaćanje dugovanja bez obračuna kamate, umanjenje duga naknadnim izuzimanjem od oporezivanja nižih iznosa uplata (može retroaktivno ako je u korist poreskog obveznika). Ali važnije od toga jeste da država (i poreska uprava kao njen deo) moraju da zauzmu drastično drugačiji stav prema ovim obveznicima poreza. Najpre, da edukuju. Da objasne da ovaj porez postoji i da postoji obaveza njegovog plaćanja čak i kada za nju ne znate. Da informišu i da učine plaćanje poreza jednostavnijim. Da obećaju sve, ili makar neke, od napred predloženih izmena zakona. Jednom rečju, da se ponašaju kao odgovorna država koja pred sobom ima ozbiljan problem. Jer ovde nije reč o manjem procentu naplate od očekivanog; ovde se radi o tome da prema zvaničnim podacima od 300 uplata, 299 obveznika ne plati porez. A to ne može biti slučajno, ili posledica neke misteriozne zavere. Ne, to je jasan signal da u sistemu nešto ne valja. I zbog toga je nehuliganski pristup države ovoga puta naročito važan.
...

https://pescanik.net/slobodnjaci-u-fokusu-poreske-uprave

Problem ogromnog broja firmi koje su koristile dogovorenu inerciju poreske uprave i for all intents and purposes full-time zaposlene isplaćivale kao podizvođače paušalce rešili su tako što su nagradili te firme trogodišnjom subvencijom razlike između doprinosa i paušala, dakle neto plate su ostale iste, tj. firme su praktično nagrađene za kreativni accounting.

Problem sa manjinom koja zaista freelanceuje za sada makar glume da gledaju da reše nekim oblikom lupanja po prstima... Pritom se pravi stalno fama da je ovo pRObLeM aJ-TI inDuStRijE, a niđe veze, većina sve vreme radi po najnormalnijim ugovorima o radu. Dodatno, Janko, ako si imao jednog dominantnog klijenta dok si freelanceovao, danas bi morao da otvoriš d.o.o.

Takođe, percepciji problema među masama ne pomaže činjenica da su ljudi uglavnom sebično retardirani i da živimo u korumpiranoj failed state bez solidarnosti, javnih usluga dostojnih čoveka i bilo kog društvenog dogovora beyond podmiriće stranka gazde, krimose i reptiloidne boomere.

Mislim, da, naravno da porez treba naplatiti prvo velikim dužnicima i naravno da im svima treba uvesti radničko upravljanje i potom nacionalizovati all assets ukoliko ne postoji realan plan za otplatu. U najmanju ruku je ill-informed (a realno zlonamerno) gurati takav stav u grotlo besmislenog libertarijanskog skičanja sa fejsare.

Pa ne, nije tako. Taj test samostalnosti sluzi bas tome sto kazes, da se utvrdi, ko je efektivno zaposlen, jer kao frilenser ima samo jednog klijenta i koristi olaksice koje mu ne pripadaju.

Imao sam nekoliko klijenata, ali jednog za kojeg sam radio vecinu posla, sto je kako vecina ljudi frilensuje, posto je to odgovoran nacin da se to radi. Imas sigurne prihode, ali imas i nekoliko manjih kao rezervu ako se ovde nesto desi.

Test samostalnosti ima devet tacaka. Od ovih frilenser mora da ispuni pet ili ce se racunati da je prosto zaposlen kod tog jednog dominantnog klijenta.

1. Radno vreme, odmor i odsustva preduzetnika

(Sam sam odredjivao kad sta radim, sve dok je zavrseno i rasporedjivao kad cu raditi za kog klijenta.)

2. Samostalni preduzetnik bi trebalo da obavlja svoje delatnosti u svojim prostorijama,

(tako je)

3. Angažovanje preduzetnika podrazumeva da je on obučen tj. osposobljen za izvršavanje zadataka za koje je angažovan.

(nije bilo obuke)

4. neophodno je da preduzetnik bude angažovan ili preko sredstava informisanja ili tako što je nalogodavac angažovao treće lice koje se bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, i usluga tog lica je rezultirala angažovanjem preduzetnika.

(hedhanter me nasao)

5. Nalogodavac obezbeđuje osnovni alat, opremu ili druga osnovna materjalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetniku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava

(sva su moja sredstva za rad, samo sto se dogovorimo da cena ukljucuje licence za softver, medjunarodne razgovore, u jednom momentu mi je kupio i monitor)

eto, to je pet od devet, prosao sam kao frilenser

6. 70% prihoda dolaze od istog nalogodavca

Dolaze. Nisam samostalan po ovome

7.Da li poslovni rizik preuzima preduzetnik? Kako biste prošli ovaj kriterijum, neophodno je da ugovorom jasno precizirate klauzulu o snošenju rizika.

(Ugovorom smo definisali revizije, tako da prolazim i ovo, al ovde mnogi imaju problem, posto je idiotiski srocen zakon. Mislim ja se ne razumem u te kompjuteraske stvari, ali sta bi bila uospte revizija za programera - za svaki bug pojediancno?)

8. Zabrana poslovanja sa drugim nalogodavcima, osim sa direktnom konkurencijom

(i ovde padam, nisam imao non compete tad, neki imaju, neki nemaju)

9. Broj radnih dana preduzetnika u toku jedne godine za nalogodavca Obavljanje aktivnosti za nalogodavca u dužem periodu može ukazivati na nesamostalnost odnosa. Ukoliko preduzetnik obavlja aktivnost uz naknadu za nalogodavca, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini kriterijum 9 je ispunjen.

( i tu padam, jer kako kazes vecina posla za jednog klijenta).




ITjevci pokusaju pogresno da predstave da se samo tacka 6 uzima u obzir, ali to nije tacno. Na osnovu ovih kriterijuma se jasno vidi ko raadi samostalno, a ko je u osnovi zaposlen a ne placa doprinose. Mislim manjkav je zakon kao i svaki drugi (uglavnom problem lezi u tome sto su ove stvari otvorene za tumacenje u nekim slucajevima, i malo si ostavljen na milost i nemilost poreskom inspektoru kako ce da gleda na to), ali nije uperen protivu frilensera sa jednim klijentom, nego protiv onih koji izbegavaju porez i lazno se predstavljaju kao frilenseri.

wrote:Takođe, percepciji problema među masama ne pomaže činjenica da su ljudi uglavnom sebično retardirani i da živimo u korumpiranoj failed state bez solidarnosti, javnih usluga dostojnih čoveka i bilo kog društvenog dogovora beyond podmiriće stranka gazde, krimose i reptiloidne boomere.

Mislim, da, naravno da porez treba naplatiti prvo velikim dužnicima i naravno da im svima treba uvesti radničko upravljanje i potom nacionalizovati all assets ukoliko ne postoji realan plan za otplatu. U najmanju ruku je ill-informed (a realno zlonamerno) gurati takav stav u grotlo besmislenog libertarijanskog skičanja sa fejsare.

+1


Da ne bude da sam ja sad tu na strani nekih okrutnih mera, da se ljudima sad odjednom uzima imovina, zato sto su radili ono sto svi rade godinama. Oni su znali da ne placaju porez, drzava je znala da oni ne placaju porez, svi su okrenuli glavu na drugu stranu, drzava ih pustila da pune budzet PDVom,a oni se lozili na Pitera Tila i Sasu Radulovica, ko da su mnogo pametni.

Nije resenje sad da se preko njihovih ledja popunjava budzet u teskoj godini, ali i oni da prestanu da se prave da su Robin Hudovi i da nece da placaju porez kao pobunu protiv Sinise Malog.

O tom testu samostalnosti... Nisam se udubljivao, ali kako sam skapirao kolege koje su se konsultovale sa advokatima, sve od 1 do 5 može poreski inspektor da ti kaže da ne važi jer nemaš način da ispuniš neki specifičan formalizam kojim bi ga dokazao (eto recimo tebi neko može reći a-ha, za ovaj monitor je odbijen PDV jer ga je kupila firma i pao si), a od 6 do 9 je praktično jedna stavka, nijedan dominantni klijent (onda praktično poslodavac, iako radiš iz svoje sobe) neće sebi dozvoliti da te tačke prođeš. In a nutshell, ostaješ u iščekivanju kazne ili prelaziš na d.o.o.

Немам ништа против 1 пореза, али имам итекакао против 3-4 пореза одједном.

Може на приход ал' да плаћа или радник или фирма а не обоје; може на промет али онда немојте на приход; може на имовину ал' онда немојте педеве. Овако од сваке продате ствари 70% узме држава, што произвођачу, што купцу.