Skot v Skat

Штета. Измишљено је да би се разликовали одредиште (куд се иде) и место (где се стигло, где се налази).

I izumire zato što je suvišno, slično rečima whither i whence.

паће wrote:Овамо, ако узмеш повратну карту.

(и требало је "куда ћу")

Kasno paljenje, ali imam bolji odgovor:

Dapaće! 

Omni wrote:Ja ne koristim "kuda". Tj. u mom idiolektu ne postoji.

Kako onda kažeš đe si kuda si?

Ali za ovo što reče Paće, kuda nije u tom paru originalno, nego kamo. Kuda je za konkretnu putanju. Gdje - mjesto, kamo - odredište, kuda - putanja. Ima to William ili Radagast u podpisu.

otto katz wrote:

Omni wrote:Ja ne koristim "kuda". Tj. u mom idiolektu ne postoji.

Kako onda kažeš đe si kuda si?

Đe si đe si? 

Ultimately, kuda, koliko znam, u makedonskom ima rođaka kade, a u bugarskom kəde, i eto nas opet kod gde!

Уопште није искључено да им је порекло заједничко, ал' су се раздвојили јер се различито користе, дакле требало нам па смо направили.

Оно за камо није лоше, још је прецизније, него се код нас сматра да се то користи само код сусједа. Можда бисмо могли да га мазнемо, овуда или онуда, па камо стигнемо.

Verovatno je deo razloga što neki od nas (pojedinci, generacije, dijalekti?) štede na ovim prostornim upitnim prilozima taj što je u pitanju redundantno (ili je "gde si" ili "gde ideš", a može i "kojim putem" ako baš mora da se razjasni putanja), a u odgovoru imamo "u" plus lokativ za mirovanje, a akuzativ za kretanje, dok za detalje trajektorije mora "duž" plus genitiv ili neke komplikovanije priloške i predloške vratolomije.

Američki izgovor prezimena američkog ambasadora Scott-a je Skat. Jednostavno u ogromnoj većini slučajeva Ameri reči sa O izgovaraju kao A (npr. reč STOP se kod njih izgovara STAP, HOT - HAT itd). 

E sad prema pravilu našeg jezika takva prezimena se izgovaraju sa O. Ali kad bi pričali nešto na engleskom i spominjali ime tog ambasadora u rečenici, u tom slučaju bi mogli izgovoriti i Skot i Skat, jer oba izgovora su pravilna.

Давне 1991. или ту негде, нека екипа око старог Сезама (познајем неколицину, препричавам шта сам чуо) испробава неки софтвер за препознавање гласа, под ДОСом. Дакле треба да му се каже команда у микрофон, а он ће да је испише на командној линији. Прво да пробају да ископирају један фајл. "Копи". "Копи". "Коопиии". "КОпи". И тако једно сат ипо.

Док се један није сетио и у микрофон рекао "капи". Прорадило из прве.

Уосталом...

ne izgovara se kao a, već kao kratko o. ovo je fonetski simbol /ɒ/
to bi bilo kao kada bi englezi rekli da se ć izgovara kao američko ch.
jednostavno u srpskom taj glas ne postoji. a svakako bolje izgleda kada piše skot nego skat. skat ima mnogo gore značenje, pa zato.

Па јес, навикли смо да за писање, у граничним случајевима, гледамо како изгледа а мање сматрамо да је запис упутство за производњу звука при читању. Но у овом случају је тај /ɒ/ (не кратко о, јер кратко о је као у речи кратко, ово напросто није о него баш тај глас) негде на пола пута између нашег о и нашег а.

Занимљиво је да се и руско ненаглашено о и мађарско ненаглашено а изговарају опет као неки полуглас на пола пута између нашег о и нашег а, али то није исти пут као у претходном пасусу. Уста стоје мало другачије... хм, да умем да објасним био бих фонолог.

kratko o, ne glas između a i o. ne možeš engleske glasove porediti sa srpskim, zato što kod nas ne postoji ekvivalent.

Отишао сам на другу страну па сам заборавио да кажем да ту поређења ни нема, него се стране речи изговарају гласовним апаратом језика којем су стране. Дакле цела ова тема је не који је то глас у енглеском, него који му је од наших ближи.

Ту се никад нисмо показали доследни, колико год као језик волели правилност и привођење аналогији. Ено оне дилеме са италијанским ч-или-ћ, кажемо Ћелентано а не Челентано, али је Павезе увек Чезаре а не Ћезаре. Као што ни тамо не умемо да се одлучимо хоћемо ли да пишкимо или какимо, тако имамо и ову тему, ево већ трећа страна.

zvučiš kao da je nemoguće naučiti zvukove stranog jezika. a nije.
pitanje je kako ćemo ga transkribovati. ovo konkretno ime zvuči bolje kad je skot.

bela maca wrote:zvučiš kao da je nemoguće naučiti zvukove stranog jezika. a nije.
pitanje je kako ćemo ga transkribovati. ovo konkretno ime zvuči bolje kad je skot.

А ти звучиш као да покушавамо да терамо читаоце да изговарају стране гласове. Што не може бити случај, јер пише како пише, а читаће се како читалац то види. По свој прилици ће га читати слово за слово.

Него управо ово друго што кажеш, како ћемо га транскрибовати. И мени је скот ближе, штавише у два пива да би се мој чест саговорник, који се тако зове, одазвао кад бих га звао са српским о, а не би кад бих са српским а. Или би бар вероватноћа претегла ка о.

паће wrote:
А ти звучиш као да покушавамо да терамо читаоце да изговарају стране гласове.

paće, upoznaj transkripciju. Transkripcijo, ovo je paće.

Za mene je ova dilema razrešena odlukom samog ambasadora. U zvaničnim papirima im piše Skat, dakle čovek hoće da ga tako zovemo i basta. Jedino što ga u svom duhu sada više doživljavam kao nekoga ko se zove Kyle Scutt nego kao Kyle Scott.

Inače čovek govori srpski vrlo dobro (baš tako, ne odlično nego vrlo dobro), ne samo kada čita sa papira nego i u manje formalnim prilikama.

bela maca wrote:

паће wrote:
А ти звучиш као да покушавамо да терамо читаоце да изговарају стране гласове.

paće, upoznaj transkripciju. Transkripcijo, ovo je paće.

Подсетио бих те на извесну везу између писма и изговора, која још увек постоји. И цела ова тема је настала зато што је неко на неком од јавних медија послушао своје уши и записао (о гђо транскрипцијо, мило ми је!) то име са а, а пошто је режимлија, то се пренело ен пута па било примећено у далеком пријатељском Бурундију.

Ја се држим начела да треба транскрибовати (дакле пре(ко)писати) најближе изворном изговору (па ако ту испадне нерешено, изворном запису), у нашем говорном апарату. У овом случају ми је о ближе.

Тј мислим да се не слажемо око тих начела, како транскрибовати, а не да ли.

jedini je problem što kad vidim skat ne čitam skat nego /skæt/ a sigurna sam da nisam jedina

Ја српски прво читам на српском, па прибегавам енглеском на местима где би можда допринело доласку до смисла.

Creepy Uncle wrote:Za mene je ova dilema razrešena odlukom samog ambasadora. U zvaničnim papirima im piše Skat, dakle čovek hoće da ga tako zovemo i basta. Jedino što ga u svom duhu sada više doživljavam kao nekoga ko se zove Kyle Scutt nego kao Kyle Scott.

Inače čovek govori srpski vrlo dobro (baš tako, ne odlično nego vrlo dobro), ne samo kada čita sa papira nego i u manje formalnim prilikama.

Može, kada usvojimo zakone o slovnoj samoizraznosti. Do tada, zvaću ga onako kako se zove, dakle Skot. 

Creepy Uncle wrote:Za mene je ova dilema razrešena odlukom samog ambasadora. U zvaničnim papirima im piše Skat, dakle čovek hoće da ga tako zovemo i basta. Jedino što ga u svom duhu sada više doživljavam kao nekoga ko se zove Kyle Scutt nego kao Kyle Scott.

Inače čovek govori srpski vrlo dobro (baš tako, ne odlično nego vrlo dobro), ne samo kada čita sa papira nego i u manje formalnim prilikama.

Ma ne dolazi u obzir, uopšte.

Škotlanđanina Makenzija je cela Srbija zvala Englez, pa ćemo i g. Scotta zvati Skot, baš zato što mu se ne dopada.

Ne pada mi napamet da čoveka koji se preziva Scott zovem Skat.
Nije to prezime od juče, to je čuveno britansko prezime koje se decenijama transkribuje kao Skot, i ta tradicija nije za džaba.