Rakijo rako, ja te volim jako

u pravu si, secam se da sam razblazivao neku cacansku sljivu od 52C destilovanom vodom za peglu i da je ostala mutnjikava

cime da razblazujem?

Marius Lăcătuș wrote:e da, od cega rakija moze da bude blago zamucena

Од почетка, тј чим изађе из луле, ал' то се избистри за дан-два.

Marius Lăcătuș wrote:u pravu si, secam se da sam razblazivao neku cacansku sljivu od 52C  destilovanom vodom za peglu i da je ostala mutnjikava

cime da razblazujem?

Мислим да је 52 целзијуса сувише вруће, ракија  се пије на собној температури...

Ко има казан, може да дестилује и воду, до миле воље. Чак није на одмет да се повремено откува пола казана воде, чисто да се продувају цеви. Урадили смо то... хм, 2011.

У Шкотској се вискији фабрички разблажују неком планинском водом из тог краја. Препоручује се и да се куповни виски разблажује истом водом, најмање утиче на укус.

За ово разблаживање у мањку планинске воде, пробај можда Пролом воду, она је најмекша.

zanimljivo, mislio sam da je destilovana voda jedina sigurna stvar za razblazivanje

hvala svima

škotska ima dobra pića zbog meke vode, mi smo ovde osuđeni na destilovanu

Talason wrote:škotska ima dobra pića zbog meke vode, mi smo ovde osuđeni na destilovanu

Не пуштају нас ни условно. Она семи- хеми- или како оно беше вода... не знам, је ли пробао неко'?

Такође, вода која се кондензује у сушилици за веш је практично дестилована, знам да ваља за пегле, ал' за ракију исто не знам. Јер не разблажујем, ако испадне мало јача, испала је.

definitivno preferiram veštu ruku majstora koja će da optimizuje ukus rakije. manja jačina takođe blagotvorno deluje na aromatičnost finalnog proizvoda. ovog leta sam pio normalnu lozovaču snage preko 45 stepeni i blažu verziju po kritskom receptu od 39-40 stepeni. za moj ukus mnogo bolja, oseća se voće što je retko kod lozovače sem ako nije italijanska.

ovo je sve poteklo od zamućene kajsijevače koja izuva kako je dobra, majstor je očigledno na kraju dodavao vodu da bude malo više za prodaju ali i da se ukus dotera. majstor je rumun, verujem da kao i ja pije rakiju da uživa a ne da oslepi.

ja nisam neki ljubitelj razblaživanja, više volim kontrolu procesa nego silovanje destilacije

npr u kofu postaviš neki stalak, a na stalak teglu punu vode, pa se rakija sliva preko vode u kofu

ko izdrži posle miris onoga što je ostalo u tegli alal mu ćufte i faširane šnicle

Скиви се пече на 70%, да би им требало мање буради (сува истина).
Онда се меша, крају разблажује и додаје карамел да се уједначи боја.

Ако је пиће разблажено боље се осети укус. Већина људи преко 30% не осети укус или га осећа слабије.

bitan je odnos voda/alkohol zbog starenja i idealno je 65 do 70%, ali ne zbog manje buradi, nego tim odnosom kontrolišu rastvaranje određenih jedinjenja iz drveta, ako je više vode u bačvi, to bi značajno uticalo na ukus, što je naročito važno za single malt, mešavine su indutriskija priča

Занимљиво, тај део нисам знао.
На колико се наше ракије чувају у бурадима?

To napisah ali mi je gubitak veze pojeo post. Koliko znam 67.5% je industrijski standard koji uopšte nije slučajan - ako hoćeš da se vanilin iz hrastovog drveta, aldehid koji daje viskiju dobar deo arome, lepo rastvori u mešavini vode i alkohola tako da piću da prepoznatljiv i uravnotežen ukus, oni moraju biti u određenoj proporciji. Jedan Macallan svakako ne mora štedeti ni na čemu.
Doduše, povremeno se zaista dešavaju nestašice bačvi, i sada postoji neka tendencija da se izmišljaju inovativni načini za sazrevanje viskija izvan bačve. A uvek postoji i stari dobri metod: kupi stare bačve za šeri, burbon, bilo šta sa jakom i kompatibilnom aromom, i napravi viski sa dahom Portugala ili Srednjeg zapada 

Sotir wrote:Занимљиво, тај део нисам знао.
На колико се наше ракије чувају у бурадима?

Zavisi od ideje majstora i od voća koje se koristi, ali od 18 pa do čak 25 gradi za inicijalno čuvanje u buretu, pre razblaživanja.

То око јачине и укуса се нећемо сложити, ал' расправа би била академска, речник за мирисе и укусе је за ред величине слабији од речника за боје, облике и звуке. Тешко је то пренети, осим узорком.

Харе кришња коју смо синоћ пили (крушка+вишња) мириши на воће баш баш, и има 49% или јаче.

Него, а пропао тих степени, гради и процената. На мерилима која се код нас продају има две скале, за проценте и граде, при чему је 1 град = 2,5%. Е прц је у степенима, где реч степен одувек значи исто што и град(ус), градација=степеновање итд, међутим неки дан ме један убеђује да је 1 степен = 1%.

А "do čak 25 gradi" онда значи 62,5%, ако је било неупућених.

Откако имамо нови смајли , постављам питање стручном конзулијуму: ракија у боји или не? Сви смо стручни (неки широко, неки уско), да чујемо та стручна мишљења.

паће wrote:Откако имамо нови смајли , постављам питање стручном конзулијуму: ракија у боји или не? Сви смо стручни (неки широко, неки уско), да чујемо та стручна мишљења.

Rakije od voća koje se tradicionalno ne stavljaju u drvene sudove (kajsija, dunja, kruška, loza) ne treba bojiti. Ovde govorim o našoj tradiciji - Makedonci barikiraju lozu. Rakije koje odležavaju u drvenim sudovima dobiće boju drveta, zajedno sa aromatskim sklopovima hrastovine (šljivovica, odležala jabukovača, kalvados...)

Prvi put čujem za stavljanje mladog drveta u rakiju, ne znam čemu bi to služilo. Rakija se boji ili čuvanjem u hrastovom ili (što je jeftinija i nešto inferiornija varijanta) dudovom buretu tokom višegodišnjeg perioda, ili stavljanjem čipsa od hrasta.

Bez boje. 99% rakije koju sam popio bila je bezbojna. Pio sam i grančicama, travama i dudovim bačvama obojenu ali rakija mog kraja je uglavnom bezbojna. Nisam veliki ljubitelj, imao sam par strašnih pijanstava koja su uzrokovala još strašnije mahmurluke i prije četvrt vijeka sam se sporazumno razišao sa rakijom. Povremeno se viđam sa viljamovkom koju peče drugar ali ništa ozbiljno, nikad više od dvije čašice. Prija mi i može da se pije ali me loše udara.

imam preferencu da je dobra koje god da je boje 

Posle dugog većanja sa samim sobom zaključio sam da najviše volim bezbojne rakije sa prijatnom i lakom aromom voća, dakle ono što se na Zapadu zove eau de vie, kao i dobre lozovače. Odležalu šljivovicu sve manje kontam. Daj mi kajsiju malo rashlađenu i ostajem na tome.

Koliko su jake rakije koje pijete. Možda je moj problem sa rakijom uzrokovan tim što se ovde peče i pije uglavnom 40+ i što sam nekoliko puta obeznanio baš tim rakijama, konkretno šljivom. Tek zadnjih godina pomalo počinju da piju i malo slabije, jačine 38 ili 39, 38 je donja granica jačine.  Jakara je i ova viljamovka koju peče drugar, 45 sigurno ali dvije čašice odlično legnu i fino ih podnosim.

Кад је требало да сам у тој фази у којој је Фикрет, нисам скоро ништа ни пио, а после кад сам пронашао ракију, шлепао сам се пар година на ћалетову док нисмо научили да и сами правимо. Отад је најгори мамурлук после четири вишње, значи нешто мало севне кроз главу ујутро и прође до пола прве кафе. Никад јаче од тога, а по правилу ама баш ништа.

Кад се сетим какви су некад били мамурлуци... јеботе каква сам све говна пио кад сам био млад. Све је то од лошег вина.

Иначе, ракију не фарбам, а кад ми такву понуде, добро погледам домаћина у очи. Мада ни тамо не пише ништа, ал' бар да се зна да покушавам да видим да ли он баш тако воли, мисли да тако треба, или се негде зајебао у поступку па се вади. Но, овде не бих очекивао било каква правила, а ако натрче ко их јебе, ово је као орални секс, питање укуса.

fikret hadžiabdić wrote:Koliko su jake rakije koje pijete. Možda je moj problem sa rakijom uzrokovan tim što se ovde peče i pije uglavnom 40+ i što sam nekoliko puta obeznanio baš tim rakijama, konkretno šljivom. Tek zadnjih godina pomalo počinju da piju i malo slabije, jačine 38 ili 39, 38 je donja granica jačine.  Jakara je i ova viljamovka koju peče drugar, 45 sigurno ali dvije čašice odlično legnu i fino ih podnosim.

Odgovara mi do 40 osim loze, nju daj što jaču da bude hladne vatre u stomaku.

E, tu vatru ja osjetim od viljamovke i to je ono što volim.

Negde se slažem sa Kirkom u generalnom načelu da za kontinuirani cirk više volim neofarbano. Za obojeno se teško hvatam ako nije neki malt. Ali treba reći, ima izuzetnih lozovača u boji, jedino što se ne zovu tako nego grappa ili tsipouro - i Grci i Italijani vrhunsku ekskluzivu čuvaju za lozovaču odležalu u posebno odabranoj buradi za to. U selu mog pokojnog oca živi njegov drinking buddy koji je pretekao, koji od grožđa pravi neku svoju varijantu između žolte i vinjaka, izvrsno piće - neverovatno od alkosa u proizvodnji - čak dodaje i zrna kafe za boju i hint arome.

Takođe delim Kirkov sentiment vezan za odležale šljive, to mi je težak hit&miss teren a posebno me iznervirao nedavni post na jednoj od ovih novih FB grupa za promociju malih proizvođača gde je lik izrantovao najstrašnije i u svakoj drugoj rečenici hejlovao šljive - bolje od konjaka i single malta od 150e. Bolje moj q.

Btw dunja se itekako farba, na prvu loptu dve pristojne iz komerc klase koje rado poklanjam - kovilj i ognjena, na primer. 

Što se tiče jačine, 40% je neki benchmark, manje više.

Što se tiče šljivove grančice, to rade u mom selu u Šumadiji, selu koje je ušlo u istoriju po zozovači. Poslednja takva je bila vanserijska pa sam sačuvao flašu sa grančicom i tu sipao neku drugu posle originalne, poverovao sam da je i nju popravilo.

Odlična tema btw