by Guest Wed Jun 22, 2016 11:45 pm
"Народности" су биле полит-коректан назив за националне мањине. Кажу да су се Мађари жалили Титу да их вређа што их зову мањином, и да је том приликом нови израз ушао у употребу. Дакле политички како само може бити.
Ова запетљанција око народа је била значајнија и са много злокобнијим последицама: народи су били конститутивни, и као такви уписани у републичке Уставе. А републике су имале право на самоопредељење, "до отцепљења". Што је све укупно била једна семантичка тракалица, док је осовина Тито-Партија-Армија чврсто контролисала државу - а након тога се претворила у the living nightmare, бесконачну уставну свађу коју Југославија није могла да преживи. Мислим да је помало цинично подразумевати да су косовски Албанци још 81-ве знали шта се ваља из брда, и кренули да заузму што бољу позицију у комадању СФРЈ које ће уследити. Не, они су напросто хтели више власти/ самосталности на Косову, а редефиницију у "народ" су доживљавали као питање фер-плеја. Један од њихових базичних аргумента је био да Црногораца има четири пута мање, а сматрају се народом и имају своју републику.