Skot v Skat

паће wrote:Е зато сам питао. Хвала на гуглању .

Онда, шта смо рекли о том писању страних имена?

Exactly.

паће wrote:Онда, шта смо рекли о том писању страних имена?

Pa, jednostavno. Prvi put u tekstu može da piše Erica Jong (Erika Džong). Dalje u tekstu, originalno, Erica Jong.

Stari pristup ovome zaista ne funkcioniše dobro u moderna vremena (right-click on XYZ > Search Google for XYZ vodi ravno nikuda.)

amen.

BTW. Imena/nazivi kao Jong su kamen spoticanja i u okviru samog engleskog jezika. Mislim da to nema veze sa tim šta mi treba da radimo na srpskom/hrvatskom.

Indy wrote:

паће wrote:Онда, шта смо рекли о том писању страних имена?

Pa, jednostavno. Prvi put u tekstu može da piše Erica Jong (Erika Džong). Dalje u tekstu, originalno, Erica Jong.

Stari pristup ovome zaista ne funkcioniše dobro u moderna vremena (right-click on XYZ > Search Google for XYZ vodi ravno nikuda.)

Ја бих обрнуо. Први пут, навести оригинал у загради. Даље у тексту фонетски, да би могло да се провлачи кроз падеже. Мени грозно изгледа то мешање језика и писама унутар исте речи, а понекад чак није јасно докле је један а одатле други.

Како се пише Алисин? Alicin, Alicein? Виђао сам оба. Да ли мењати реченицу да би се избегао присвојни придев Кеноов (Queneauov) па ставити генитив уместо тога (Queneauа)?

Потпитање, због другова имиграната: како њих читати/транскрибовати, по матичној земљи или по земљи усељења?

Тј је ли Цукерберг или Закерберг, Шаркези или Саркози, Шорош или Сорос (Сорош никако, то су наши измислили методом половњака), Мнухин, Мнушин, Мнучин или Мнукин, Скјаво или Шајво?

I give up. Thank God for serblish.

No Country wrote:I give up. Thank God for serblish.

Каже се енгрпски (engrbian).

No Country wrote:I give up. Thank God for Canaustralia.

+1

ne mogu se svi pročitati potpuno pravilno fonetski u mnogim jezicima, original i glava nema da boli

Фонетски је ионако увек оно најближе што може у језику чија је фонетика, и то "најближе што може" је то правило.

Остаје да бирамо да не знамо како се чита, или да не знамо како се пише. Ја бих ипак да имамо оба - дакле код прве појаве да се наведе како се пише, а у остатку текста да може да се чита. Што, претпостављам, звучи анахроно у време кад отприлике 90% текста никад не буде прочитано наглас. Али онда наиђе мина, кад треба да изговориш реч коју си прочитао хиљаду пута а ниси чуо ниједном.

Pa, ovi rođeni govornici (npr. engleskog) imaju dosta reči, posebno imena koja se retko sreću, koje ne umeju da izgovore. Nije to jedinstveno za nas.

U principu nije loša ni ideja da prvi put ide original u zagradi (to je najmanje što bi trebalo, po mom mišljenju), samo što se tako neće lako umemorisati pisanje u originalu. Meni je trebalo da pročitam celu knjigu o John Cageu da upamtim da je Dišan Duchamp, i da više ne zaboravim. Da su to samo napisali jednom, na početku... Ne znam da li bi umemorisao.

Ovo me podseti na legendarnog mila ćurčića i njegovu transkripciju sauvignon kao sovinjo. Hahaha, taj čovek je bio zabava i po.

Као главни аргумент за писање у тзв ориџинелу (бар за западноевропске језике) се наводи гуглање, тј како наћи референце ако не знамо како се пише. У том случају ти није тешко да притиснеш контрол-кући и нађеш прву појаву имена у тексту, ископираш име из заграде или га напросто само одвучеш одатле у оно поље за срчку и завршио си посао.

Није проблем само у падежима. Спадамо у језике где се наставци појављују и у другим облицима речи, што често изазива и промену последњег слога основе, због ових и оних једначења. Како се у том ориџинелу пишу Чесапички залив, њујоршка берза, хонгконшка лука, лаканштина, ...?

За љубитеље тог типа писања, који се тим начелом воде и код не-властитих именица, како се пишу викендица, софтвераш, штеловање, глахјшалтовање, набилдован, мисица, конферанса, брошура, бојлеруша, торта од кекса, комерцијалиста, пандан, резимирати, етикетирање, фудбалски, гаражни, гимназијалац, тоалетни... ?

Ту негде ваља да има нека црта, која се тренутно повлачи где се коме ћефне, по правилами баби Смиљани.

Svi ti problemi postoje i u hrvatskom, pa su živi i zdravi.

Nego, ne verujem da ću ja mnogo nešto pisati na srpskom (ako se ne računa forum, a ne računa se), tako da meni nije ni bitno.

Znam samo kad čitam naše vesti, što koliko mogu izbegavam da radim, ako se bave nekom inostranom tematikom uvek najviše vremena potrošim na dekonstrukciju nepoznatih mi stranih imena (da bih ih izguglao - a, usput, glavni razlog zašto ih guglam je da nađem verodostojnije vesti o istoj temi, jer izvorima na srpskom u principu verujem još i manje nego drugima, kojima takođe slabo verujem... fejk njuz vladaju svetom.)

Indy wrote:Svi ti problemi postoje i u hrvatskom, pa su živi i zdravi.

Рекох већ за Млакара.

Тј то "живи и здрави" подразумева да они онолико пута испадну глупи у друштву јер не знају како се чита (или онако по енгрпски/хрглески пишу како мисле да треба а не како се пише у том ориџинелу), а ми јер не знамо како се пише.

Све је то питање перспективе, и то пре свега идеолошке. Што се мене тиче, а сасвим признајем да је мој ракурс у овом погледу понешто специфичан, енглески је увелико постао глобални језик, што мање има везе са самом (економском) глобализацијом, а више са Интернетом, т.ј. количином времена које проводимо умрежени, а онда добрим делом и зароњени у енглески. Сада је питање да ли хоћемо да ту промену (перспективе) и језички признамо, те да српски третирамо као језик малог народа (као што је то нпр. хрватски), или ћемо и даље да га третирамо као меру свих ствари, говори српски да те цео свет разуме. 

Проблем је, евидентно, што више не разумемо ни сами себе, т.ј. амбасадор се зове онако како његово име "чује" тог дана дежурни омладинац за тастатуром, итд.

Jeste to, mada ja preferiram ovaj hrvatski pristup i kad su u pitanju francuski, itd. Prosto zato što primorava da se mlakar donekle adaptiram na internacionalnu perspektivu.

(I to posebno francuski... već sam spomenuo Dišana. Ima i mnogo gorih primera, kada čitanje samo srpskog izvornika o čemu iz francuske tematike te jednostavno ostavi bez ikakvog pojma o tome kako se bilo šta od toga piše... I nije samo u pitanju guglanje. Teško je to pročitano prepoznati bilo gde drugde kasnije, recimo u imenima ulica, muzeja, itd u inostranstvu. To što ne znaš tačno kako se nešto izgovara, to ionako samo znaju Francuzi, što i jeste koncept njihovog jezika, napravljen je da ih razlikuje od varvara i džibera, kakvi su recimo Englezi. )

паће wrote:Мнухин, Мнушин, Мнучин или Мнукин

Ево ми одговора. То није човек, него скраћеница. Кроз 50 година, кад се отворе архиве, знаћемо и шта је значила:

cenk i ana rastavljaju mnuchin-a na sastavne delove

паће wrote: ко је све био на "конференцији у Једаху".

Jao, pa stvarno! 

Milo mi je samo zbog ovoga što svratih.

Nema te k'o da smo šugavi. Sjedni popij jedno oriđinal burunđansko. 

otto katz wrote:Nema te k'o da smo šugavi. Sjedni popij jedno oriđinal burunđansko. 

To su dva, e!

Druga je za put.

Pa gde ću?

Овамо, ако узмеш повратну карту.

(и требало је "куда ћу")

Ja ne koristim "kuda". Tj. u mom idiolektu ne postoji.