Rakijo rako, ja te volim jako

Marius Lăcătuș wrote:ta moda rakija od breskve je nešto novo, barem za mene. ranije se pričalo da voće nema dovoljno šećera.

Можда виноградарска бресква, то тек треба да пробамо како нам је испало овог пута. Досад је било једном опа (2013.) једном тропа (2015., на крају препекли). А сад има и тог пектолитичког ензима, који помогне бактеријама да разграде пектин и ослободе још нешто везаног шећера. Има у бољим пољ. тровачницама.

Кад смо на теми, да пријавим да смо тестирали овогодишњу вишњу, помешану са лањском, нема разлике, исто добра као што је и била.

Marius Lăcătuș wrote:ta moda rakija od breskve je nešto novo, barem za mene. ranije se pričalo da voće nema dovoljno šećera.

peku to i cepaju tradicionalno skroz na severu, tamo oko Subotice. jbg, nešto je moralo da se uradi sa viškovima bresaka i jabuka. tamo toga uvek ima, nisam baš razumeo hajp. prilično neutralno u odnosu na bilo koju drugu.

Нема хајпета, него неко први пут чује, а онда убрзо и други и трећи пут, за шта вероватно постоји назив у некој теорији комуникација. Пређе за кратко време из никад чуо у сви причају о. Догађало се и мени, истина не око ракије .

zanimljivo gledanje, lik je neiritantan za nekoga sa ovog podneblja ko ima uglavnom jasne stavove i tako ih prenosi. pritom nije tematski nabildovan niti se trudi da impresionira pa zato deluje nedorečeno.

mi ove godine imamo kajsiju jer je prosle godine bila super cena i odlicna je ali mi je ipak viljamovka favorit

Да, 2019. је била још боља него 2017. И ракија је испала за две-три нијансе боље, ваљда што је плод био за толико сувљи.

juce smo pili Navip-ovu kajsijevacu koja je pravljena za izvoz u Izrael iz 1977.god  

i kakva je u odnosu na kajsiju neodležalu 50 godina?

Па где ћеш сад наћи нову ракију из 1977. да упоредиш?

Marius Lăcătuș wrote:i kakva je u odnosu na kajsiju neodležalu 50 godina?

sveza rakija mirisi na sveze voce dok ova ima neku dimnu notu,oseti se kajsija ali i neki dim,ne znam kako bih objasnila,odlicna je slabije alkoholna i slatkasta,nekako je brandyjasta...mada je i ,,sveza,, odlicna  

...a posle smo se jako napili pa nisam primecivala razliku 

Коликогод да разне сорте грожђа дају различита вина, лозовача изађе увек иста. Или ја не примећујем разлику... мени лоза иде од "може да прође", "нема лоших помија" до "у јеботе дај нешто да исперем грло".

Знам да има крајева где је лозовача главна ракија, или можда лозовача и шљивовица да се једине броје, а све остало је зајебанција, ко није домаћин човек па да има чокота и шљива, онда пече од оног што му се затекне, тамо некаквих дуња, кајсија, јабука и шта ти ја знам. Зато бих питао познаваоце да ли се то мени само чини, или је стварно распон укуса код лозе мањи?

Raspon ukusa se i meni čini manjim, ali ne i raspon kvaliteta. Ali moraš da je zavoliš da bi krenuo da razaznaješ nijanse. Kod mene je odlučan preokret nastao nakon zaljubljivanja u crmničku lozovaču. Kad se dobro rashladi u njoj razaznaješ arome dobrog grožđa - vranca i kratošije, dabome - tekstura joj je divno uljasta i uopšte to je aromatičko i krepko piće u kome se zaista može uživati.

A raspon ukusa je manji zato što se obično ne čuva u drvetu koje ima vrlo širok spektar aroma.

Ја ниједну ракију не чувам у дрвету, а захваљујући родбини јужно од Саве сам научио да се чувам ракије која је била у дрвету. Кад год нешто зајебу, зафарбају. А често зајебу. Није ми јасно како се тако куну у ракију а раде је офрље и преко народног органа.

Tehnološki neispravne rakije zaista ne računam. Hrastovina ima svoj aromatski sklop koji izuzetno snažno utiče na piće (što je i ideja, i kod žestine i kod vina), ali ne može da popravi lošu rakiju.

preksinoć sam pio cipuro odležao 6 godina u buretu, neofarban, ispečen po kritskoj recepturi - tsikoudia - za par stepeni niži % alkohola. majko mila koje piće.

ishodište ove priče su kulturne razlike ili stvar navike. grci ne kapiraju našu rakiju nikako, ne bacam više pare da im nosim na poklon. isto žabari.

Marius Lăcătuș wrote:
ishodište ove priče su kulturne razlike ili stvar navike. grci ne kapiraju našu rakiju nikako, ne bacam više pare da im nosim na poklon. isto žabari.

То са културним разликама. Како рече у оном вицу, ниси јебо овцу, не могу да ти објасним шта је мерак. Тј они (добар део запада, а вала и истока, тамо северније) не схватају идеју пијуцкања, пића као разговоруше, оно да достигнеш расположење и онда га само одржаваш, доливаш колико треба, ни више ни мање. Они као да сви (добро, не сви) имају скитски приступ јелу/пићу, натрпај у себе што брже што више, хорда може да нахрупи сваког тренутка.

Преведено на пијење, добар део тог запада (тј огроман део примећеног узорка ми) гледа да се брзо уради, као да је пиће трка на сто метара или дизање тегова, као да сутра нема, дај док има, трпај трпај. Рекао бих да не стигну да се осврну по својој глави да виде како сад изгледа распоред намештаја, пре него што пређу на следеће пиће. Нема тога "majko mila koje piće" него шаљу једни другима фотке на шта су личили кад нису знали за себе.

Mislim da si se kretao međ plebsom, za razliku od mene.

Koja glupost ali nema veze.

Talason wrote:Mislim da si se kretao međ plebsom, za razliku od mene.

Донекле је и до једне друге културолошке разлике, што је код нас приступ пићу био слободан, па си се први пут урадио са 16 или 17 година, нашао где ти је црта, гледао колико можеш а да не бациш пеглу, да те не примете кад се вратиш итд. А и нудили су те по славама и којегде, и у том смислу нам је другачија култура.

Код Амера јбт можеш на дете од две године да региструјеш полуаутоматски пиштољ, са 16 година можеш да седнеш за волан тенка од 4 литре, са 18 можеш да почнеш да финансираш ратове и да купиш цигаре, али не смеш да купиш пиће док не навршиш 21. И то онда или шљока на приватним строго затвореним журкама да не зна нико и да се не каче слике нигде, или чека да наврши 21 да се пусти с ланца. Нема тог постепеног увода и упознавања.

Кад је први пут узорак моје ракије стигао у Канаду и Ирску, сви су били весели, каже it's a mellowing agent. Наредне године, кад је стигао у Холандију, било је "е, како се то пије? како ви то уопште можете да пијете?". Немају културу.

Ja uvek biram lozu, ali je istina da se prodaje svakakvo đubre. 
Aleksandrović Grappa, rashlađena ili ne je odlična rakija, pa probaj nju. Ako ti ne valja, odustani od loze.

Notxor wrote:Ja uvek biram lozu, ali je istina da se prodaje svakakvo đubre. 
Aleksandrović Grappa, rashlađena ili ne je odlična rakija, pa probaj nju. Ako ti ne valja, odustani od loze.

Nju sam jednom video u Maksiju na nekakvom popustu, zaboravio da kupim i posle toga - trt. Ne sumnjam da je zanatski savršena, potrudiću se da je pronađem.
Inače najbolja loza koju sam pio u Srbiji je - rakija od tamjanike koju pravi (i nažalost ne prodaje) vinarija Budimir. Čudesno piće.

Uvek je ima u Cerprometu, u Skenderbegovoj i pored Đerma u Bulevaru. Dobro drugo mesto je Tvrdoš Loza. Ove skupe ne kupujem tako da ne znam kakve su.

Hvala, Cerpromet mi je jedno od dražih pojila.

Ja se sve spremam.sa naucim da pijem lozu

Cuo sam da je poznavaoci hvale, a cak se i meni desilo par puta sa mi bas legne, mada mi inace ne lezi. Mislim da je bila 13. juli.