Kapitalizam 101

yoyogi wrote:

Anduril wrote:
...
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije

...

Koje sledeće recesije? Ekonomisti nisu predvideli ni onu 2007-2009. Odakle oni znaju kada tada nisu znali?

Nije problem da finansijski sistem dođe u raspad, veće je pitanje kako uopšte i funcioniše, ikada.
Na poverenjima i očekivanjima. Kao stampedo stoke.

Koja Global Financial Chris? Možda Zapadna, Aziju, polovinu čovečanstva to nije ni okrznulo.

Zapadna pohlepa i njihova kriza, ne svetska.

Netacno.
Uvek postoji ljudi koji predvidjaju tacno pitanje je samo trenutka i broja istih.
Tacan datum je skoro nemoguce ubosti jer zavisi od politike a tu igraju razni faktori...
Nije zahvatila Kinu ali zato je danas unutrasnji "privatni" dug Kine oko 300% bdp...
Kina ne bi mogla bez te zapadne pohlepe da se razvije.
Sada vec stvari postaju drugacije jer Kina menja model razvoja...

Bez Zapadne pohlepe, Kina bi izgledala mnogo lošije.

Ne znam za "danas unutrasnji "privatni" dug Kine oko 300% bdp", izgleda mi kao far-stretched. Ko tu kome išta duguje? Ako je dug "privatni", kupovine stanova na primer, to ne bi moglo da dođe do te mere da se odslika na GDP.

Gargantua wrote:

Anduril wrote:Grafikoni izgledaju kao naduvani balance sheets centralnih banaka a ne dug - CB ne duguju nego stampaju. Da li ce razne drzave to ikada vratiti je veliko pitanje. Za sada se svi pretvaraju da ovo masivno stampanje para ne dize inflaciju iako je inflacija odavno zahvatila berzu i nekretnine sto je opet glavni generator nejednakosti globalno. I tako ce ici sve do politickog pucanja sistema usled nejednakosti ili kad ova inflacija deonica i nekretnina pocne da se preliva u rast cena kirija, energije, proizvodnje, materijala i hrane.
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije posto su kamate vec na minimumu tako da CB nemaju drugog nacina da stimulisu privredu osim stampanja jos vise para za obveznice koje ocigledno nece biti nikad vracene. Ponzi sema CB koja je usmerena da traje decenijama (videti pod Japan) tako da ce pojedincima biti svejedno posto svako veruje da do pucanja nece doci za njihovog zivota.

ili rat ili inflacija
trka između kratkoročnog i dugoročnog pogleda je možda i ključna idejna podloga razmišljanja "šta da se radi?".

Pa jeste - a posto je politicarima, investitorima (zbog neplacanja poreza na akcije, obveznice, itd.), CEO-ovima i glasacima mnogo vaznije kratkorocno, ocigledno je jasno gde sve ide.
Onda imas "eksperte" koji su dobro placeni da pruzaju kratkorocna resenja i dodaju svemu neki oreol naucnosti iako u sustini ne mogu biti sigurni i bilo sta i to je to.

Po meni bi se ovo ludovanje moglo resiti pre svega fer poreskom politikom - isti nivo poreza na sve transakcije bez obzira da li je kapital ili rad u pitanju.
Ovo bi trebao biti zapravo glavni fokus bilo koje partije koja bi da zadrzi neko drustveno finansiran i odrziv socijalni sistem. 
Dakle, recimo 20% na VAT, na licni dohodak, na dohodak kompanija, na kupovanje akcija, obveznica, nekretnina, stranih valuta, bilo cega.
U tom slucaju upumpane pare nemaju da pobegnu gde i odmah bi krenula inflacija i moglo bi se odmah kratkorocno kriviti.
A ovako se pare stampaju za bogate, oni trose na spekulacije nekretninama, akcijama, devizama, obveznicama a drustveni efekti dolaze na naplatu tek posle 10-20 ili 30 godina.

yoyogi wrote:

Anduril wrote:...
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije
...

Koje sledeće recesije? Ekonomisti nisu predvideli ni onu 2007-2009. Odakle oni znaju kada tada nisu znali?
Nije problem da finansijski sistem dođe u raspad, veće je pitanje kako uopšte i funcioniše, ikada.
Na poverenjima i očekivanjima. Kao stampedo stoke.
Koja Global Financial Chris? Možda Zapadna, Aziju, polovinu čovečanstva to nije ni okrznulo.
Zapadna pohlepa i njihova kriza, ne svetska.

Pa sledeca ce stici sigurno bez obzira da li ce moci tacno da predvide ili ne. To je prosto konstanta kapitalistickog sistema.
Ako gledamo poslednjih 50-60 godina u US je otprilike svakih 10 godina bila neka recesija:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_recessions_in_the_United_States

Naravno, kljucne su one teske recesije i to je veoma tesko predvideti.
Ovu poslednju smo jos onomad 2005 i 2006 predvideli na forumu jer je bilo ocigledno.
Ono sto nije bilo ocigledno je rasplet jer to u mnogome zavisi od karaktera ljudi koji su na vlasti ili blizu nje.
Zato je ovo Trampovo doba zapravo problematicno jer je jasno da bilioner (kao i ostali veliki finansijeri GOP-a ili Demokrata) koji zavisi od ogromnih pozajmica banaka po niskim kamatama nikad nece krenuti putem neke finansijske konsolidacije u interesu vecine.
Njemu zapravo odgovara mnogo vise visoka inflacija.

yoyogi wrote:Bez Zapadne pohlepe, Kina bi izgledala mnogo lošije.

Ne znam za "danas unutrasnji "privatni" dug Kine oko 300% bdp", izgleda mi kao far-stretched. Ko tu kome išta duguje? Ako je dug "privatni", kupovine stanova na primer, to ne bi moglo da dođe do te mere da se odslika na GDP.

Duguju privatna i drzavna preduzeca kineskim bankama tj. Naradnoj banci Kine-kredtina ekspanzija.
Ima puno i bankarstva u senci...
Inace ja ne mislim da je to preterano lose.
Malo su prekaradasili ali bolje da se razviju nego da stede i ostanu na nivou Afrike.
Uostalom, oni su sa time toliko vezali ceo svet tako da ako i bude problema i ceo svet ide sa njima.
Ko ne verujem neka pogleda slucaj Nemacke u poslednjih pola godine.
Danas ceo svet zavisi od kineskog kreditnog impulsa...

The Economist, novine koje su perjanica kapitalizma, priznale su tada poraz. Nekada sam imao hard copy, danas mi je trebalo da googlam (nisam više pretplaćen, posle 20 godina) da nađem tu naslovnu stranu.



U svoju odbranu, rekoše oni, po mom sećanju, ekonomska nauka treba da objasni ekonomska kretanja, a danas (rekoše oni tada) se svet promenio. I treba da ih opet objasni (!!!).

Moja primedba je da o tome nisu imali pojma, tek su tada trebali da se snađu. Seljaci u Srbiji znaju bolje nego oni.

Koji qrac citirate te pacere?

Dobar je bio BBC sa:
https://www.bbc.co.uk/programmes/b01mzqw9

Jedini problem - zaboravili su, kao slucajno, monetariste i neoklasiciste koji su daleko najvise odgovorni za 2008. kao i za skoro ceo neoliberalni koncept. Hajek je tu sluzio kao inspiracija Tacerki, a zapravo u praksi se sprovodio Milton Fridman i politika CB koja lici na plansku finansijsku drzavnu ekonomiju za bogate.

Veoma je problematicno sto u javnosti ti istorijski fejlovi ekonomista i njihovih predvidjanja jos uvek nisu masovno komunicirani - posebno oni neoliberalnih. Ceka se verovatno neki veci krah ili politicki zaokret kao dolaskom Tacerke i Regana.

yoyogi wrote:The Economist, novine koje su perjanica kapitalizma, priznale su tada poraz. Nekada sam imao hard copy, danas mi je trebalo da googlam (nisam više pretplaćen, posle 20 godina) da nađem tu naslovnu stranu.



U svoju odbranu, rekoše oni, po mom sećanju, ekonomska nauka treba da objasni ekonomska kretanja, a danas (rekoše oni tada) se svet promenio. I treba da ih opet objasni (!!!).

Moja primedba je da o tome nisu imali pojma, tek su tada trebali da se snađu. Seljaci u Srbiji znaju bolje nego oni.

Koji qrac citirate te pacere?

Jogi, znas li kada je i zasto nastao tzv. Ekonomist?
Pa da si znao ne bi im 20 godina davao novce. Svasta od mene.
Vodeci finansijski mediji, narocito u anglo sveri, jako retko idu protiv vladajucih ekonomskih struktura.
Naposletku od njih zive i zavise.
Kada pogledas CNBC, Bloomberg, FT...to je tako.

Milton Fridman: "Jedini cilj postojanja firme je da donese vrednost akcionarima".

On nije bio Nobelovac, ta nagrada za ekonomiju ne postoji, to je neka švedska banka koja daje nagrade u kao prilog Nobelu.

Zuper wrote:

Jogi, znas li kada je i zasto nastao tzv. Ekonomist?
Pa da si znao ne bi im 20 godina davao novce. Svasta od mene.
Vodeci finansijski mediji, narocito u anglo sveri, jako retko idu protiv vladajucih ekonomskih struktura.
Naposletku od njih zive i zavise.
Kada pogledas CNBC, Bloomberg, FT...to je tako.

Kada sam se ja pretplatio na te novine, pre 20 godina, seti se gde si ti tada bio.

ontheotherhand wrote:Može neko da preporuči dobru literaturu o finansiranju države? Digitalno, štampano, manje bitno.

Dickson: The Financial Revolution In England: A Study In The Development Of Public Credit, 1688-1756
kako su nastale moderne strukture državnih finansija (centralna banka, državni dug, državne obveznice), kako su se problemi javljali i rešavali, kako funkcioniše i čemu služi... ovako nešto je super za demistifikaciju modernih institucija: engleskoj kruni je bio potreban novac za rat, pa su se snalazili. skupa je pa možeš i sa nekom jeftinijom koja se bavi tom temom i periodom. možda ima prevedeno.

Galbraith: Money: Whence It Came, Where It Went
šta je novac, kako je nastao, čemu služi, kako se država njime koristi... znam da je prevedena kod nas jer sam je prvi put pročitao u srpsko-hrvatskom prevodu.

Bagehot: Lombard Street: A Description of the Money Market
nije baš o finansiranju države, ali je jako dobar opis finansijskog trgovanja i uloge centralne banke. stara je knjiga (jedan od suosnivača Ekonomista), sigurno ima i na našem.

Tnx!

Vidim ima i Galbraithov BBC dokumentarac.

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Age_of_Uncertainty

https://econfip.org/

Economists for Inclusive Prosperity

A network of academic economists committed to an inclusive economy and society.
Our members develop and discuss policy ideas based on sound scholarship.

So much winning.

Please, Sir, I want some more.”

The words of Charles Dickens’ character, the orphan, Oliver Twist begging for more gruel immortalized the grinding poverty so common during Britain’s Industrial Revolution.

Now, 180 years later, it is a shock to find children still going hungry in one of the richest countries in the world.

But that is the situation being reported by teachers in communities across the UK – children arriving at school so hungry that they are filling their pockets with food, or even scouring bins for scraps.

The UK is the world’s fifth-biggest economy, with a GDP per capita four times the global average. Yet, UNICEF figures show 19% of children under 15 in the UK live with adults who struggle to buy food – among the worst rates in Europe, but on par with the United States.

https://www.weforum.org/agenda/2019/02/children-are-so-hungry-in-one-british-town-they-are-eating-from-bins/

vidim hrvatska je bolja od slovenije

metodologija?

To je stara stvar za Japan, prestao sam i da je primećujem

Mr. Moonlight wrote:vidim hrvatska je bolja od slovenije

metodologija?

Više ih odlazi iz Hrv nego što se rađa i ostaje?

Rating agencije, kao Standard&Poor, Fitch. One mogu da ojade firme pa i države, svojim široko publikovanim prognozama. Vidi njihov urad pred Zapadnu finansijsku krizu:



Koji su to paceri. Ko tamo uopšte radi? Verovatno, sve sam go googlator do googlatora.

Da ih neko potera na sud, verovatno bi se branili da je to njihova interpretacija i da je to sloboda govora.

Koga je zanimalo, bolje da se oslanjao na horoskop i bioritam.

[size=41]Muffin Break boss says unpaid work is dead because Insta-obsessed Gen Y have ‘inflated self-importance’[/size]


Gen Ys have an “inflated” sense of self-importance and are no longer willing to do unpaid work, the boss of Muffin Break says.


https://www.news.com.au/finance/work/careers/muffin-break-boss-fury-over-youth-who-wont-work-unpaid/news-story/57607ea9a1bbe52ba7746cff031306f2?utm_medium=Facebook&utm_source=News.com.au&utm_content=SocialFlow&utm_campaign=EditorialSF&fbclid=IwAR1MBWU3ipYQ5GWrE-zZkjN9ilDeBFvaciVeTA_8ic27SmNaAoQ5vgQPejg

nece ruke mlade za dzabe da rade

ona inače isto radi zađaba?

Mladi su govna

Kakvo smeće od sajta, ni komentari im ne rade kako treba.

ontheotherhand wrote:Kakvo smeće od sajta, ni komentari im ne rade kako treba.

Прорадиће, чим нађу неког да им то среди за џ.