Leskovac je ružnjikav grad, ili su možda samo moje uspomene na njega ružnjikave, Vranje kasaba, ali ne bez šarma, generalno što južnije to tužnije.
U selu nikad ne bih mogao da živim. Prošle godine bio u poseti kod prijatelja (njegovi se praktično odselili na selo), preko dana okej, lepo, moš se prošetaš, ali čim padne mrak počne da me hvata neka teskoba, fali mi saobraćaj, gradska vreva i 24h prodavnice.
Niš je grad po mojoj meri, možeš da ga pređeš biciklom s kraja na kraj za manje od sat vremena, i u stvari nemam puno primjedbi. Sve mnogo veće od Niša me unervožuje (Beograd je za mene pakao), sve mnogo manje me ispunjava teskobom.
Šta je po Williamu grad, pitate se vi - bar 1 mjetal bar, bar 1 funkcionalan bioskop, bar 1 otvoreni bazen, bar 1 kafić s pogledom na reku. Eto, a man of simple tastes.