Skot v Skat

Utvara wrote:
Ma ne dolazi u obzir, uopšte.

Škotlanđanina Makenzija je cela Srbija zvala Englez, pa ćemo i g. Scotta zvati Skot, baš zato što mu se ne dopada.

Ne pada mi napamet da čoveka koji se preziva Scott zovem Skat.
Nije to prezime od juče, to je čuveno britansko prezime koje se decenijama transkribuje kao Skot, i ta tradicija nije za džaba.

+1

Najcuveniji Scott:

Mada mi se svidža da govorimo Skatska. (Scotland) ili što bi baćuške rekle Шотландия

Мени је нејасно зашто, иако у начелу више волимо продужену множину са убаченим -ов-, кажемо Шкоти а не Шкотови.

Ircovi, glasam za. I Poljcovi.

Kad čujem ono Bááznia naježim se. Za vrijeme rata bio ambasador BiH Amer bosanskog podrijetla, Šaćirbeg, pa kad ispusti Bááznia tačno da ga čovjek probije šakom.

Ни са мађарским није боље, јер често Bosznia изговарају као да је Baszni-a, што јесте јако близу ал' је јебада (буквално: baszni значи јебати).

Balkanski jebarnik

Ointagru Unartan wrote:

Utvara wrote:
Ma ne dolazi u obzir, uopšte.

Škotlanđanina Makenzija je cela Srbija zvala Englez, pa ćemo i g. Scotta zvati Skot, baš zato što mu se ne dopada.

Ne pada mi napamet da čoveka koji se preziva Scott zovem Skat.
Nije to prezime od juče, to je čuveno britansko prezime koje se decenijama transkribuje kao Skot, i ta tradicija nije za džaba.

+1

Najcuveniji Scott:

Mislio sam i na Skotovu polarnu ekspediciju. Ima i nekih admirala, itd.
Skat je ... skatološki.

Creepy Uncle wrote:
Inače čovek govori srpski vrlo dobro (baš tako, ne odlično nego vrlo dobro), ne samo kada čita sa papira nego i u manje formalnim prilikama.

+1
Razmenio koju reč sa njim pre neki dan ispred wc-a, suva istina.
Ali treba pohvaliti i građanina Karađorđevića, ostvario je izvestan napredak, taman kad su svi digli ruke od njega.

Sotir wrote:
Ali treba pohvaliti i građanina Karađorđevića, ostvario je izvestan napredak, taman kad su svi digli ruke od njega.

Онда, колега, ваше стручно мишљење, хоће ли за живота добацити до двојке из српског?

Možda pretekne nekog ambasadora Japana.
PS a ni iz istorije baš ne blista.

Пошто сви тамо на оном хаотичном топићу пишете антифонетски, а ја не пуштам звук: Гоув или Гав?

Тако ми и треба.

Чујем се са једним таквим често, тачно сам чуо звук кад сам видео записаног... Сад је само питање да ли уважити ту милисекунду, кад је већ чујемо... тј да ли је писати или не.

otto katz wrote:Kad čujem ono Bááznia naježim se. Za vrijeme rata bio ambasador BiH Amer bosanskog podrijetla, Šaćirbeg, pa kad ispusti Bááznia tačno da ga čovjek probije šakom.

nemoj se odmah nervirati, ostavi nešto i za Hercegovaaajna!

Мени су најкомичнији кад изговарају Јуту. И кад напишу Јутанца као Utahn.

Ја б њима увео да се Америка пише са х на крају.

Sergen Yalçın wrote:

паће wrote:

И које се е изговара као је, које као јо, а које скоро као и. Једино правило што знам је да јо не може да буде ненаглашено.

Ткориенски или фонецки, одлучили су за вас.

slovo ё je relativno novo i skoro se uopste ne koristi, osim kad treba u tekstu napraviti razliku izmedju все и всё onda kad to nije jasno iz konteksta. izvorni govornici uvek znaju gde se e cita kao "jo" i nije im potrebno to slovo te ga niko i ne koristi.  da je korisno do sada bi zazivelo, imalo je 100 godina fore. razlog je isti kao i za svako ostalo nebelezenje redukcije/prevoja vokala. lakse i lepse je sacuvati koren reci.

Лепше? Де густибус... Дочим, да је тај корен тако битан, не би се затурио у изговору, прескрпитивисто.

Да је лакше, јесте, не мораш да слушаш себе како то изговараш, него напишеш основу како је била, а наставак нема везе како ће да легне (рече он у weekendашкој доколици), с тим нек се јебава ко буде морао то да чита. А ионако се 99,9% текста никад не прочита наглас, дакле ко га јебе.

Мени су занимљива места где ти ткориенскопишући језици напросто одустану и крену фонетски, где му није место (јер нема му места, није то такав језик)... например panic - panicked. Одакле сад то к, из ког то корена, јел кубног?

Слободно замећите кавгу, ја сам овде модератор пола сата годишње, не обраћајте пажњу.

а мени је занимљиво кад фонецкопишући језици напросто одустану па крену коренски. нпр "председник", "Хрватска". зашто? па ето, зато. јер "прецедник" и "Хрвацка" баш изгледа ружно, јебига. 

да, де густибус. филАсофија, психАлогија, т'иљиефон, горат-горада-гораду--мн. гарада је ружније од философия, психология, телефон, город-города-городу--мн. города. 

што сам ја прескриптивиста а ти ниси? и друго, ја нисам бранио енглески правопис већ руски. енглески је вероватно могуће побољшати уз неке интервенције да би се избегле недоследности типа door, moon, али немогуће је направити фонетски правопис за енглески без дуплирања абецеде. што је у доба тастатуре сулудо. немају сви народи тај "луксуз" да имају само 30 звукова и свега 5 вокала.

паће wrote:да је тај корен тако битан, не би се затурио у изговору

свашта се затури у изговору. у природном говору гутају се читави слогови, па шта?

у руском језику фонема "о" због феномена званог редукција вокала, који у српском не постоји, има три реализације (алофона). кад је наглашена изговара се као "о"; кад није, у зависности од тога колико је удаљена од наглашеног слога, реализује се као "ʌ" (слично нашем "а", али затвореније) односно као "ъ" (слично енглеском "шва"). 

молоко се дакле изговара /мълʌкó/ а никако не "малако".

постоји разлика између фонеме, алофона и писаног симбола. различити језици третирају тај проблем на различите начине.

Sergen Yalçın wrote:а мени је занимљиво кад фонецкопишући језици напросто одустану па крену коренски. нпр "председник", "Хрватска". зашто? па ето, зато. јер "прецедник" и "Хрвацка" баш изгледа ружно, јебига. 

да, де густибус. филАсофија, психАлогија, т'иљиефон, горат-горада-гораду--мн. гарада је ружније од философия, психология, телефон, город-города-городу--мн. города.

То узимам као доказ да је твоја типографска естетика формирана на тексту писаном онако а не овако. Тј тако си навикао.

што сам ја прескриптивиста а ти ниси?

Па не знам за тебе... види то сам, преиспитај се... критика и самокритика. То сам мало пођебавао, јер ми је било смешно, пре десетак година кад је била та битка између прописивача и описивача (не Описивача, тај се није мешао) како дескриптивисти редом пишу без шћђ, али свако гх тх цх лл пишу тачно... не знам шта су ту себи прописали, али су се тога строго држали и провели ме кроз топлог зеца кад сам то исто спровео кроз ћирилицу... но то је друга прича.

Ех, убацим једну реч из зајебанције, цео чаршав објашњавам.

   и друго, ја нисам бранио енглески правопис већ руски. енглески је вероватно могуће побољшати уз неке интервенције да би се избегле недоследности типа door, moon, али немогуће је направити фонетски правопис за енглески без дуплирања абецеде. што је у доба тастатуре сулудо.

А зашто је сулудо? Зато што је та тастатура направљена за енглески са 26 слова, и гомилом правила за читање и писање и мањком упутстава за њихову примену (кад које?). Руски иде скоро енгрпски, пише неком својом транскрипцијом, па се делом држе тога (пицца (!)), а делом својих гласовних промена (Георг Фридрих Гендељ), значи пола пола, баш као што Амери читају немачке и италијанске речи. Једнако доследно шарају и лево и десно, не мош их уватити. Зашто нпр свако тхета претворе у ф (Теодор - Фјодор, Тома - Фома, Атина - Афини) и тако га и пишу, а за неке друге ствари не можеш да погодиш како ће то да изгледа.

Ал ајде то за стране речи у руском - него што су и са реформом алфабета исто тако стали на пола, па је зато врло фонетски, осим десетак зајебаних а честих изузетака (као то наше дс/дц, што је неко инсистирао ко зна кад и успео да убаци у граматику, није тако било од почетка). Например оно -ого, -его које се чита као -ава, -јева, то ненаглашено о (звано окака), што за ја, ји и ју постоји посебно слово, а је и јо је једно те исто слово, и још две-три ситније ствари (за -ов које помало звучи као -оф а кад емигрира у Париз -офф). А управо тај пример са ен самогласника је у руском скоро одлично решен - имају а и ја, у и ју, ји, и, -и, ј, имају е и је и јо -само што им је на том месту понестало надахнућа па стрпали последња два под исто слово. Значи 10+1 самогласника (да рачунамо ј или не) а девет знакова, посустали.

Може мени белоруски да изгледа исто смешно (догађало се), али исто тако сам виђао глупости у сваком језику с којим сам се сретао, и све мање мислим да су се Белоруси зајебали. Ваљда зато што још нисам видео њихов списак изузетака

pace wrote:То узимам као доказ да је твоја типографска естетика формирана на тексту писаном онако а не овако. Тј тако си навикао.

као доказ да није тако могу да ти дам примере речи из нашег језика на који сам још и више навикао, па ипак нисам задовољан фонетским принципом који је на њима примењен из истог разлога као изнад. рецимо, као што је "шведски" боље решење од "швецки", тако је и "србски" по истом принципу боље од "српски". потпуно иста ствар, само ето, неко одлучио да ово да, а оно не.

не, ја сам доследан у својој "типографској естетици" и то нема везе са навиком.