Vučićeva Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je presuda po kojoj mora da plati 200.000 dinara lideru Dveri Bošku Obradoviću zbog uvrede dokaz da nisu u pravu političari i mediji koji tvrde da srpsko pravosuđe nije nezavisno i da se njime upravlja iz političkih centara.

Molim lepo

Наставак протеста кинеских радника који су ангажовани на изградњи будућег јаловишта на пројекту рудника бакра "Чукару Пеки" код Бора, који је у власништву кинеског "Зиђина", а који је најављен за данас, није започео, пошто су се незадовољни радници "уплашили претњи послодавца", наводи се у преписци у коју су новинари портала истмедиа.рс имали увид.

Према тврдњама портала истмедиа, осамнаест кинеских радника одвезено је јутрос комбијем у непознатом правцу, јер су, наводно, позитивни на коронавирус, док се остали, како су навели, "плаше заразе".

У преписци достављеној Ист медији, радници који су јуче изразили незадовољство третманом послодавца из компаније Зиђин, кажу да су "разочарани и бесни".

Многи људи се плаше да ће освета шефова због протеста бити "тешка" и да су неки од штрајкача од јутрос закључани у спаваоницама које су у контејнерима.

http://www.nspm.rs/hronika/bor-kineski-radnici-u-zidjinu-obustavili-najavljeni-protest-nakon-sto-su-se-uplasili-pretnji-poslodavca-osamnaest-radnika-je-odvezeno-kombijem-u-nepoznatom-pravcu.html

jbg nenošenje maske impresionira njegove glasače jer i oni bi tako na njegovom mjestu

Па носи је. У десној руци.

mogu misliti kako će se začuti pucketanje u dubini svemira

Marius Lăcătuș wrote:mogu misliti kako će se začuti pucketanje u dubini svemira

Тек ћемо да видимо кад буду почели да уврћу јаја. Ово је само најава увртања, а није да немају чиме.

Ова динглдонгл гумара овде се зида све у шеснаест, а до ње ће нека фабрика некакве хемије (та можда и није кинеска)... све на пљуцомет од мене, једноцифрено километара.

Вишестраначки систем у Србији  фактички је  престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама. Они контролишу државу, АП Војводину, све гране власти, медије и скоро све општине и градове.

У анализама политичког живота системски аспекти обично се изостављају и узроци неповољног стања једнострано налазе у Вучићевој личности. Иако улога личности у политици не сме бити занемарена, објективне околности и структурни фактори одлучујуће утичу на карактер система. Слободан Милошевић је такође био склон неограниченој личној власти, али деведесетих је у Србији постојао буран политички живот. Деловале су бројне опозиционе партије које су имале значајан политички утицај и моћ у друштву. На демонстрацијама су учествовале стотине хиљада људи. Није било страха код опозиционих активиста, иако је Милошевић вршио и политичка убиства. Постојали су  опозициони медији и какав такав политички плурализам. Томе је, додуше, допринела и повремена подршка опозицији са Запада.

Од Милошевићевог пада, до 2014. постојао је у Србији политички плурализам. Медији су били слободни, није постојала ниједна доминантна политичка партија. Иако је СНС, у коалицији са Социјалистичком партијом Србије, дошао на власт 2012. до преокрета ка систему страначког монизма долази после избора одржаних марта 2014. на којима је СНС освојио 48,4 посто гласова и 158 мандата у Народној скупштини. Како је до тога дошло? Сматрам да се ради о комбинацији социјалних, економских, историјских, културних и политичких фактора.

http://ftp.nspm.rs/politicki-zivot/zasto-je-u-srbiji-kolabirao-politicki-pluralizam.html

Јанош Винету wrote:

Marius Lăcătuș wrote:mogu misliti kako će se začuti pucketanje u dubini svemira

Тек ћемо да видимо кад буду почели да уврћу јаја. Ово је само најава увртања, а није да немају чиме.

Bice zanimljivo Zeleni dobiju min spolj poslova. To najpre. A ovo je interesantno pre svega da potvrdi ko nas truje. Morace Danica jos 10 puta u Cirilicu sad da prica o poor man's uranijumu i saturnijumu

Летећи Полип wrote:

Вишестраначки систем у Србији  фактички је  престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама. Они контролишу државу, АП Војводину, све гране власти, медије и скоро све општине и градове.

У анализама политичког живота системски аспекти обично се изостављају и узроци неповољног стања једнострано налазе у Вучићевој личности. Иако улога личности у политици не сме бити занемарена, објективне околности и структурни фактори одлучујуће утичу на карактер система. Слободан Милошевић је такође био склон неограниченој личној власти, али деведесетих је у Србији постојао буран политички живот. Деловале су бројне опозиционе партије које су имале значајан политички утицај и моћ у друштву. На демонстрацијама су учествовале стотине хиљада људи. Није било страха код опозиционих активиста, иако је Милошевић вршио и политичка убиства. Постојали су  опозициони медији и какав такав политички плурализам. Томе је, додуше, допринела и повремена подршка опозицији са Запада.

Од Милошевићевог пада, до 2014. постојао је у Србији политички плурализам. Медији су били слободни, није постојала ниједна доминантна политичка партија. Иако је СНС, у коалицији са Социјалистичком партијом Србије, дошао на власт 2012. до преокрета ка систему страначког монизма долази после избора одржаних марта 2014. на којима је СНС освојио 48,4 посто гласова и 158 мандата у Народној скупштини. Како је до тога дошло? Сматрам да се ради о комбинацији социјалних, економских, историјских, културних и политичких фактора.

http://ftp.nspm.rs/politicki-zivot/zasto-je-u-srbiji-kolabirao-politicki-pluralizam.html

Врхунски текст.

Издвојићу неколико реченица и пасуса касније, али аутор је успео да углави и Тшу Тшановића у свој текст:

Поред традиционалне, конзервативне деснице, која подржава политички плурализам, у Србији постоји и нова, езотерична. Она је антиелитистичка, антиплурална, религиозно фундаменталистичка и у основи антиполитичка.  Њену идеолошку основу чине разне теорије завере. Нова десница користи се дигиталним облицима комуникације, нарочито велики утицај има неколико YоуТубе канала. Велики број интервјуа на овим каналима има по више стотина хиљада прегледа. Али, протагонисти који наступају са ових позиција успешно компромитују захтеве који почивају на националним (државним) интересима. Њих Вучић користи као доказ да су против њега само они који мисле да је свет равна плоча и сл. Са тим циљем и режимски медији неким таквим „идеолозима“  уступају простор.

Летећи Полип wrote:

Вишестраначки систем у Србији  фактички је  престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама. Они контролишу државу, АП Војводину, све гране власти, медије и скоро све општине и градове.

У анализама политичког живота системски аспекти обично се изостављају и узроци неповољног стања једнострано налазе у Вучићевој личности. Иако улога личности у политици не сме бити занемарена, објективне околности и структурни фактори одлучујуће утичу на карактер система. Слободан Милошевић је такође био склон неограниченој личној власти, али деведесетих је у Србији постојао буран политички живот. Деловале су бројне опозиционе партије које су имале значајан политички утицај и моћ у друштву. На демонстрацијама су учествовале стотине хиљада људи. Није било страха код опозиционих активиста, иако је Милошевић вршио и политичка убиства. Постојали су  опозициони медији и какав такав политички плурализам. Томе је, додуше, допринела и повремена подршка опозицији са Запада.

Од Милошевићевог пада, до 2014. постојао је у Србији политички плурализам. Медији су били слободни, није постојала ниједна доминантна политичка партија. Иако је СНС, у коалицији са Социјалистичком партијом Србије, дошао на власт 2012. до преокрета ка систему страначког монизма долази после избора одржаних марта 2014. на којима је СНС освојио 48,4 посто гласова и 158 мандата у Народној скупштини. Како је до тога дошло? Сматрам да се ради о комбинацији социјалних, економских, историјских, културних и политичких фактора.

http://ftp.nspm.rs/politicki-zivot/zasto-je-u-srbiji-kolabirao-politicki-pluralizam.html

Srbija nije nikakva produzena ruka nicega, Srbija se jeftino prodaje svima. I to je mnogo veca tragedija nego da ima jednog musteriju.

Ima bas puno proizvoljnosti.

Čomić: Promene u ponašanju Vučića vidljive i merljive

Ministarka za manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da su promene u ponašanju predsednika Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića merljive i vidljive, kao i da zna da je sadašnjoj vlasti zaista stalo do Evropske unije (EU).

„Kritikovala sam sve i kritikovaću i ubuduće. A svi, pa i predsednik Srbije zaslužuje dobrobit sumnje da može da menja svoje ponašanje i ima promena koje su merljive i vidljive. Nakon odluke o učešću u Vladi Srbije jasno je rečeno da se oko mnogo toga ne slažemo, a da se o ogromnoj potrebi Srbije za vladavinom prava, kulturom ljudskih prava i radu na ženskim ljudskim pravima slažemo, kao i o potrebni da Srbija razgovara“, rekla je Čomić za list Danas.
----

"DoBroBIt SUmnjE"

Jepem te Srmpijo

Можеш ти да сумњаш у корист оног о коме ништа не знаш, па да не ломиш преко колена.
Јуче рођена, шта ли.

Bukvalno je sve u ovim kratkom pasususu apsolutna budalastina.

Sto rece Pace, "dobrobit sumnje" (zasto insistira na ovoj kretenskoj frazi?) moze biti prikladna u odnosu sa nekim koga ne poznajemo dobro, ali ovde nema nikakvog prostora za sumnju.

Erős Pista wrote:Bukvalno je sve u ovim kratkom pasususu apsolutna budalastina.

Sto rece Pace, "dobrobit sumnje" (zasto insistira na ovoj kretenskoj frazi?) moze biti prikladna u odnosu sa nekim koga ne poznajemo dobro, ali ovde nema nikakvog prostora za sumnju.

Још горе, треба "добробит те сумње" јер је у ориџинел-у увек "the doubt", никад са неодређеним или без члана.

Миссим кад радиш нешто што не треба, ил' га ради како треба ил' немој никако.

Bio sam ubeđen da ide neodređeni član, a sad vidim da si u pravu. Eto naučih danas malo engleskog.

Сумња је једна и нема места за другу, дакле горштак.

Стране фирме долазе у Србију само уколико им домаће власти омогуће велике донације и неограничену експлоатацију радне снаге. А такве услове може да обезбеди само ауторитарни режим.

Због тога је успостављен систем ауторитарне личне власти Александра Вучића, јер одлуке о признању Косова и претварању  Србије у колонију глобалног капитала не могу бити донете демократским путем.

Ово је 100% Ћирјаковићева позиција. Заправо је цео текст благо Ћирјаковићевски, гледа ствари из геополитичке и постколонијалне равни. Наравно, милион пута боље написан, писмен, артикулисан, усредсређен, без идиотских дигресија на све и свашта које потпуно разбијају ток мисли, без денунцијација и увреда, без личних сујета, пизми, мизогиније и осталих кретенизама којима је Ћира склон, са уводом, разрадом, закључком, свим оним што наводно врхунски новинар Ћира, човек пред пензијом, није способан да савлада.

Проевропска опозиција у Србији не настоји да придобије бираче, него наклоност ЕУ. Политичари те оријентације знају да власт не бирају домаћи грађани, већ да је постављају из Берлина и Брисела.

Прозападна опозиција испада смешна, јер стално подржава ЕУ, а она омогућава Вучићу да је прогања. У колонијама могу да постоје различите политичке странке, али није дозвољена алтернатива.

Ово је такође Ћирјаковићева позиција. Стање безалтернативности и ослоњеност на ЕУ инхибира опозицију. Опозиција мора да се одрекне ЕУ ако хоће да врши неку опозициону делатност која ће заиста бити другачија и супротна од делатности власти.  Ћира каже: "свака опозициона делатност која није  на линији Амфилохија или неког националисте је смешна, себи контрадикторна и осуђена на пропаст."
Та потреба да се диференцира и разликује од власти онда гура опозицију у неке алтернативне токове, попут клерикализма Двери, антиимигрантске политике.
Пример - пошто власт (по диктату ЕУ) не шиканира имигранте, опозиција жели да се разликујемо, па води антиимигрантску реторику која је нељудска и расистичка према тим људима.
Ћира је свестан да то није добро, али опозиција мора наћи начин да буде против ЕУ и против политике власти на неки смислен начин, ово до сада је крајње глупо.

Космополитске  либералне интелектуалне и политичке елите одвојене су од обичног народа и не деле са њим исте вредности. Оне свако позивање на нацију  осуђују као национализам и ксенофобију и због тога остају  без додира са ширим слојевима. Прозападна опозиција не доводи у питање основе економског система и не поклања нарочиту пажњу социјалним проблемима. Обични људи осећају се напуштеним и искљученим, не верују у корисност политичког ангажовања и вредности демократије.

Ово је исто Ћирјаковићева позиција, с тим што он тврди да је лично угрожен од читаве ове класе људи ("аутоколонијални кербери"), да му цела ова екипа ради о глави, углавном из идеолошких али и личних разлога.

Највеће присталице мултикултурализма у Србији не узимају у обзир чињеницу да се право на очување културне специфичности не односи само на националне мањине, већ и на већински народ. Срби, као ни припадници мањина, нису спремни да се одрекну својих дистинктних карактеристика да би прихватили вредности неолибералног космополитизма. У поређењу са снажним осећањем националне припадности, и левичарски и неолиберални универзализам делују хладно и не побуђују афективну повезаност појединаца и група за политичке пројекте. Ко хоће да добије гласове бирача мора да води рачуна о њиховим уверењима, без обзира да ли их сматра прогресивним или ретроградним.

Такође Ћирјаковићева позиција. По њему, национализам је моћна и модерна идеологија коју треба користити на неки смислен начин.

Политички  евангелизам прозападне опозиције подразумева промену културних вредности код већине бирача. То је немогуће постићи, бар не у кратком временском периоду. Пре деведесетих већина људи у Србији имала је више него позитиван став према западним вредностима.

Услед краха неолибералне привреде Србије, људи су склони да цео пакет неолиберализма одбаце.

Прозападна опозиција не може да угрози Вучића зато што се овај стално претвара да је националиста. Бирачи и део елите се задовољавају квазипатриотском реториком и кроз ту призму оцењују политичке актере, а не по резултатима. Са евроатлантистичком платформом не може се добити велика подршка бирача, чак и ако би постојале медијске слободе. Такође, негативно искуство са неолибералном транзицијом добар део бирачког тела трајно је оријентисало против прозападних странака.

Везано за претходно.

Али, режимска пропаганда у Србији следи вредносне преференције бирача, не супротставља им се.  Пропаганда је ефикасна само уколико људима саопштава оно што они желе да чују

Ово је такође приметио неко на форуму.

Meni je ovde glavni problem priča o tome da je tzv narod antizapadno orijentisan. Mor je o tome ovde više pisao, ali moj utisak je da je to naprosto mit. Postoje neka šifrovana pitanja u kojima se to javlja kao olekivani odgovor ("EU ili Rusija"), ali ja još nisam upoznao nikoga ko iskreno gaji bilo kakva antizapadna osećanja. To mi se zaista čini kao ćirjakovičevska proizvoljnost. Ceo taj deo oko naše kulturne specifičnost daš odudara od ostatka teksta proizvioljnošću i kafanskim opštemestašenjem. "Elita" svakako nije odvojena od naroda zbog Kosova, RUsije ili slatkog pravoslavlja, i to nikako ne može biti objašnjenje odvojenosti elite od naroda (u suprotnom bi bar Jeremić i Miloš Jovanović bili prepoznati kao favoriti, a jbg, nisu).

Erős Pista wrote:Meni je ovde glavni problem priča o tome da je tzv narod antizapadno orijentisan. Mor je o tome ovde više pisao, ali moj utisak je da je to naprosto mit. Postoje neka šifrovana pitanja u kojima se to javlja kao olekivani odgovor ("EU ili Rusija"), ali ja još nisam upoznao nikoga ko iskreno gaji bilo kakva antizapadna osećanja. To mi se zaista čini kao ćirjakovičevska proizvoljnost. Ceo taj deo oko naše kulturne specifičnost daš odudara od ostatka teksta proizvioljnošću i kafanskim opštemestašenjem. "Elita" svakako nije odvojena od naroda zbog Kosova, RUsije ili slatkog pravoslavlja, i to nikako ne može biti objašnjenje odvojenosti elite od naroda (u suprotnom bi bar Jeremić i Miloš Jovanović bili prepoznati kao favoriti, a jbg, nisu).

Jedna od tragedija ovog naroda

Erős Pista wrote:Meni je ovde glavni problem priča o tome da je tzv narod antizapadno orijentisan. Mor je o tome ovde više pisao, ali moj utisak je da je to naprosto mit. Postoje neka šifrovana pitanja u kojima se to javlja kao olekivani odgovor ("EU ili Rusija"), ali ja još nisam upoznao nikoga ko iskreno gaji bilo kakva antizapadna osećanja. To mi se zaista čini kao ćirjakovičevska proizvoljnost. Ceo taj deo oko naše kulturne specifičnost daš odudara od ostatka teksta proizvioljnošću i kafanskim opštemestašenjem. "Elita" svakako nije odvojena od naroda zbog Kosova, RUsije ili slatkog pravoslavlja, i to nikako ne može biti objašnjenje odvojenosti elite od naroda (u suprotnom bi bar Jeremić i Miloš Jovanović bili prepoznati kao favoriti, a jbg, nisu).

Pa ja sam pisao da je.mit. odnosno, u onom delu u kom nije mit, to je rezultat nacionalne (ili u slucaju elite- i licne) frustracije, nikakvog starostavnog dubinsko-identitetskog opredeljenja. A da malo zabiberim starostavnim, mit je i da je Srbija i istok i zapad. (Bar centralna) Srbija nije ni jedno ni drugo - fluvijalna civilizacija bele fasadne cigle (prim. M.T.)