No Country for Old Man wrote:И шта си изгубио, а да ниси ни претпостављао да ће ти недостајати?
Онај ауто... Возио сам га само пола године. Матрикс (отприлике овдашњи Аурис) шестобрзинац, извлачио је 180 коња из 1,8 литара. И друм за њега... јер Амери колико год да су шепавији као возачи, толико су направили широке друмове да се већина тих брљотки извуче без слетања у јендек. И оно хектар ипо шуме што смо узели да се тамо преселимо, са све потоком и једним огромним дрветом од 1,06м у пречнику и крошњом од одокативних 20м, где сам мислио да нациљам тањирачу да имам брз интернет, па да седим под њих, слушам како ми жубори и радуцкам натенане. Ех, јебига.
Но, све смо то оставили деци, и даље је у породици. Ал' не мислим да идем било где где ми треба виза, зајеби. Не треба ми то. Ено били смо планирали велико породично окупљање негде вани, у Азији (родбина прије и пријатеља), траже визу, а јок, дођите сви овамо.
Недостаје ми што овде не постоји donotcall.org (.com?), што надокнађујем надахнутим одјебавањем телеторбара. И што је зајебано са набавком хардвера, никад не знаш да ли ће ти увалити скраћено издање за овај крај, да ли ће бити неки крш иако је марка. Зато не падам више на имена него одем на ППП па питам Вапада шта да узмем
. Оно, питао сам га и док сам био тамо.
uskok i ajduk wrote:Један мој пријатељ би се сутра вратио из Сједињених Држава, ал не може да изађе из система у који га је жена увукла причајући му бајке о америчком рају.
Опет, не постоје болести... Нисмо били деца кад смо отишли, знали смо гомилу тога унапред (па је опет било изненађења... рецимо, трошак из самоуслуге је прве године био бар двоструко већи него касније, док нисмо похватали трикове). Нисмо кренули грлом у јагоде, а није нам ни први пут да смо у иностранству. Док сам ја одрађивао свој први радни дан, моје даме су провеле четири сата у најближем Кимарту (једино до чега се могло пешке). Пазар? Три долара за једно пакло штапића за уши. Јер ћемо бити ту и идуће недеље, и јер још немамо стан, шта да гомиламо ствари за ношење, јер ко зна пошто је то све другде, мора да има боље а јефтиније, јер ко зна кад ће бити прва плата (пет дана касније, ал' нису знале)... полако, има времена.
А тај амерички рај кошта, јебига, јер како рече Хајлајн "нема такве ствари која је попут бесплатног ручка" (а не оно како га обично преводе). А ко падне на банкарске жваке о кредиту који "можете себи да приуштите" јер је "рата само толико", сам је крив. Јесте, био сам узео кредит двапут (за кола, за кућу) и оба сам отплатио за петину рока - и тиме уштедео бар шестомесечну плату и можда је баш та лова помогла да пребродимо оне месеце без посла.