Tucović i Kosovo

Oko 23 hiljade Jugoslovena

edit - u Srbiji

tu je par excellence nacionalnost u pitanju. Moze se biti po nacionalnosti Jugosloven. to nije sporno.

da, tu sad postoji jedna začkoljica. nacije nisu samo političke tvorevine, već su i sistemi kulturalne reprezentacije, baš kao što su i narodnosti. 

ali danas postoje ljudi koji recimo nikada nisu živeli u jugoslaviji i nisu ni bili u prilici da se recimo identifikuju sa njenim simbolima, ali se identifikuju sa njenim diskursima i kulturalnim praksama. slušaju jugoslovensku muziku, čitaju jugoslovenske pisce, itd.

Koje su to kulturne prakse koje su distinktivno jugoslovenske a koje su nespojive sa postojećim političkim/kulturnim okvirima, npr da nisu slovenačke, crnogorske, srpsko-makedonske, štagod? Ili se svaka prekogranična razmena kulturnog sadržaja podrazumeva kao jugoslovenska per se?

crni i novi talas.

Gargantua wrote:Koje su to kulturne prakse koje su distinktivno jugoslovenske a koje su nespojive sa postojećim političkim/kulturnim okvirima, npr da nisu slovenačke, crnogorske, srpsko-makedonske, štagod? Ili se svaka prekogranična razmena kulturnog sadržaja podrazumeva kao jugoslovenska per se?

Pozorišne predstave kpgt-a tokom osamdesetih.

Mada ne shvatam čemu to pitanje, izgleda mi kao da to u prevodu znači "koje su to jugoslovenske umetničke prakse koje sad ne bi mogli da preimenujemo u srpske, hrvatske, slovenačke, itd.."

Gargantua wrote:Koje su to kulturne prakse koje su distinktivno jugoslovenske a koje su nespojive sa postojećim političkim/kulturnim okvirima, npr da nisu slovenačke, crnogorske, srpsko-makedonske, štagod? Ili se svaka prekogranična razmena kulturnog sadržaja podrazumeva kao jugoslovenska per se?

Pogrešno postavljeno pitanje. Yu kult. praxe nisu distinktivne nego nadsvođujuće. Distinktivan je kompozitni karakter jugoslavenskog kulturnog naslijeđa, praxi itd. A nije zapravo ni on, samo je ostao bez državne institucionalne ideologije.

@Mr. Pink i Anđe'o

Pričamo o današnjici, današnjoj proizvodnji kulture, ako sam dobro razumeo. Ne pitam šta je bio jugoslovenski kulturni diskurs/praksa nego da li danas postoji kao nešto osobeno i u tom smislu uhvatljivo.

Da ne dođemo do pitanja da li je slušanje Bijelog Dugmeta ili gledanje Boljeg života danas identifikacija sa jugoslovenskom kulturnom praksom.


@otto

To je jasno i uverljivo, ako pričamo o praksi u prošlosti. Meni je zanimljivo pitanje šta je jugoslovenski kulturni sadržaj koji se danas pravi, i šta ga odvaja od srpskog, crnogorskog, bosansko-hrvatskog.... Možda je kompozitnost ali kakva kompozitnost pošto mi ostaje nejasno šta nije kompozitno (i zatvorena etnička kultura, ako tako nešto postoji, je kompozitna).

Gargantua wrote: Možda je kompozitnost ali kakva kompozitnost pošto mi ostaje nejasno šta nije kompozitno (i zatvorena etnička kultura, ako tako nešto postoji, je kompozitna).

Pa da, zato sam i dodao da ni to nije distinktivni kriterij. Kod mene i mojih su to za početak nedostatak etničke distance prema govornicima novoštokavskog narječja i kult NOB i SFRJ kao emancipatorskog projekta. "Drugi" naspram kojih definiramo svoj identitet su nacionalisti, ustaše, četnici. SFRJ je ostavila vitalnu mitologiju. Superiornost jugoslavenske partizanske paradigme u odnosu na ove jadne balkanske nacionalizme je preizrazita da bi nestala u jednom naraštaju. Nemam ni malo sumnje da će naći oblik u kojem će se ostvarivati i u budućnosti.

pa pronalazi svoj izraz već sada u "alternativnom", gde je telo alternative alegorija jugoslovenskom socijalizmu. 

dakle, to bi mogao biti rambo amadeus recimo.

otto katz wrote:

Gargantua wrote: Možda je kompozitnost ali kakva kompozitnost pošto mi ostaje nejasno šta nije kompozitno (i zatvorena etnička kultura, ako tako nešto postoji, je kompozitna).

Pa da, zato sam i dodao da ni to nije distinktivni kriterij. Kod mene i mojih su to za početak nedostatak etničke distance prema govornicima novoštokavskog narječja i kult NOB i SFRJ kao emancipatorskog projekta. "Drugi" naspram kojih definiramo svoj identitet su nacionalisti, ustaše, četnici. SFRJ je ostavila vitalnu mitologiju. Superiornost jugoslavenske partizanske paradigme u odnosu na ove jadne balkanske nacionalizme je preizrazita da bi nestala u jednom naraštaju. Nemam ni malo sumnje da će naći oblik u kojem će se ostvarivati i u budućnosti.

Potpis.

I još jedan.

Bice zanimljivo videti kako ce Jugosloveni proci na ovom posljednjem popisu u BIH. Inace nabasah na interesantan tekst o dinamici razvoja Jugslovena u sfrjotu. http://pescanik.net/ko-su-bili-jugosloveni/
Verovatno je Dubioza danas negde najpribliznija necemu sto bi se moglo nazvati jugoslovenskom kulturnom sadrzinom za ljude koji nikad nisu ziveli u sfrjotu.

Radagast wrote:

otto katz wrote:
Pa da, zato sam i dodao da ni to nije distinktivni kriterij. Kod mene i mojih su to za početak nedostatak etničke distance prema govornicima novoštokavskog narječja i kult NOB i SFRJ kao emancipatorskog projekta. "Drugi" naspram kojih definiramo svoj identitet su nacionalisti, ustaše, četnici. SFRJ je ostavila vitalnu mitologiju. Superiornost jugoslavenske partizanske paradigme u odnosu na ove jadne balkanske nacionalizme je preizrazita da bi nestala u jednom naraštaju. Nemam ni malo sumnje da će naći oblik u kojem će se ostvarivati i u budućnosti.

Potpis.

Минус 1. А одувек сам био и остао Југословен. Јебо те култ.

da su partizani i komunisti iskreno želeli jačanje jugoslovenstva i jugoslovenske nacije ne bi u posleratnom periodu stvarali nove lažne nacije i time razarali i rasplinjavali ovu po nekima od vas superiornu ideju.

No Country for Old Man wrote:

Radagast wrote:

Potpis.

Минус 1. А одувек сам био и остао Југословен. Јебо те култ.

Ok, kult je naravno pretjerivanje. Njegujemo tradicije uz humorističnu kritičku distancu. A ti tamo rondaš o starim dobrim vremenima. Nisi ti bio i ostao Jugosloven uslijed magičnog djelovanja majčinog mlijeka.

tumačenje jugoslovenstva kao mogućeg nacionalnog opredeljenja je btw bilo suzbijano u vreme sfrj. 

nacionalizam je bio u potpunosti nekompatibilan sa kosmopolitskom prirodom jugoslovenstva.

паће wrote:

Veletin wrote:da su partizani i komunisti iskreno želeli jačanje jugoslovenstva i jugoslovenske nacije ne bi u posleratnom periodu stvarali nove lažne nacije i time razarali i rasplinjavali ovu po nekima od vas superiornu ideju.

Види код Јовића о страху од унитаризма.

pa da, komunistička partija je od samog početka ideju jugoslovenstva zloupotrebljavala koristeći je kao sredstvo ostvarivanja benefita za lenjina, staljina, broza, a od sredine šezdesetih dizgine zloupotreba je preuzela već oformljena socijalistička elita.
sve to nauštrb srpskog naroda i države ne obazurići se na milionske žrtve položene u borbi za oslobođenje južnoslovenskih naroda.

rujofil wrote:
Verovatno je Dubioza danas negde najpribliznija necemu sto bi se moglo nazvati jugoslovenskom kulturnom sadrzinom za ljude koji nikad nisu ziveli u sfrjotu.

pa da, sve alternativno u odnosu na vladajuću ideologiju. kada društvo postane svesno ideološke iskonstruisanosti, što se po pravilu dešava na početku kraja velikih ideologija, dolazi do svojevrsne kulturalne konstrukcije alternative  koja ima svoju ideologiju. establišment će naravno opstruisati to na sve moguće načine, pošto u tom procesu posebno mesto zauzima jezik kritike i subverzije . 

tako se ta kritika ispoljava recimo mehanizmom preterane identifikacije sa sistemom, tj. fantazmom društva. to je neka vrsta misaonog eksperimenta u kojem ideologiju dovodiš do njenih krajnjih instanci. zato sam spomenuo ramba, on je lep primer za to. 

ali da se razumemo, to je sve počelo mnogo ranije, u vreme poznog socijalizma, pa i pre (vidi crni talas).  

паће wrote:
Ма прочитај Јовића (опет ако треба).

Pročitaču, ali je lepše i lakše kad neko ovako sažme.

Osjećaj nejednakosti u odnosu na druge u Jugoslaviji vodio je kosovske Albance prema ideologiji radikalnog egalitarizma, kakav je propagirao Enver Hoxha u susjednoj Albaniji. Kosovski protesti iz 1981. nisu bili ni prozapadni ni antisocijalistički. Oni su bili, prije svega, protesti protiv nejednakosti u Jugoslaviji. Povezujući socijalističke i nacionalističke elemente u jedan narativ, oni su bili prohodžistički i zbog toga što je Hoxha bio Albanac i zato što je Albanija – bar je tako mnogima na Kosovu izgledalo – bila zemlja jednakosti i pravednosti.

Ako su kosovski Albanci bili za radilkalni egalitarizam po uzoru na Albaniju Envera Hodža kako Jović tvrdi, zašto se nisu odrekli svojih albanskih imena i prezimena, svog albanskog jezika, svoje veroispovesti (katolici su čak u većoj meri bili privrženi crkvi od ostalih), i prihvatili preovlađujući jugoslovenski (srpskohrvatski) identitet.

socijalni egalitarizam, ne mravlje drustvo. jovic govori o ekonomskom polozaju i osecaju da izmedju kosova i jugoslavije postoji jaz. drugim recima bunt je prvo bio motivisan socijalnim polozajem a ne 'drevnim nacionalizmom'. jovic zapravo odbacuje tezu o drevnim mrznjama u celosti kod svih jugoslovenskih naroda.