Anduril wrote: Zuper wrote:Sta si odgovarao u upisu n°311?
Nemoj da lupas glavom. Tvrdio si da kritika kapitalizma sa stanovista nejednakosti nije problematicna jer se desavaju revolucije koje to menjaju. Pa si onda naveo Belle Epoque kao primer a ja ti dao graf koji ti kaze da apsolutno nemas pojma.
Bice bolje da prenosis tekstove, sa razmisljanjem te ne ide bas najbolje.
Govorio sam o evoluciji politickih sistema - sada je jasno da si funkcionalno nepismen. U tvom grafu se to lepo poklapa samo sto nisi ukapirao o cemu se govorilo.
Poenta je da uvek ide prvo tehnoloska revolucija, koja zatim prelazi na ekonomiju a politicki sistemi se najsporije adaptiraju. Tako su politicke promene krajem 19. veka pa sve do 1950. (opsta prava glasa, itd.) kasne politicke adaptacije koje su trajale jako dugo u odnosu na industrijsku revoluciju i ekonomiju koje su pocele mnogo ranije. Jel sada kapiras?
Po istoj analogiji je internet revolucija i promena ekonomije u tom pogledu tek pocela - zavrsice se negde kibernetickim umrezavanjem svih ljudi na planeti ukoliko se trend nastavi.
Sadasnji politicki sistemi koji su jos uvek adaptacije iz industrijkog doba to ne mogu da prate i zato ce morati da se menjaju milom ili silom.
Dg: Tehnoutopijanizam.
Th: Čitati Morozova od pre 10 godina.
Stvari se mogu tehnološki menjati a da politički ostanu iste - Kina, Iran, Rusija, USA, Izrael itd.
To su sve tehnološke supersile koje su vrlo lako zauzdale tu tzv. "tehnološku revoluciju" koja to ni u kom slučaju nije, što je Zuper već obrazložio na temi o vestima iz ekonomije. Precenjuje se uticaj koji informaciona tehnologija ima na makroekonomske pokazatelje i na ekonomiju, a to se desilo već jednom tokom 2001 i dot-com kraha. Treba biti konzervativniji u takvim situacijama.
Pogledati Srbiju, u krajnjoj liniji - izvoz softvera pretekao izvoz malina, a politička scena nikad gora. Sama politička reprezentacija softveraša se svodi na DJB.
Ključni državni akteri su oni koji drže kapital u svojim rukama, oni diktiraju kuda će se resursi raspoređivati i utiči na razvoj tehnologije. Ako ne mogu da ga diktiraju, onda svakako umeju njime da ovladaju.
Amerika ima XKEYSCORE.
UK ima GCHQ.
Izrael finansira sajber ratovanje, svojim programom Talpiot i jedinicom 8200 za elektronsko prisluškivanje i elektronsku borbu. Vojnoindustrijski kompleks iz koga ponekad uleti u privatni sektor neka firma za RF i radare i bezbednosne sisteme, kao npr. Checkpoint. Sva ta tehnološka infrastruktura nema nikakav uticaj na ekstremno desničarsku politiku i odnose prema Arapima i Palestincima, već naprotiv, verno služi svome gospodaru.
Kina ima Veliki Kineski firewall (Паће: запречни зид), i policiju misli po forumima.
Iran ima Twitter, koji im služi da otkriju disidente i da ih preventivno pohapse pre nego što ovi uspeju da se organizuju u grupe veće od 10tak.
Nemačka ima sisteme automatskog upravljanja i automatiku, robotizaciju industrije. Nemilice se ulaže u obnovljive izvore energije, bez značajnog uspeha ili proboja, ali dovoljno da bi bili jedan korak napred od konkurencije. Donekle se gura basic income, što je pozitivno i progresivno kretanje.
Rusija ima ruske hakere koji hakuju izbore.