Skot v Skat

паће wrote:А зашто је сулудо? Зато што је та тастатура направљена за енглески са 26 слова, и гомилом правила за читање и писање и мањком упутстава за њихову примену (кад које?).

паће wrote:Руски иде скоро енгрпски, пише неком својом транскрипцијом, па се делом држе тога (пицца (!)), а делом својих гласовних промена (Георг Фридрих Гендељ), значи пола пола, баш као што Амери читају немачке и италијанске речи. Једнако доследно шарају и лево и десно, не мош их уватити. Зашто нпр свако тхета претворе у ф (Теодор - Фјодор, Тома - Фома, Атина - Афини) и тако га и пишу, а за неке друге ствари не можеш да погодиш како ће то да изгледа.

Sergen Yalçın wrote:

свако тхета претварају у Ф,ф исто као што га ми претварамо у Т,т. грчки звук не постоји ни у једном ни у другом језику

паће wrote:Например оно -ого, -его које се чита као -ава, -јева, то ненаглашено о (звано окака), што за ја, ји и ју постоји посебно слово, а је и јо је једно те исто слово, и још две-три ситније ствари (за -ов које помало звучи као -оф а кад емигрира у Париз -офф). 

Erzsébet Biszak wrote:

Sergen Yalçın wrote:

свако тхета претварају у Ф,ф исто као што га ми претварамо у Т,т. грчки звук не постоји ни у једном ни у другом језику

postoji u španskom kao izgovor slova c i z

pace wrote:Немам пример у глави, али често сам их ухватио да некад оставе Х. И како то не постоји х? Имају га и Пољаци, и Чеси и Словаци. Да не заборавим Украјинце, које Руси, гле чуда, зову хохолима (хохлы). А имају и других недоследности, нисам злопамтило (тј не памтим примере па улазим неспреман у овакве расправе). Кад опет дохватим да читам нешто на руском, сетићу се.

паће wrote:То што вели горе да је згодно кад се учи језик - и јесте и није. Џаба мени, например, што сам учио тај латински у гимназији, и још покупио гомилу израза док је госпоја студирала (медицину), то ми ич није помогло у америчком енглеском. Јер нисам умео да то изговорим да ме разумеју, нити сам разумео кад они то изговоре. Дупе и глава. Више пута сам се зајебао јер, иако као знам шта они раде са латинским и како би то требало, неће језик баш на сваком месту да изведе трансформацију, и цврц, нису разумели шта сам рекао. Управо тај латински ме највише и јебао у свакодневном енглеском. Добро, и кад јужњаци изостављају сугласнике, то је њихов пиротјански.

паће wrote:Пошто идеалног нема (јер раја неће да пише међународним фонетским алфабетом, какав год да је), остаје само дилема да ли у начелу ићи ближе фонецком, или том коренском. Па онда доследно терати тако па куд се стигне, са све наплатном рампом у сред речи кад крену суфикси, па се с ове стране пише овако, а с ове онако (нпр кад се лик зове Алиса - у сусједском преводу, инструметал је 1) s Alicom, као да се зове Алика, или можда 2) s Aliceom, као да се зове Алице(ј)а). По обичају, очекујем да ће да се шеврда и да ћемо у даљем развоју имати од два зла оба.

pace wrote:Па није исти глас, као што ни котрљајуће р не значи исто - на западу тврде да га ми котрљамо. Али је најближи за транскрипцију. И немачко х мени звучи исто као наше, осим на северу, где је ближе ш - што опет не спречава Амере да уче своје ђаке да свако немачко х изговарају као ш.