by Guest Sat Oct 31, 2015 5:49 pm
Mainstream СФРЈ није био исти у републичким престоницама и у прованси, а поприлично се разликовао и географски, како се већ та земља драматично цивилизацијски разликовала по својој северозападној-југоисточној дијагонали. Тако је нпр. лик са аватара добар број својих филмова снимио у Словенији, тамо су га мало боље капирали.
Не кафана, зној и вињак (мада је било и тога, поготово у унутрашњости), рекао бих да је домонантни културни модел била једна гласна, млада малограђанштина, нешто на осовини оних неподношљивих фестивала "забавне" музике и ТВ серија типа "Позориште у кући". То није било увезено са Запада, сем у неком најгенералнијем middle-класном смислу - шта је интересантније, са запада су тада увозили авангардне позоришне представе, врхунски џез, савршени школски програм, а-листу филмске продукције, итд. Т.ј. "увозник" се руководио оним што је по њему било квалитетно и "корисно по духовни тазвој народа" а не комерцијалом. Дабоме да је ту и идеологија играла улогу, и углавном лошу - али сам метод селекције је био наглашено не-Западан. Најбољи пример су вероватно Пајтони, за које је неки генијални лик (волео бих да му/ јој знам име) проценио да представљају вредност коју треба понудити радничкој класи, на углавном неподељено ужасавање потоње. Овде је вероватно још само Паће довољно матор да се сећа тог одијума, људи су били масовно увређени што им на једном од укупно два канала пуштају нешто што добидус не разумеју. Но временом су почели да капирају, и Пајтони су се уградили у тог "социјалистичког човека", мада мање од Алана Форда, стрипа који је нпр. потпуно непознат на америчком континенту. Итд. Та осмоза којом су до нас стизали западни "производи духа", и њихово одомаћивање, т.ј. прерада за домаћу употребу (Руси би рекли "доработка"), то је онако баш једна велика и посебна прича. "Грлом у јагоде" је неким делом и о томе.
Хоћу да кажем, та "дијалектика" са Западом није била ни једноставна ни једносмерна, али је у крајњој линији била поприлично успешна. Умели смо ми да правимо "свој чешки филм", и свој школски програм, сасвим по угледу на ББЦ, али мало бољи, а на преласку из 70-тих у 80-те смо одједном имали јако оригиналну стрип и музичку сцену. Дабоме, имали смо паралелно и Радио Шабац и кафане по ибарској и (понешто посустале) забавњаке, и Лепу Брену, и све редом фестивале, и филхармонију/ оперу/ балет/ џез оркестар/ трећи програм радио београда, и шта још све не, није цветало баш хиљаду цветова ал' башта јесте била богата и шарена. То тада нисам знао, и дапаче, бунио сам се против комуњарске цензуре к'о да ме живог деру... али да: каква башта и треба да буде!