Home
by Nektivni Ugnelj Sun Jun 30, 2024 9:51 amIf you've ever wondered why you can never get an ice cream from McDonald's, there’s a dark truth you need to know...
— Genius Thinking (@GeniusGTX) June 29, 2024
The machines are broken BY DESIGN.
Here is the real reason why you can’t have your McFlurry:
(A thread about corporate greed & deception) pic.twitter.com/rkDJnDy9KC
Kapitalizam 101
- Posts : 51752
Join date : 2017-11-16
- Posts : 51752
Join date : 2017-11-16
Srećom, kod nas nije tako, ali...
- Posts : 16382
Join date : 2014-11-06
konjski će umeti da ceni ovaj upis, ja prizivam giljotinu i za autora i za biznismena i za celu ekipu forbsa
INTERVJU Nash Subotić: Zašto je zaštita bogatih jedan od najboljih biznisa u Americi i kako smo privukli Marka Jarića
Nash (Neš) Subotić poznat je finansijskim krugovima u Srbiji zbog posla kojem se bavi u SAD, a vrata šire javnosti otškrinuo je tek nedavno uključivanjem poznatog bivšeg košarkaša Marka Jarića u svoj biznis, koji već 17 godina razvija „preko bare“.
Dok sedimo u kafiću u Beogradu na vodi, gde mu se nalazi baza kada dođe, utisak je da bismo mogli da pričamo satima, možda i danima. Najzahvalniji mogući sagovornik za svakog novinara. Elokventan, otvoren i sa puno iskustva, „nabacuje“ pregršt informacija i bezbroj prilika za dodatna pitanja.
Čime se bavi u Americi? Osnovao je i vodi kompaniju Westpac Wealth Partners, koja trenutno upravlja sa 3,7 milijardi dolara bogatstva raznih uspešnih ljudi, mahom iz SAD-a. I to ne bi bilo neobično jer je puno fondova i investicionih firmi koje se bave sličnim poslom. Ali, Subotić odmah izdvaja šta ih razlikuje. Primarni biznis nije investiranje novca bogatih ljudi već zaštita i očuvanje njihovog bogatstva.
„Kad si napravio novac ne može neki savetnik iz investicione firme da ti kaže kako da napraviš novih 10% kad ti već obrćeš mnogo više. Uspešni ljudi se plaše kako da ne izgube. Prilaz klijentu je potpuno drugačiji. Uspešni ste u biznisu, znate da napravite novac i podignete firmu, ali ne znate kako da se zaštitite od poreza, razvoda, prenosa imovine na decu. Tu se gubi najviše novca. Amerika uzima mnogo kroz poreze“, kaže u razgovoru za Forbes Srbija.
Sa klijentovim timom savetnika, računovođa i advokata, Westpac pravi plan očuvanja imovine. I već ovde otkriva kako stvari zaista funkcionišu u Americi.
„Pravimo im model da kontrolišu sve, a da nisu vlasnici bilo čega. Osnova svega je da se imovina bogate osobe prebaci na trast koji on kontroliše, a taj trast postaje vlasnik imovine. Njegov imetak više nije deo njegove oporezive imovine. Tako bogati u Americi ostaju bogati. Nikada se ne umire sa bogatstvom“, ističe Subotić.
Taj model odlično funkcioniše u državama SAD koje imaju nultu stopu poreza na imovinu poput Nevade (u Kaliforniji je stopa državnog poreza 12%, a dodatno se plaća i federalni pa ta dažbina naraste i do neverovatnih 50%). Neš dodaje da je Nevada najbolja i najefikasnija država za zaštitu bogatstva u SAD. To ima i istorijske korene jer, kada se gradio Las Vegas, tu je dolazila i mafija da bi sačuvala svoj novac, pa su u tom regionu odavno koncentrisani i najbolji advokati.
Biznis je pokrenuo sa svojim prijateljima sa koledža koji su takođe iz Srbije. S Markom Mijuškovićem je išao na fakultet, Aleksandra Jakovljevića je doveo kao njegovu zamenu u košarkaškom timu fakulteta, a s Vladimirom Šašićem je bio cimer. U Honoluluu je tada postojala mala zajednica od oko 50 porodica s prostora bivše Jugoslavije i svi su se družili, a njih 10-15 išli su na fakultet.
Kako je moguće da se nađu u isto vreme na istom mestu? Navodi da je Univerzitet Havaji Pacifik devedesetih u beogradskom hotelu Hajat regrutovao studente i tako je Mijušković došao na popularna ostrva. Aleksandar i Neš su došli preko košarkaške stipendije, a Vlada preko teniske. Sada svi rade u Westpac-u. Ukupno je dvadesetak ljudi sa ex-Yu prostora u kompaniji.
Smatra da je Westpac jedna od najvećih firmi u svetu finansijskih usluga u Americi. To ilustruje tvrdnjom da svake četiri godine dupliraju prihode. Pre osam godina bili su 15 miliona dolara, pre četiri 30, a ovu godinu će završiti sa 60 miliona. Cilj mu je da budu najveći u SAD.
Subotić je uveren da je uspešan jer ima, kako objašnjava, jednu od najboljih infrastruktura u ovom biznisu, veliku marketing diviziju, business resource centar i školovane ljude koji pomažu savetnicima oko klijenata.
„Razlog zašto sam napravio uspešnu firmu je taj što sam imao ljude koje sam znao iz ličnog života. Meni je lakše da radim s ljudima koje poznajem. Jedni drugima smo držali leđa“, ističe Subotić.
Westpac je holding koji ima šest entiteta ispod sebe i oko 30 kancelarija povezanih s njima. U dve firme Subotić je 100% vlasnik, a u četiri ima partnere (drži 51% udela). Kompanija je mnogo više fokusirana na tržište jugozapada, glavne kancelarije su u San Dijegu i Honoluluu, ali se širi i u Teksasu, Majamiju i Čikagu.
„Ovo je težak biznis i u njemu tek 10% preživi četvrtu godinu, a kod mene 40%. Razvijam mlade ljude da budu partneri sa mnom. Uspeh merimo količinom novca kojom upravljamo i brojem klijenata. Na Forbes listi najboljih finansijskih profesionalaca u SAD u zadnje tri godine smo imali 11 ljudi. Oni prave firmu, a ne ja. Ja ih razvijam i učim kako da naprave svoje biznise, kako da angažuju ljude i nađu klijente. Westpac je firma sa 170 malih biznisa unutar sebe. Banke, s druge strane, dovode klijente, ali i uzimaju novac, a savetniku daju platu“, opisuje razliku.
Za razvoj jednog savetnika kaže da je potrebno četiri do šest godina kako bi bio na odgovarajućem nivou, ali priznaje da veoma mali broj ljudi može da ima emocionalnu inteligenciju i veze koje su potrebne da bi se privlačili klijenti, da bi radili planiranje, kao i kapacitet za sve što treba da se nauči i uradi da bi klijent bio uslužen i zadovoljan. Zato na svakom klijentu, pored savetnika radi i još dvoje-troje ljudi koji pomažu oko provere usklađenosti s propisima, papirologijom i drugim poslovima.
Nash (Neš) Subotić poznat je finansijskim krugovima u Srbiji zbog posla kojem se bavi u SAD, a vrata šire javnosti otškrinuo je tek nedavno uključivanjem poznatog bivšeg košarkaša Marka Jarića u svoj biznis, koji već 17 godina razvija „preko bare“.
Dok sedimo u kafiću u Beogradu na vodi, gde mu se nalazi baza kada dođe, utisak je da bismo mogli da pričamo satima, možda i danima. Najzahvalniji mogući sagovornik za svakog novinara. Elokventan, otvoren i sa puno iskustva, „nabacuje“ pregršt informacija i bezbroj prilika za dodatna pitanja.
Čime se bavi u Americi? Osnovao je i vodi kompaniju Westpac Wealth Partners, koja trenutno upravlja sa 3,7 milijardi dolara bogatstva raznih uspešnih ljudi, mahom iz SAD-a. I to ne bi bilo neobično jer je puno fondova i investicionih firmi koje se bave sličnim poslom. Ali, Subotić odmah izdvaja šta ih razlikuje. Primarni biznis nije investiranje novca bogatih ljudi već zaštita i očuvanje njihovog bogatstva.
„Kad si napravio novac ne može neki savetnik iz investicione firme da ti kaže kako da napraviš novih 10% kad ti već obrćeš mnogo više. Uspešni ljudi se plaše kako da ne izgube. Prilaz klijentu je potpuno drugačiji. Uspešni ste u biznisu, znate da napravite novac i podignete firmu, ali ne znate kako da se zaštitite od poreza, razvoda, prenosa imovine na decu. Tu se gubi najviše novca. Amerika uzima mnogo kroz poreze“, kaže u razgovoru za Forbes Srbija.
Sa klijentovim timom savetnika, računovođa i advokata, Westpac pravi plan očuvanja imovine. I već ovde otkriva kako stvari zaista funkcionišu u Americi.
„Pravimo im model da kontrolišu sve, a da nisu vlasnici bilo čega. Osnova svega je da se imovina bogate osobe prebaci na trast koji on kontroliše, a taj trast postaje vlasnik imovine. Njegov imetak više nije deo njegove oporezive imovine. Tako bogati u Americi ostaju bogati. Nikada se ne umire sa bogatstvom“, ističe Subotić.
Taj model odlično funkcioniše u državama SAD koje imaju nultu stopu poreza na imovinu poput Nevade (u Kaliforniji je stopa državnog poreza 12%, a dodatno se plaća i federalni pa ta dažbina naraste i do neverovatnih 50%). Neš dodaje da je Nevada najbolja i najefikasnija država za zaštitu bogatstva u SAD. To ima i istorijske korene jer, kada se gradio Las Vegas, tu je dolazila i mafija da bi sačuvala svoj novac, pa su u tom regionu odavno koncentrisani i najbolji advokati.
Biznis je pokrenuo sa svojim prijateljima sa koledža koji su takođe iz Srbije. S Markom Mijuškovićem je išao na fakultet, Aleksandra Jakovljevića je doveo kao njegovu zamenu u košarkaškom timu fakulteta, a s Vladimirom Šašićem je bio cimer. U Honoluluu je tada postojala mala zajednica od oko 50 porodica s prostora bivše Jugoslavije i svi su se družili, a njih 10-15 išli su na fakultet.
Kako je moguće da se nađu u isto vreme na istom mestu? Navodi da je Univerzitet Havaji Pacifik devedesetih u beogradskom hotelu Hajat regrutovao studente i tako je Mijušković došao na popularna ostrva. Aleksandar i Neš su došli preko košarkaške stipendije, a Vlada preko teniske. Sada svi rade u Westpac-u. Ukupno je dvadesetak ljudi sa ex-Yu prostora u kompaniji.
Smatra da je Westpac jedna od najvećih firmi u svetu finansijskih usluga u Americi. To ilustruje tvrdnjom da svake četiri godine dupliraju prihode. Pre osam godina bili su 15 miliona dolara, pre četiri 30, a ovu godinu će završiti sa 60 miliona. Cilj mu je da budu najveći u SAD.
Subotić je uveren da je uspešan jer ima, kako objašnjava, jednu od najboljih infrastruktura u ovom biznisu, veliku marketing diviziju, business resource centar i školovane ljude koji pomažu savetnicima oko klijenata.
„Razlog zašto sam napravio uspešnu firmu je taj što sam imao ljude koje sam znao iz ličnog života. Meni je lakše da radim s ljudima koje poznajem. Jedni drugima smo držali leđa“, ističe Subotić.
Westpac je holding koji ima šest entiteta ispod sebe i oko 30 kancelarija povezanih s njima. U dve firme Subotić je 100% vlasnik, a u četiri ima partnere (drži 51% udela). Kompanija je mnogo više fokusirana na tržište jugozapada, glavne kancelarije su u San Dijegu i Honoluluu, ali se širi i u Teksasu, Majamiju i Čikagu.
„Ovo je težak biznis i u njemu tek 10% preživi četvrtu godinu, a kod mene 40%. Razvijam mlade ljude da budu partneri sa mnom. Uspeh merimo količinom novca kojom upravljamo i brojem klijenata. Na Forbes listi najboljih finansijskih profesionalaca u SAD u zadnje tri godine smo imali 11 ljudi. Oni prave firmu, a ne ja. Ja ih razvijam i učim kako da naprave svoje biznise, kako da angažuju ljude i nađu klijente. Westpac je firma sa 170 malih biznisa unutar sebe. Banke, s druge strane, dovode klijente, ali i uzimaju novac, a savetniku daju platu“, opisuje razliku.
Za razvoj jednog savetnika kaže da je potrebno četiri do šest godina kako bi bio na odgovarajućem nivou, ali priznaje da veoma mali broj ljudi može da ima emocionalnu inteligenciju i veze koje su potrebne da bi se privlačili klijenti, da bi radili planiranje, kao i kapacitet za sve što treba da se nauči i uradi da bi klijent bio uslužen i zadovoljan. Zato na svakom klijentu, pored savetnika radi i još dvoje-troje ljudi koji pomažu oko provere usklađenosti s propisima, papirologijom i drugim poslovima.
Foto: Westpac Wealth Partners
„Puno je Evropljana koji žive na relaciji Evropa-SAD, a nama je biznis dosta porastao i nakon izbijanja rata u Ukrajini. Mnogi bogati Evropljani su odlučili da prenesu novac u Ameriku i da tamo otvaraju biznise jer je Evropa postala nestabilno tržište. Kada živiš u situaciji da si u Poljskoj ili Mađarskoj gde je 300km od tebe rat, kao poslovni čovek se ne osećaš dobro. Takođe, na Havaje stalno dolaze bogati Kinezi i Japanci tako da smo otpočetka radili sa strancima. Nas 40 nije rođeno u Americi i imamo tu veštinu da privlačimo i takve klijente. Takođe, klijenti nas preporučuju drugima“, ističe Subotić.
On podseća da mnogi Evropljani imaju nekretnine u najvećim gradovima, ali ne poznaju zakone u Americi. Kada si stranac u Americi i kupiš stan u Majamiju ili Njujorku koji košta 5-6 miliona dolara, država daje odbitak zasnovan na vrednosti nekretnine, ali je za strance on ograničen na najviše 60.000 dolara. Potom se plaća porez na imovinu od 40% na sve iznad 60.000. „To nijedan čovek koji je došao u Ameriku nije znao i nemaš odbitak poreza kao Amerikanci. Onda ih savetujemo da taj stan prebace u trast, povežemo ih s advokatima koji će to da urade, da ta nekretnina više ne bi bila deo njihove imovine“, objašnjava Subotić.
Mnogi bogati dolaze u Nevadu i da bi kupili avione i automobile. Westpac ih posavetuje da automobil kupe u Montani jer se ne plaća porez na promet. Na automobilu od 100.000 dolara tako uštede 10.000. Takođe, osiguranje se uvek kupuje u Nevadi.
S političarima „ne radimo ni slučajno. Ni sa jednim ne radimo, niti želimo niti ćemo da radimo. A da je bilo interesovanja bilo je. Neko bi te kontaktirao“, dodaje sagovornik Forbes Srbija.
Na pitanje koji je profil ljudi sa Balkana koji su klijenti, odgovara da su to mahom uspešni vlasnici biznisa i to velikih biznisa, ali ima i sportista mada ne mnogo jer ih nema puno koji su bogati.
Kada je reč o sportistima, većina ne razmišlja dugoročno i potroše mnogo novca, a karijera im je veoma kratka.
„Dosta ljudi iz NFL-a, MLB-a i NBA bankrotiraju posle pete godine jer veoma loše investiraju. Takođe, tu je ekipa oko njih koja „isisava“ njihov novac. Najbolje se snalaze igrači bejzbola. Oni su procentualno najbolji s novcem zato što većina dolazi s univerziteta odnosno kasnije ulaze u profesionalni sport. Sportisti se ne zaštite dovoljno, povrede se dešavaju, nemaju osiguranje, nemaju crni fond i imaju lošu ekipu oko sebe jer to obično nisu profesionalci iz ovog biznisa“, objašnjava Subotić.
Kod zabave su, kaže, nažalost prisutni poznati problemi – seks, droga i alkohol. Takođe, mnogo je razvoda u tom svetu pa im se imovina prepolovi i tri-četiri puta tokom života. To je grupa gde mnogo stvari može da krene po zlu jer su zvezde i svi žele deo njih.
„Poslovni ljudi su mnogo bolji od ovih prethodnih. Međutim, oni greše jer ne nalaze vreme da se dovoljno posvete planiranju i zaštiti. Obično dođu kod nas 2-3 godine pre nego što odluče da napuste biznis. To je kasno. Ne možeš za to vreme da završiš sve što treba pogotovo kod poreske optimizacije jer su takvi američki zakoni. Druga greška se dešava kad shvate da treba da prenesu bogatstvo na narednu generaciju“, napominje Subotić.
Međutim, ako deca nisu spremna za takav poduhvat onda ostaju tri opcije – da se kompanija proda investicionoj firmi, konkurenciji ili da je kupe dosadašnji saradnici. „Ovo je velika tema sada i u Americi i u svetu jer se događa veliki transfer bogatstva na nove generacije“, kaže Subotić.
„Problem su i lobisti. Lobi mog biznisa je veoma jak u Vašingtonu i dajemo veliki novac da ostane ovakav, da bude više privatno orijentisan nego da ide kroz banke. Banke lobiraju da preuzmu taj biznis. Do pre 20-30 godina banke nisu mogle da rade ovo što mi radimo. A sigurno je da bi i ovde moglo da bude firmi koje bi se bavile ovim biznisom. Ja lično ne bih ušao u bivšu Jugoslaviju jer je tržište jako malo, a i zbog svega što se dešavalo u zadnje vreme…da ne ulazimo u detalje…ne bih“, iskren je Subotić.
Ipak, podseća i da ne može da radi u Evropi jer radi po američkim zakonima, a oni ne dozvoljavaju da se posluje s ljudima koji nemaju biznis, nekretninu ili socijalni broj u SAD. Jedino globalne banke mogu da rade s ljudima koji nisu iz Amerike.
Dodaje da je plan jačanje pozicije na tržištu jugozapadnog dela SAD i razvoj lokacija kao što su Čikago, Majami i Teksas, za koji kaže da je država gde se seli mnogo bogatih ljudi iz Kalifornije. Teksas i Florida su jedine velike države koje imaju nultu stopu poreza na imovinu.
Ističe i da je tržište SAD neverovatno stabilno za ovakav biznis. Propisi se ne menjaju često. Menjaju se poreski zakoni svake četiri godine i to mora da se prati. Dodaje da je Donald Tramp imao dobre zakone za vlasnike biznisa i ekonomija je rasla dok Demokrate donose zakone koji više odgovaraju onima koji možda nisu vlasnici biznisa. Nameće se i pitanje da li je gledao sada već čuvenu prvu debatu Trampa i Bajdena.
„Morao sam da gledam i bilo je smešno. Veoma pratim tu situaciju. Reći ću iskreno, jako je tužno da zemlja kao što je Amerika nema dva bolja kandidata. Ali, ne volim nastup Trampa, on mi ne izgleda predsednički u smislu kako se ponaša prema ljudima. Nisam fan takvog nastupa i ja se tako ne ponašam. Ali je orijentisan ka biznisu tako da ima neke dobre odluke. Za Bajdena stvarno nemam komentar“, kaže Subotić.
„Ono što se dešava čak i u Americi je da država pokušava da smanji inflaciju. Pokušava da ti kaže da su ti brojevi malo viši od normalnih, ali nama se čini da je to 15-20%. Sve je poskupelo veoma puno. Posledica je i da su biznisi kao što je moj, a i drugi, izgubili pristup novcu. Ne možemo tako lako da pozajmljujemo novac, jer su kamate 8-9%. To je Amerikancima puno. Kada izgubiš pristup novcu ne možeš da radiš neke stvari, profiti su ti manji, a ljudi očekuju da ih platiš više tako da je jako teška situacija“, smatra Subotić.
Ipak, kaže da je optimista i očekuje da se situacija u Ukrajini reši u narednih godinu dana. Takođe, očekuje i da Federalne rezerve u septembru snize kamatnu stopu, kao i da bi američki izbori mogli da vode popravljanju situacije. „Ekonomija ka situaciji da ako se desi neki veći događaj, postoji mogućnost da se dogodi još jedan krah tržišta“, oprezan je sagovornik Forbes Srbija.
Kada je reč o tržištu nekretnina, kaže da je prodaja u Americi pala zbog kamata. Smanjila se kupovna moć i cene su pale tako da ne očekuje da bi moglo da bude kraha na tom tržištu. „Tržište Srbije je drugačije jer je dosta nas sa Zapada kupovalo nekretnine ovde. Izuzetno puno. Svi moji prijatelji su kupili stanove u Beogradu. Mi smo doneli mnogo novca jer svi želimo da imamo nešto ovde kad dođemo tako da je to dosta doprinelo ekonomiji“, ističe Subotić.
Ne ulazeći u politička pitanja, Subotić kaže da je ono što bi moglo da se popravi to da bi mnogo stvari trebalo privatizovati.
„Privatizacija i pravi kapitalizam još nisu došli ovde. Treba privatizovati sve, počev od sportskih klubova. To može da bude i po španskom modelu kao Real i Barselona, ali da se vodi drugačije. I ono što je meni uvek smetalo u bivšoj Jugoslaviji, jer nije to samo slučaj Srbije, jeste to što je politika povezana sa biznisom. To vremenom mora da se promeni i to je ta puna kapitalizacija o kojoj govorim“, smatra osnivač Westpac-a.
Ipak, ima nešto treće što mu se najmanje sviđa u Srbiji.
„To je odnos biznismena prema ljudima koji rade za njih. To je nešto gde kad god dođem vidim veliku razliku. To treba da se digne na viši nivo. Ti ljudi su ti pomogli da napraviš to što si napravio. Mora poštovanje da bude veće. To nedostaje“, smatra Subotić.
Ono što smatra da ne fali jeste preduzetnički duh, ali bi voleo da se smanji prosek godina kada je reč o ljudima koji u Srbiji pokreću biznis. Sada je prosek oko 40.
„Kada imaš 40 godina ti jesi zreliji, ali imaš i familiju i manje si spreman da preuzmeš veliki rizik. A kada imaš 23-24 godine, kada nemaš nikakve račune iza sebe, kada nemaš nikoga ko zavisi od tebe, tada je vreme da se zaista napravi nešto, da se krene u neki rizik gde možeš da daš sebi više vremena. Ja sam izašao iz komunizma, roditelji su mi pravnici. Govorili su mi kupi stan, najvažnije je naći posao, tako sam odrastao… Odrasli smo u komunizmu, ljudi trče u javnu upravu, siguran posao, tako smo bili vaspitani“, podseća Subotić.
On dodaje da 80% biznisa u Americi propada u roku od pet godina. Većina koja propadne kreće u biznis ponovo. „To nije nikakva sramota u Americi, čak štaviše, to je iskustvo koje te napravi većim“, smatra Subotić.
Ono što Srbiji nedostaje je i strategija kako da se širi poslovanje.
„Vlasnicima biznisa bih savetovao da uvode nove vlasnike u njihove strukture. Tako se radi u Americi. I ja radim tako što otvaram novu firmu u koju uvlačim novog partnera, a ne u kompaniju koja već postoji. Zašto? Zato što nikad niko neće podići biznis kao njegov vlasnik. S druge strane, uvek savetujem da ostaneš na 51% vlasništva. Prvi sam koji ne veruje u podelu vlasništva 50-50 jer to je koncept koji vodi u katastrofu. Neko mora da donese finalnu odluku. Ali, verujem u partnerstvo i ljude. Ne bih bio ovde da četiri firme nisam otvorio s drugim ljudima“, naglašava Subotić.
„Ne može da se samo ulaže u nekretnine. Deo kapitala mora da se uloži na berzu i u Srbiji postoje brokeri koji to mogu uspešno da urade. Moj savet ne samo za poslovne ljude već za sve koji imaju novac je da 10 odsto stave na berzu. Rizik je biti neinvestiran. Ulaganje na berzu predstavlja zaštitu budućnosti jer će u suprotnom inflacija pojesti pare. Svaki čovek treba da kupi svoj stan, ali jedan ne 50. Srpski mentalitet je da kupiš više i rentiraš, ali tu je povraćaj mnogo manji nego da je investirano na neka druga mesta. Ono gde ljudi treba najviše da ulože je u same sebe, u obrazovanje“, smatra Subotić.
Vlasnik Westpac-a smatra da nije potrebno puno novca da se pokrene biznis. Koliko?
„Potrebno je da imaš pokrivene troškove života za šest do 12 meseci. I potrebno je pokriće za barem 12 do 18 meseci poslovanja biznisa, možda i 24. Ako nemam taj kapital koji pokriva do dve godine za biznis i godinu za život ne bih ulazio u ulaganje“, objašnjava Subotić.
Na pitanje da li se za 26 godina života „preko bare“ amerikanizovao, odgovara da nije.
„Čovek sam koji zna odakle je došao. Poštujem ljude i napravio sam to što sam napravio jer imam kulturu u kompaniji gde je važna kolektivna odgovornost i ponašanje gde smo svi zajedno. Ja ne otpuštam ljude, iz moje firme ljudi odlaze sami. Zašto? Zato što ne mogu da naprave biznis. Nikad ne bih bio ovde da nije bilo Marka, Vlade, Ace, Nikole i drugih koji su mi pomogli. Moje vrednosti koje sam doneo u firmu jako prijaju Amerikancima. Jako sam ponosan da je Inc. magazin o nama pisao kao o jedinoj firmi u kojoj u vlasništvu imaš crnog Amerikanca, Azijata i belca. To u Americi ne postoji. Mi smo firma u kojoj ima 40 nacija“, navodi naš sagovornik.
Kaže i da svi „naši“ u Westpac-u žive „neki naš ovdašnji život tamo na Zapadu“.
„Zarazili smo Amerikance našim uticajem i mentalitetom tako da svake godine neko od njih dođe ovde i vodimo ih po Beogradu. Moj partner Trevis rekao je „Ja sam iz Vegasa, ali ovo ovde je ludilo čoveče“. Svake godine dođe neko drugi jer pričaju jedni drugima i dolaze da vide Srbiju“, kaže Subotić.
Tvrdi da je Amerika veoma otvorena zemlja i da nas vole uprkos slici u medijima za koju kaže da nije istinita. „Verujte mi, oni nas vole“.
Dodaje i da svako ima priliku u toj zemlji. „Tamo se jako cene ljudi koji su self-made, koji nešto pokrenu, ceni se rad. Ja sam u koledžu čistio wc da bih zaradio neki dolar, potom i u građevinarstvu. Ljudi cene to da si prošao kroz neku žrtvu i težak period. Ljudi u Srbiji razmišljaju da ne bi trebalo da radiš nego da se fokusiraš da završiš fakultet, a tamo očekuju da na koledžu i radiš i studiraš. Tamo počne da se radi i u srednjoj školi pa su i radne navike mnogo snažnije nego ovde“.
Iako možda zvuči teško, tu leži razlika između SAD i Evrope.
„Ako samo hoćeš da budeš zaposlen i da živiš normalno, Evropa je mnogo bolja za to. Ali ako neko hoće da bude preduzetnik i uspešan poslovni čovek, Amerika je ubedljivo najbolja zemlja“, smatra Subotić.
Većina ljudi u Americi pa i u svetu radi da bi platili račune. Druga grupa ljudi radi malo više i pokreće neki biznis da bi imali bolji životni standard. A treću grupu ljudi čine oni koji pokreću biznise da bi bili nabolji u tome što rade, da zadovolje svoj ego.
„Ja radim nešto što volim. Zašto Bafet sa 90 i više godina ne sedi kod kuće. Zato što ima strast prema tome što radi. To ti uđe u krv. Da sad sedimo u Americi ne bih mogao da se iskontrolišem da u nekom trenutku ne počnemo da pričamo o tvom ili mom biznisu. Teško je to objasniti, ali nije sve zbog novca. Igraš se sa samim sobom“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.
Na pitanje šta ga je privuklo u Beogradu na vodi odgovara da je to lakoća življenja. „Tu mi je kafić, tu mi je šetalište, tu mi je Galerija, moja deca su rođena u Americi i ovo je malo napravljeno na američki fazon“.
Ipak se malo amerikanizovao? Smeje se. „Jesam, s te strane jesam. Pričao sam sa ženom i ne znamo da li bi se naša deca snašla da smo negde na Dorćolu. Zato me je privukao Beograd na vodi“.
Kada je reč o deci, kaže da oboje govore srpski i da se ni oni neće amerikanizovati u velikoj meri jer dolaze u Srbiju svako leto, a i u Americi se druže sa ljudima iz bivše Jugoslavije.
„Osećaju vezu sa ovom zemljom. Pričaju stalno o Srbiji, uče o istoriji. Njima je možda malo i teže jer nisu ni Amerikanci ni Srbi. Oni su generacija koja je rođena tamo, ali oseća i pripadnost ovom delu sveta. Društvo im je mešano jer idu u američku školu, a druže se i s našima“.
Priču završavamo sa Sarajevom gde je rođen. „Imam uspomene. To je kultni grad. Bio sam prošle godine i idem tamo svakih pet godina. Volim ga kao grad. Normalno, stvari su se promenile. Ne mogu da kažem da me vuče, ali uvek kada odem u Sarajevo, imam nešto u srcu. To je ipak moj rodni grad. I ljudi iz Sarajeva…teško je to objasniti, oni koji nisu iz tog grada ne mogu to da shvate“.
Neš žuri na sledeći sastanak i nestaje među zgradama Beograda na vodi. Neko bi rekao, pravi američki biznismen. Ali, tako bi se verovatno ponašalo i izgledalo mnogo ljudi i u Srbiji da je neko na vreme razumeo šta je pravi put za ovu zemlju.
https://forbes.n1info.rs/lideri/intervju-nash-subotic-zasto-je-zastita-bogatih-jedan-od-najboljih-biznisa-u-americi-i-kako-smo-privukli-marka-jarica/
INTERVJU Nash Subotić: Zašto je zaštita bogatih jedan od najboljih biznisa u Americi i kako smo privukli Marka Jarića
Nash (Neš) Subotić poznat je finansijskim krugovima u Srbiji zbog posla kojem se bavi u SAD, a vrata šire javnosti otškrinuo je tek nedavno uključivanjem poznatog bivšeg košarkaša Marka Jarića u svoj biznis, koji već 17 godina razvija „preko bare“.
Dok sedimo u kafiću u Beogradu na vodi, gde mu se nalazi baza kada dođe, utisak je da bismo mogli da pričamo satima, možda i danima. Najzahvalniji mogući sagovornik za svakog novinara. Elokventan, otvoren i sa puno iskustva, „nabacuje“ pregršt informacija i bezbroj prilika za dodatna pitanja.
Čime se bavi u Americi? Osnovao je i vodi kompaniju Westpac Wealth Partners, koja trenutno upravlja sa 3,7 milijardi dolara bogatstva raznih uspešnih ljudi, mahom iz SAD-a. I to ne bi bilo neobično jer je puno fondova i investicionih firmi koje se bave sličnim poslom. Ali, Subotić odmah izdvaja šta ih razlikuje. Primarni biznis nije investiranje novca bogatih ljudi već zaštita i očuvanje njihovog bogatstva.
„Kad si napravio novac ne može neki savetnik iz investicione firme da ti kaže kako da napraviš novih 10% kad ti već obrćeš mnogo više. Uspešni ljudi se plaše kako da ne izgube. Prilaz klijentu je potpuno drugačiji. Uspešni ste u biznisu, znate da napravite novac i podignete firmu, ali ne znate kako da se zaštitite od poreza, razvoda, prenosa imovine na decu. Tu se gubi najviše novca. Amerika uzima mnogo kroz poreze“, kaže u razgovoru za Forbes Srbija.
Sa klijentovim timom savetnika, računovođa i advokata, Westpac pravi plan očuvanja imovine. I već ovde otkriva kako stvari zaista funkcionišu u Americi.
„Pravimo im model da kontrolišu sve, a da nisu vlasnici bilo čega. Osnova svega je da se imovina bogate osobe prebaci na trast koji on kontroliše, a taj trast postaje vlasnik imovine. Njegov imetak više nije deo njegove oporezive imovine. Tako bogati u Americi ostaju bogati. Nikada se ne umire sa bogatstvom“, ističe Subotić.
Taj model odlično funkcioniše u državama SAD koje imaju nultu stopu poreza na imovinu poput Nevade (u Kaliforniji je stopa državnog poreza 12%, a dodatno se plaća i federalni pa ta dažbina naraste i do neverovatnih 50%). Neš dodaje da je Nevada najbolja i najefikasnija država za zaštitu bogatstva u SAD. To ima i istorijske korene jer, kada se gradio Las Vegas, tu je dolazila i mafija da bi sačuvala svoj novac, pa su u tom regionu odavno koncentrisani i najbolji advokati.
Početak
„Iz Sarajeva sam došao u Beograd 1992. i jedno vreme sam igrao košarku u Crvenoj zvezdi. Ipak, 1998. sam otišao na studije u Ameriku i 2003. sam magistrirao finansije na Havajima. Godinu pre toga sam već ušao u finansijski biznis. U Evropi ovakvih firmi nema pa je teško uporediti jer se ovde sve radi preko banaka koje nude slične usluge. U Americi je to razvijeno kroz privatne firme. Radio sam za Džon Henkok, jednu od najvećih firmi u SAD, i tu sam stekao svoje klijente i naučio posao“, opisuje početke Subotić.Biznis je pokrenuo sa svojim prijateljima sa koledža koji su takođe iz Srbije. S Markom Mijuškovićem je išao na fakultet, Aleksandra Jakovljevića je doveo kao njegovu zamenu u košarkaškom timu fakulteta, a s Vladimirom Šašićem je bio cimer. U Honoluluu je tada postojala mala zajednica od oko 50 porodica s prostora bivše Jugoslavije i svi su se družili, a njih 10-15 išli su na fakultet.
Kako je moguće da se nađu u isto vreme na istom mestu? Navodi da je Univerzitet Havaji Pacifik devedesetih u beogradskom hotelu Hajat regrutovao studente i tako je Mijušković došao na popularna ostrva. Aleksandar i Neš su došli preko košarkaške stipendije, a Vlada preko teniske. Sada svi rade u Westpac-u. Ukupno je dvadesetak ljudi sa ex-Yu prostora u kompaniji.
Poslovni model
„Westpac sam otvorio 2007. i hteo sam da se fokusiram na preduzetnike jer sam shvatio da je najbolje raditi s ljudima kojima je stvarno potrebna pomoć. U Srbiji nema ovakvog modela. Biznis je tako koncipiran da su svi savetnici u kompaniji nezavisni odnosno imaju svoje registrovane firme, ali posluju pod platformom Westpac-a i opslužuju klijente. Ima nas ukupno 305, od čega su 120-130 stalno zaposleni dok su ostalo ti tzv. nezavisni kontraktori“, navodi Subotić.Smatra da je Westpac jedna od najvećih firmi u svetu finansijskih usluga u Americi. To ilustruje tvrdnjom da svake četiri godine dupliraju prihode. Pre osam godina bili su 15 miliona dolara, pre četiri 30, a ovu godinu će završiti sa 60 miliona. Cilj mu je da budu najveći u SAD.
Subotić je uveren da je uspešan jer ima, kako objašnjava, jednu od najboljih infrastruktura u ovom biznisu, veliku marketing diviziju, business resource centar i školovane ljude koji pomažu savetnicima oko klijenata.
„Razlog zašto sam napravio uspešnu firmu je taj što sam imao ljude koje sam znao iz ličnog života. Meni je lakše da radim s ljudima koje poznajem. Jedni drugima smo držali leđa“, ističe Subotić.
Westpac je holding koji ima šest entiteta ispod sebe i oko 30 kancelarija povezanih s njima. U dve firme Subotić je 100% vlasnik, a u četiri ima partnere (drži 51% udela). Kompanija je mnogo više fokusirana na tržište jugozapada, glavne kancelarije su u San Dijegu i Honoluluu, ali se širi i u Teksasu, Majamiju i Čikagu.
„Ovo je težak biznis i u njemu tek 10% preživi četvrtu godinu, a kod mene 40%. Razvijam mlade ljude da budu partneri sa mnom. Uspeh merimo količinom novca kojom upravljamo i brojem klijenata. Na Forbes listi najboljih finansijskih profesionalaca u SAD u zadnje tri godine smo imali 11 ljudi. Oni prave firmu, a ne ja. Ja ih razvijam i učim kako da naprave svoje biznise, kako da angažuju ljude i nađu klijente. Westpac je firma sa 170 malih biznisa unutar sebe. Banke, s druge strane, dovode klijente, ali i uzimaju novac, a savetniku daju platu“, opisuje razliku.
Za razvoj jednog savetnika kaže da je potrebno četiri do šest godina kako bi bio na odgovarajućem nivou, ali priznaje da veoma mali broj ljudi može da ima emocionalnu inteligenciju i veze koje su potrebne da bi se privlačili klijenti, da bi radili planiranje, kao i kapacitet za sve što treba da se nauči i uradi da bi klijent bio uslužen i zadovoljan. Zato na svakom klijentu, pored savetnika radi i još dvoje-troje ljudi koji pomažu oko provere usklađenosti s propisima, papirologijom i drugim poslovima.
Nash (Neš) Subotić poznat je finansijskim krugovima u Srbiji zbog posla kojem se bavi u SAD, a vrata šire javnosti otškrinuo je tek nedavno uključivanjem poznatog bivšeg košarkaša Marka Jarića u svoj biznis, koji već 17 godina razvija „preko bare“.
Dok sedimo u kafiću u Beogradu na vodi, gde mu se nalazi baza kada dođe, utisak je da bismo mogli da pričamo satima, možda i danima. Najzahvalniji mogući sagovornik za svakog novinara. Elokventan, otvoren i sa puno iskustva, „nabacuje“ pregršt informacija i bezbroj prilika za dodatna pitanja.
Čime se bavi u Americi? Osnovao je i vodi kompaniju Westpac Wealth Partners, koja trenutno upravlja sa 3,7 milijardi dolara bogatstva raznih uspešnih ljudi, mahom iz SAD-a. I to ne bi bilo neobično jer je puno fondova i investicionih firmi koje se bave sličnim poslom. Ali, Subotić odmah izdvaja šta ih razlikuje. Primarni biznis nije investiranje novca bogatih ljudi već zaštita i očuvanje njihovog bogatstva.
„Kad si napravio novac ne može neki savetnik iz investicione firme da ti kaže kako da napraviš novih 10% kad ti već obrćeš mnogo više. Uspešni ljudi se plaše kako da ne izgube. Prilaz klijentu je potpuno drugačiji. Uspešni ste u biznisu, znate da napravite novac i podignete firmu, ali ne znate kako da se zaštitite od poreza, razvoda, prenosa imovine na decu. Tu se gubi najviše novca. Amerika uzima mnogo kroz poreze“, kaže u razgovoru za Forbes Srbija.
Sa klijentovim timom savetnika, računovođa i advokata, Westpac pravi plan očuvanja imovine. I već ovde otkriva kako stvari zaista funkcionišu u Americi.
„Pravimo im model da kontrolišu sve, a da nisu vlasnici bilo čega. Osnova svega je da se imovina bogate osobe prebaci na trast koji on kontroliše, a taj trast postaje vlasnik imovine. Njegov imetak više nije deo njegove oporezive imovine. Tako bogati u Americi ostaju bogati. Nikada se ne umire sa bogatstvom“, ističe Subotić.
Taj model odlično funkcioniše u državama SAD koje imaju nultu stopu poreza na imovinu poput Nevade (u Kaliforniji je stopa državnog poreza 12%, a dodatno se plaća i federalni pa ta dažbina naraste i do neverovatnih 50%). Neš dodaje da je Nevada najbolja i najefikasnija država za zaštitu bogatstva u SAD. To ima i istorijske korene jer, kada se gradio Las Vegas, tu je dolazila i mafija da bi sačuvala svoj novac, pa su u tom regionu odavno koncentrisani i najbolji advokati.
Početak
„Iz Sarajeva sam došao u Beograd 1992. i jedno vreme sam igrao košarku u Crvenoj zvezdi. Ipak, 1998. sam otišao na studije u Ameriku i 2003. sam magistrirao finansije na Havajima. Godinu pre toga sam već ušao u finansijski biznis. U Evropi ovakvih firmi nema pa je teško uporediti jer se ovde sve radi preko banaka koje nude slične usluge. U Americi je to razvijeno kroz privatne firme. Radio sam za Džon Henkok, jednu od najvećih firmi u SAD, i tu sam stekao svoje klijente i naučio posao“, opisuje početke Subotić.Biznis je pokrenuo sa svojim prijateljima sa koledža koji su takođe iz Srbije. S Markom Mijuškovićem je išao na fakultet, Aleksandra Jakovljevića je doveo kao njegovu zamenu u košarkaškom timu fakulteta, a s Vladimirom Šašićem je bio cimer. U Honoluluu je tada postojala mala zajednica od oko 50 porodica s prostora bivše Jugoslavije i svi su se družili, a njih 10-15 išli su na fakultet.
Kako je moguće da se nađu u isto vreme na istom mestu? Navodi da je Univerzitet Havaji Pacifik devedesetih u beogradskom hotelu Hajat regrutovao studente i tako je Mijušković došao na popularna ostrva. Aleksandar i Neš su došli preko košarkaške stipendije, a Vlada preko teniske. Sada svi rade u Westpac-u. Ukupno je dvadesetak ljudi sa ex-Yu prostora u kompaniji.
Poslovni model
„Westpac sam otvorio 2007. i hteo sam da se fokusiram na preduzetnike jer sam shvatio da je najbolje raditi s ljudima kojima je stvarno potrebna pomoć. U Srbiji nema ovakvog modela. Biznis je tako koncipiran da su svi savetnici u kompaniji nezavisni odnosno imaju svoje registrovane firme, ali posluju pod platformom Westpac-a i opslužuju klijente. Ima nas ukupno 305, od čega su 120-130 stalno zaposleni dok su ostalo ti tzv. nezavisni kontraktori“, navodi Subotić.Smatra da je Westpac jedna od najvećih firmi u svetu finansijskih usluga u Americi. To ilustruje tvrdnjom da svake četiri godine dupliraju prihode. Pre osam godina bili su 15 miliona dolara, pre četiri 30, a ovu godinu će završiti sa 60 miliona. Cilj mu je da budu najveći u SAD.
Subotić je uveren da je uspešan jer ima, kako objašnjava, jednu od najboljih infrastruktura u ovom biznisu, veliku marketing diviziju, business resource centar i školovane ljude koji pomažu savetnicima oko klijenata.
„Razlog zašto sam napravio uspešnu firmu je taj što sam imao ljude koje sam znao iz ličnog života. Meni je lakše da radim s ljudima koje poznajem. Jedni drugima smo držali leđa“, ističe Subotić.
Westpac je holding koji ima šest entiteta ispod sebe i oko 30 kancelarija povezanih s njima. U dve firme Subotić je 100% vlasnik, a u četiri ima partnere (drži 51% udela). Kompanija je mnogo više fokusirana na tržište jugozapada, glavne kancelarije su u San Dijegu i Honoluluu, ali se širi i u Teksasu, Majamiju i Čikagu.
„Ovo je težak biznis i u njemu tek 10% preživi četvrtu godinu, a kod mene 40%. Razvijam mlade ljude da budu partneri sa mnom. Uspeh merimo količinom novca kojom upravljamo i brojem klijenata. Na Forbes listi najboljih finansijskih profesionalaca u SAD u zadnje tri godine smo imali 11 ljudi. Oni prave firmu, a ne ja. Ja ih razvijam i učim kako da naprave svoje biznise, kako da angažuju ljude i nađu klijente. Westpac je firma sa 170 malih biznisa unutar sebe. Banke, s druge strane, dovode klijente, ali i uzimaju novac, a savetniku daju platu“, opisuje razliku.
Za razvoj jednog savetnika kaže da je potrebno četiri do šest godina kako bi bio na odgovarajućem nivou, ali priznaje da veoma mali broj ljudi može da ima emocionalnu inteligenciju i veze koje su potrebne da bi se privlačili klijenti, da bi radili planiranje, kao i kapacitet za sve što treba da se nauči i uradi da bi klijent bio uslužen i zadovoljan. Zato na svakom klijentu, pored savetnika radi i još dvoje-troje ljudi koji pomažu oko provere usklađenosti s propisima, papirologijom i drugim poslovima.
Foto: Westpac Wealth PartnersUticaj rata u Ukrajini i geopolitičkih problema
Subotić navodi i da su aktuelne krize dosta pomogle razvoju biznisa.„Puno je Evropljana koji žive na relaciji Evropa-SAD, a nama je biznis dosta porastao i nakon izbijanja rata u Ukrajini. Mnogi bogati Evropljani su odlučili da prenesu novac u Ameriku i da tamo otvaraju biznise jer je Evropa postala nestabilno tržište. Kada živiš u situaciji da si u Poljskoj ili Mađarskoj gde je 300km od tebe rat, kao poslovni čovek se ne osećaš dobro. Takođe, na Havaje stalno dolaze bogati Kinezi i Japanci tako da smo otpočetka radili sa strancima. Nas 40 nije rođeno u Americi i imamo tu veštinu da privlačimo i takve klijente. Takođe, klijenti nas preporučuju drugima“, ističe Subotić.
On podseća da mnogi Evropljani imaju nekretnine u najvećim gradovima, ali ne poznaju zakone u Americi. Kada si stranac u Americi i kupiš stan u Majamiju ili Njujorku koji košta 5-6 miliona dolara, država daje odbitak zasnovan na vrednosti nekretnine, ali je za strance on ograničen na najviše 60.000 dolara. Potom se plaća porez na imovinu od 40% na sve iznad 60.000. „To nijedan čovek koji je došao u Ameriku nije znao i nemaš odbitak poreza kao Amerikanci. Onda ih savetujemo da taj stan prebace u trast, povežemo ih s advokatima koji će to da urade, da ta nekretnina više ne bi bila deo njihove imovine“, objašnjava Subotić.
Mnogi bogati dolaze u Nevadu i da bi kupili avione i automobile. Westpac ih posavetuje da automobil kupe u Montani jer se ne plaća porez na promet. Na automobilu od 100.000 dolara tako uštede 10.000. Takođe, osiguranje se uvek kupuje u Nevadi.
| Planovi za širenje i dolazak Jarića „Marka Jarića sam regrutovao godinu dana. Znao sam ga još od devedesetih kada smo igrali košarku u Srbiji, a onda neko vreme nismo bili u kontaktu. Pre godinu dana se preselio u Los Anđeles i ponovo smo se povezali. On nije učio finansije, ali ga puno poštujem jer je i sam ozbiljan preduzetnik i uspešan je u biznisu. Regrutovao sam ga kako bi mi pomogao da uđem u svet sporta i zabave. Ima puno veza u tom svetu i poznaje puno ljudi“, objašnjava naš sagovornik. Prema njegovim rečima, kada si uspešan sportista, na šta god da staviš fokus bićeš uspešan jer si tokom cele karijere tako radio. „Ti ljudi imaju mentalnu čvrstinu i sposobnost da istrajavaju i rade za neki cilj. Moraš na kraju da budeš uspešan“, dodaje Subotić. On podseća da je uvek želeo da otvori diviziju za sport i zabavu u Westpac-u. „Iako imamo profesionalne sportiste kao klijente, Marko je taj koji poznaje puno ljudi. Kada odem u Los Anđeles ili Majami, iznenadim se koliko ga ljudi poznaje i poštuje. To je čovek koji privlači uspešne ljude. On će mi pomoći da dignem tu diviziju na viši nivo i samu firmu. Uz njega dolazi i tim koji će s njim raditi“, pominje Subotić. U sportistima vidi dobro tržište. „Imamo ljude u NBA, bejzbol ligi, NFL-u, WNBA. To je interesantan biznis, ali teško je doći do sportista jer ih „drže“ menadžerske firme i teško je preskočiti tu barijeru. Do njih dolazimo preko preporuka advokata i ljudi koji ih poznaju. Cilj nam je da nam sportisti čine barem 15 do 20% klijenata. Sada smo daleko od toga“, iskren je Subotić. Objašnjava da Westpac sada ima oko 36.000 klijenata. Petina su vlasnici preduzeća kao i sama preduzeća. Oni donose 80% prihoda. „Do kraja ove godine će u našu firmu ući 1,2 milijarde dolara s kojima ćemo upravljati odnosno ukupno ćemo pod nadzorom imati pet milijardi dolara. Regrutovao sam mnogo ljudi poslednjih godina koji su doveli puno klijenata“, navodi Subotić. |
S kim ne rade i ko su klijenti s Balkana
Subotić priznaje da postoje klijenti s kojima su manje spremni da rade. „Želimo sa svima, ali kada je neko sam odnosno nema decu, teško je uraditi planiranje jer njih ne interesuju prenos imovine ili porezi. Oni hoće samo da uživaju u životu. I to je ok. Zato su većina klijenata oni koji imaju naslednike“.S političarima „ne radimo ni slučajno. Ni sa jednim ne radimo, niti želimo niti ćemo da radimo. A da je bilo interesovanja bilo je. Neko bi te kontaktirao“, dodaje sagovornik Forbes Srbija.
Na pitanje koji je profil ljudi sa Balkana koji su klijenti, odgovara da su to mahom uspešni vlasnici biznisa i to velikih biznisa, ali ima i sportista mada ne mnogo jer ih nema puno koji su bogati.
Zbog čega bogati plaču
„U Americi su razvodi veliki problem jer bivši supružnici uzmu mnogo. Amerikanci su takvi da ulaze u odnose i sa biznis partnerima i sa supružnicima bez dovoljno planiranja. Ulazi se srcem, to rade i Amerikanci i to je dobro. Takođe, novac se gubi na prenosu vlasništva. I u smrti se gubi novac, u smislu poreza na imovinu. Zato za sve to mora da se uradi dobro planiranje“, dodaje Subotić.Kada je reč o sportistima, većina ne razmišlja dugoročno i potroše mnogo novca, a karijera im je veoma kratka.
„Dosta ljudi iz NFL-a, MLB-a i NBA bankrotiraju posle pete godine jer veoma loše investiraju. Takođe, tu je ekipa oko njih koja „isisava“ njihov novac. Najbolje se snalaze igrači bejzbola. Oni su procentualno najbolji s novcem zato što većina dolazi s univerziteta odnosno kasnije ulaze u profesionalni sport. Sportisti se ne zaštite dovoljno, povrede se dešavaju, nemaju osiguranje, nemaju crni fond i imaju lošu ekipu oko sebe jer to obično nisu profesionalci iz ovog biznisa“, objašnjava Subotić.
Kod zabave su, kaže, nažalost prisutni poznati problemi – seks, droga i alkohol. Takođe, mnogo je razvoda u tom svetu pa im se imovina prepolovi i tri-četiri puta tokom života. To je grupa gde mnogo stvari može da krene po zlu jer su zvezde i svi žele deo njih.
„Poslovni ljudi su mnogo bolji od ovih prethodnih. Međutim, oni greše jer ne nalaze vreme da se dovoljno posvete planiranju i zaštiti. Obično dođu kod nas 2-3 godine pre nego što odluče da napuste biznis. To je kasno. Ne možeš za to vreme da završiš sve što treba pogotovo kod poreske optimizacije jer su takvi američki zakoni. Druga greška se dešava kad shvate da treba da prenesu bogatstvo na narednu generaciju“, napominje Subotić.
Naslednici
„U prinicpu, svi uspešni biznisi su takvi da ne možeš nikada da me kupiš koliko moja kompanija stvarno vredi. Zašto? Zato što ćeš da me kupiš na osnovu iznosa novca koji pravim. Daćeš mi tri ili 10 puta taj iznos. Ali, uspešni ljudi znaju da porodica treba da uđe u biznis. Fija, Luj Viton, Volmart, BMW, Del, Ford – sve su to uspešni biznisi koje preuzimaju deca. Oni znaju da ako odu na tržište da se prodaju, rast njihovog biznisa 100% ide njihovim kupcima. Zato bogati ljudi i u Srbiji i u svetu znaju da je najbolje da familija preuzme biznis. Ali, i zato što je tada porez najmanji“, navodi sagovornik Forbes.Međutim, ako deca nisu spremna za takav poduhvat onda ostaju tri opcije – da se kompanija proda investicionoj firmi, konkurenciji ili da je kupe dosadašnji saradnici. „Ovo je velika tema sada i u Americi i u svetu jer se događa veliki transfer bogatstva na nove generacije“, kaže Subotić.
Planovi za širenje
Na ovim prostorima nema firmi za finansijske usluge ovog tipa jer su problem zakoni, koji to ne dozvoljavaju.„Problem su i lobisti. Lobi mog biznisa je veoma jak u Vašingtonu i dajemo veliki novac da ostane ovakav, da bude više privatno orijentisan nego da ide kroz banke. Banke lobiraju da preuzmu taj biznis. Do pre 20-30 godina banke nisu mogle da rade ovo što mi radimo. A sigurno je da bi i ovde moglo da bude firmi koje bi se bavile ovim biznisom. Ja lično ne bih ušao u bivšu Jugoslaviju jer je tržište jako malo, a i zbog svega što se dešavalo u zadnje vreme…da ne ulazimo u detalje…ne bih“, iskren je Subotić.
Ipak, podseća i da ne može da radi u Evropi jer radi po američkim zakonima, a oni ne dozvoljavaju da se posluje s ljudima koji nemaju biznis, nekretninu ili socijalni broj u SAD. Jedino globalne banke mogu da rade s ljudima koji nisu iz Amerike.
Dodaje da je plan jačanje pozicije na tržištu jugozapadnog dela SAD i razvoj lokacija kao što su Čikago, Majami i Teksas, za koji kaže da je država gde se seli mnogo bogatih ljudi iz Kalifornije. Teksas i Florida su jedine velike države koje imaju nultu stopu poreza na imovinu.
Ističe i da je tržište SAD neverovatno stabilno za ovakav biznis. Propisi se ne menjaju često. Menjaju se poreski zakoni svake četiri godine i to mora da se prati. Dodaje da je Donald Tramp imao dobre zakone za vlasnike biznisa i ekonomija je rasla dok Demokrate donose zakone koji više odgovaraju onima koji možda nisu vlasnici biznisa. Nameće se i pitanje da li je gledao sada već čuvenu prvu debatu Trampa i Bajdena.
„Morao sam da gledam i bilo je smešno. Veoma pratim tu situaciju. Reći ću iskreno, jako je tužno da zemlja kao što je Amerika nema dva bolja kandidata. Ali, ne volim nastup Trampa, on mi ne izgleda predsednički u smislu kako se ponaša prema ljudima. Nisam fan takvog nastupa i ja se tako ne ponašam. Ali je orijentisan ka biznisu tako da ima neke dobre odluke. Za Bajdena stvarno nemam komentar“, kaže Subotić.
| Kako štiti bogate Prvi korak u zaštiti imovine bogatih je da se odredi dobar model vlasničke strukture njihovog bogatstva. To podrazumeva otvaranje trastova ili društava sa ograničenom odgovornošću. Drugi korak je zaštita strateške imovine, koja se prenosi u trastove. U Americi postoji 15-20 različitih vrsta trastova. Postoji, recimo, trast u koji se prebaci imovina. Supružnik može da koristi taj novac, ali drugi supružnik koji je osnovao trast ne može. Sledi treći korak, a to je pribavljanje svih mogućih vrsta osiguranja da bi radio u Americi. „Uvek dajem primer porodilišta. Ne možeš da uzmeš bebu dok joj ne daju vakcinu i zaštite je od virusa. Kad kupiš nekretninu, moraš da je odmah zaštitiš. Isto mora i u biznisu i u ličnom životu. Uvek se kreće od kraja, odnosno moraš da zamisliš da ćeš jednog dana prodavati taj biznis i treba da radiš kao da se pripremiš za taj dan, a da uvek bude odrađeno kao da ga prodaješ sutra i da tako vodiš svoju firmu“, navodi naš sagovornik. Korak četiri je puna poreska optimizacija. U svakom momentu je neophodno da je uspešna osoba poreski optimizovana i da se njegova ili njena dobit na kraju godine dalje plasira odnosno da je ne umanjuju porezi. Radi se poreska optimizacija na sadašnju dobit, ali i na buduću, kao i na imovinu. Na kraju, peti korak je da se deo imovine plasira u različite investicione račune. Logično pitanje je koliko uspeju da umanje poreske obaveze bogatima. „U Kaliforniji i Njujorku uspešnim ljudima poreznici uzmu blizu 50% novca. Putem optimizacije im to spustimo na oko 30%. To im je ozbiljan iznos. Kada nekome sačuvaš toliki novac to je značajno“, smatra Subotić. |
Gde ide globalna ekonomija
Subotić kaže i da geopolitička situacija veoma teška i da nikad nije bila teža zbog rata u Ukrajini, problema u Gazi, situacije u Aziji i inflacije.„Ono što se dešava čak i u Americi je da država pokušava da smanji inflaciju. Pokušava da ti kaže da su ti brojevi malo viši od normalnih, ali nama se čini da je to 15-20%. Sve je poskupelo veoma puno. Posledica je i da su biznisi kao što je moj, a i drugi, izgubili pristup novcu. Ne možemo tako lako da pozajmljujemo novac, jer su kamate 8-9%. To je Amerikancima puno. Kada izgubiš pristup novcu ne možeš da radiš neke stvari, profiti su ti manji, a ljudi očekuju da ih platiš više tako da je jako teška situacija“, smatra Subotić.
Ipak, kaže da je optimista i očekuje da se situacija u Ukrajini reši u narednih godinu dana. Takođe, očekuje i da Federalne rezerve u septembru snize kamatnu stopu, kao i da bi američki izbori mogli da vode popravljanju situacije. „Ekonomija ka situaciji da ako se desi neki veći događaj, postoji mogućnost da se dogodi još jedan krah tržišta“, oprezan je sagovornik Forbes Srbija.
Kada je reč o tržištu nekretnina, kaže da je prodaja u Americi pala zbog kamata. Smanjila se kupovna moć i cene su pale tako da ne očekuje da bi moglo da bude kraha na tom tržištu. „Tržište Srbije je drugačije jer je dosta nas sa Zapada kupovalo nekretnine ovde. Izuzetno puno. Svi moji prijatelji su kupili stanove u Beogradu. Mi smo doneli mnogo novca jer svi želimo da imamo nešto ovde kad dođemo tako da je to dosta doprinelo ekonomiji“, ističe Subotić.
Perspektiva Srbije i odnos prema ljudima
„Ekonomija Srbije izuzetno napreduje i u narednih pet do 10 godina biće mnogo bolje. Beograd se mnogo izgradio. Ima ljudi koji teško žive, ali sam optimista. Mnogo je bolje nego pre 5-6 godina. Ne pratim statistiku i brojeve pa ne znam kako iz tog ugla sve izgleda, ali Beograd je postao metropolitski grad. Veoma sam ponosan što je toliko stranaca došlo ovde“, kaže naš sagovornik.Ne ulazeći u politička pitanja, Subotić kaže da je ono što bi moglo da se popravi to da bi mnogo stvari trebalo privatizovati.
„Privatizacija i pravi kapitalizam još nisu došli ovde. Treba privatizovati sve, počev od sportskih klubova. To može da bude i po španskom modelu kao Real i Barselona, ali da se vodi drugačije. I ono što je meni uvek smetalo u bivšoj Jugoslaviji, jer nije to samo slučaj Srbije, jeste to što je politika povezana sa biznisom. To vremenom mora da se promeni i to je ta puna kapitalizacija o kojoj govorim“, smatra osnivač Westpac-a.
Ipak, ima nešto treće što mu se najmanje sviđa u Srbiji.
„To je odnos biznismena prema ljudima koji rade za njih. To je nešto gde kad god dođem vidim veliku razliku. To treba da se digne na viši nivo. Ti ljudi su ti pomogli da napraviš to što si napravio. Mora poštovanje da bude veće. To nedostaje“, smatra Subotić.
Ono što smatra da ne fali jeste preduzetnički duh, ali bi voleo da se smanji prosek godina kada je reč o ljudima koji u Srbiji pokreću biznis. Sada je prosek oko 40.
„Kada imaš 40 godina ti jesi zreliji, ali imaš i familiju i manje si spreman da preuzmeš veliki rizik. A kada imaš 23-24 godine, kada nemaš nikakve račune iza sebe, kada nemaš nikoga ko zavisi od tebe, tada je vreme da se zaista napravi nešto, da se krene u neki rizik gde možeš da daš sebi više vremena. Ja sam izašao iz komunizma, roditelji su mi pravnici. Govorili su mi kupi stan, najvažnije je naći posao, tako sam odrastao… Odrasli smo u komunizmu, ljudi trče u javnu upravu, siguran posao, tako smo bili vaspitani“, podseća Subotić.
On dodaje da 80% biznisa u Americi propada u roku od pet godina. Većina koja propadne kreće u biznis ponovo. „To nije nikakva sramota u Americi, čak štaviše, to je iskustvo koje te napravi većim“, smatra Subotić.
Ono što Srbiji nedostaje je i strategija kako da se širi poslovanje.
„Vlasnicima biznisa bih savetovao da uvode nove vlasnike u njihove strukture. Tako se radi u Americi. I ja radim tako što otvaram novu firmu u koju uvlačim novog partnera, a ne u kompaniju koja već postoji. Zašto? Zato što nikad niko neće podići biznis kao njegov vlasnik. S druge strane, uvek savetujem da ostaneš na 51% vlasništva. Prvi sam koji ne veruje u podelu vlasništva 50-50 jer to je koncept koji vodi u katastrofu. Neko mora da donese finalnu odluku. Ali, verujem u partnerstvo i ljude. Ne bih bio ovde da četiri firme nisam otvorio s drugim ljudima“, naglašava Subotić.
Gde uložiti u našoj zemlji
Jedna od promena koja bi trebalo da se desi jeste i da se razvije berza u Srbiji, koja „ovde ne postoji, a postajala je pre 80 godina“.„Ne može da se samo ulaže u nekretnine. Deo kapitala mora da se uloži na berzu i u Srbiji postoje brokeri koji to mogu uspešno da urade. Moj savet ne samo za poslovne ljude već za sve koji imaju novac je da 10 odsto stave na berzu. Rizik je biti neinvestiran. Ulaganje na berzu predstavlja zaštitu budućnosti jer će u suprotnom inflacija pojesti pare. Svaki čovek treba da kupi svoj stan, ali jedan ne 50. Srpski mentalitet je da kupiš više i rentiraš, ali tu je povraćaj mnogo manji nego da je investirano na neka druga mesta. Ono gde ljudi treba najviše da ulože je u same sebe, u obrazovanje“, smatra Subotić.
Vlasnik Westpac-a smatra da nije potrebno puno novca da se pokrene biznis. Koliko?
„Potrebno je da imaš pokrivene troškove života za šest do 12 meseci. I potrebno je pokriće za barem 12 do 18 meseci poslovanja biznisa, možda i 24. Ako nemam taj kapital koji pokriva do dve godine za biznis i godinu za život ne bih ulazio u ulaganje“, objašnjava Subotić.
Ponovo ovde
„Nisam dugo dolazio u Srbiju, ali u poslednje vreme sam sve češće ovde. Ranije nisam mogao da ostanem duže zbog posla. Međutim, sad u Evropi provodim po dva meseca godišnje jer mogu da radim preko zuma. Mogu da budem aktivan od četiri popodne (što je sedam ujutro na zapadnoj obali SAD) do 12. Meni je sve integrisano. Družim se s ljudima s posla i radimo i živimo zajedno. Iskreno, slabo se isključujem od posla. Možda na sedam do 10 dana, ali telefon je uvek tu, gledam mejlove svaki dan“, kaže Subotić.Na pitanje da li se za 26 godina života „preko bare“ amerikanizovao, odgovara da nije.
„Čovek sam koji zna odakle je došao. Poštujem ljude i napravio sam to što sam napravio jer imam kulturu u kompaniji gde je važna kolektivna odgovornost i ponašanje gde smo svi zajedno. Ja ne otpuštam ljude, iz moje firme ljudi odlaze sami. Zašto? Zato što ne mogu da naprave biznis. Nikad ne bih bio ovde da nije bilo Marka, Vlade, Ace, Nikole i drugih koji su mi pomogli. Moje vrednosti koje sam doneo u firmu jako prijaju Amerikancima. Jako sam ponosan da je Inc. magazin o nama pisao kao o jedinoj firmi u kojoj u vlasništvu imaš crnog Amerikanca, Azijata i belca. To u Americi ne postoji. Mi smo firma u kojoj ima 40 nacija“, navodi naš sagovornik.
Kaže i da svi „naši“ u Westpac-u žive „neki naš ovdašnji život tamo na Zapadu“.
„Zarazili smo Amerikance našim uticajem i mentalitetom tako da svake godine neko od njih dođe ovde i vodimo ih po Beogradu. Moj partner Trevis rekao je „Ja sam iz Vegasa, ali ovo ovde je ludilo čoveče“. Svake godine dođe neko drugi jer pričaju jedni drugima i dolaze da vide Srbiju“, kaže Subotić.
Tvrdi da je Amerika veoma otvorena zemlja i da nas vole uprkos slici u medijima za koju kaže da nije istinita. „Verujte mi, oni nas vole“.
Dodaje i da svako ima priliku u toj zemlji. „Tamo se jako cene ljudi koji su self-made, koji nešto pokrenu, ceni se rad. Ja sam u koledžu čistio wc da bih zaradio neki dolar, potom i u građevinarstvu. Ljudi cene to da si prošao kroz neku žrtvu i težak period. Ljudi u Srbiji razmišljaju da ne bi trebalo da radiš nego da se fokusiraš da završiš fakultet, a tamo očekuju da na koledžu i radiš i studiraš. Tamo počne da se radi i u srednjoj školi pa su i radne navike mnogo snažnije nego ovde“.
Hard work, Workaction, Vacation
U kompaniji su razvili koncept 40-8-4, koji Subotić naziva i Hard work-Workaction-Vacation. To znači da se 40 nedelja u godini radi „jako“ odnosno po 10-12 sati dnevno. Osam nedelja je workaction odnosno period kada odlaze na konferencije, obuke. I tada se radi, ali ne udarnički. I na kraju, četiri nedelje traje obavezan odmor.Iako možda zvuči teško, tu leži razlika između SAD i Evrope.
„Ako samo hoćeš da budeš zaposlen i da živiš normalno, Evropa je mnogo bolja za to. Ali ako neko hoće da bude preduzetnik i uspešan poslovni čovek, Amerika je ubedljivo najbolja zemlja“, smatra Subotić.
Većina ljudi u Americi pa i u svetu radi da bi platili račune. Druga grupa ljudi radi malo više i pokreće neki biznis da bi imali bolji životni standard. A treću grupu ljudi čine oni koji pokreću biznise da bi bili nabolji u tome što rade, da zadovolje svoj ego.
„Ja radim nešto što volim. Zašto Bafet sa 90 i više godina ne sedi kod kuće. Zato što ima strast prema tome što radi. To ti uđe u krv. Da sad sedimo u Americi ne bih mogao da se iskontrolišem da u nekom trenutku ne počnemo da pričamo o tvom ili mom biznisu. Teško je to objasniti, ali nije sve zbog novca. Igraš se sa samim sobom“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.
Povratak?
„Trenutno ne verujem da ću se vratiti u Srbiju, ali nikad ne reci nikad. S druge strane, nikad neću da ne budem povezan sa mojom zemljom. Da ću stalno da dolazim ovde to je činjenica. Ja volim ove ljude i ovu zemlju“, dodaje Subotić.Na pitanje šta ga je privuklo u Beogradu na vodi odgovara da je to lakoća življenja. „Tu mi je kafić, tu mi je šetalište, tu mi je Galerija, moja deca su rođena u Americi i ovo je malo napravljeno na američki fazon“.
Ipak se malo amerikanizovao? Smeje se. „Jesam, s te strane jesam. Pričao sam sa ženom i ne znamo da li bi se naša deca snašla da smo negde na Dorćolu. Zato me je privukao Beograd na vodi“.
Kada je reč o deci, kaže da oboje govore srpski i da se ni oni neće amerikanizovati u velikoj meri jer dolaze u Srbiju svako leto, a i u Americi se druže sa ljudima iz bivše Jugoslavije.
„Osećaju vezu sa ovom zemljom. Pričaju stalno o Srbiji, uče o istoriji. Njima je možda malo i teže jer nisu ni Amerikanci ni Srbi. Oni su generacija koja je rođena tamo, ali oseća i pripadnost ovom delu sveta. Društvo im je mešano jer idu u američku školu, a druže se i s našima“.
Priču završavamo sa Sarajevom gde je rođen. „Imam uspomene. To je kultni grad. Bio sam prošle godine i idem tamo svakih pet godina. Volim ga kao grad. Normalno, stvari su se promenile. Ne mogu da kažem da me vuče, ali uvek kada odem u Sarajevo, imam nešto u srcu. To je ipak moj rodni grad. I ljudi iz Sarajeva…teško je to objasniti, oni koji nisu iz tog grada ne mogu to da shvate“.
Neš žuri na sledeći sastanak i nestaje među zgradama Beograda na vodi. Neko bi rekao, pravi američki biznismen. Ali, tako bi se verovatno ponašalo i izgledalo mnogo ljudi i u Srbiji da je neko na vreme razumeo šta je pravi put za ovu zemlju.
https://forbes.n1info.rs/lideri/intervju-nash-subotic-zasto-je-zastita-bogatih-jedan-od-najboljih-biznisa-u-americi-i-kako-smo-privukli-marka-jarica/
- Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
plachkica wrote:konjski će umeti da ceni ovaj upis, ja prizivam giljotinu i za autora i za biznismena i za celu ekipu forbsa
pa ti onda poklanjaj pare vučićima i bajdenima meni uvek nekako izgleda da bolje i lepše trošim svoje pare nego fkn država kad mi ih ukrade
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence - Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
zna batica poso sasam odgledo satićak sabajle restoplachkica wrote:konjski će umeti da ceni ovaj upis
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence 
- Posts : 15353
Join date : 2016-03-28
neets who thought they had freedom with their gig economy life are in shambles right now, and their best option is go build submarines pic.twitter.com/Fy0QBudPNI
— Aaron Slodov (@aphysicist) July 23, 2024
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 2004
Join date : 2015-08-13
Fenomenalna izvedba, fenomenalno cinična premisa.
_____
Gdje punac drži pive?
- Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
bukv svaki od tih debila može za 6m da nabifla eksel tolko da bude teško zamenljiv u nekoj osrednjoj firmici gde će ga tehnologijom prestravljeni bumeri gledati kao poluboga i moći da izvoljeva šta oće i kolko oćefreedom with their gig economy life
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence - Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
antiantiepidemijska debilana je otključala sedam nivoa distopijskog pakla
Aerospace giants have been accused of putting profits ahead of safetyas officials consider cutting the minimum number of pilots required on commercial flight decks from two to one.
The move, which is currently being evaluated by the European Union Aviation Safety Agency (EASA), would weaken standards to the “lowest common denominator”, the world’s largest union of airline pilots has warned.
(...)
The reduction was proposed by aircraft manufacturers Airbus and Dassault. EASA is also investigating the safety of single-pilot operation for cargo flights.
“Technologically, it is feasible,” Christian Scherer, CEO of the commercial aircraft business at Airbus, said in a February interview with the Sunday Times of London. “And bear in mind, if you go to a one-man cockpit, you might as well go to a zero-man cockpit. Because it all needs to cater for the eventuality that this one guy just ate a bad oyster and is incapacitated and the aeroplane has to take over. So one pilot or zero pilot is effectively the same thing.”
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence - Posts : 51752
Join date : 2017-11-16
Let 2031. godine: Dragi putnici, govori vam vaš AI kopilot. Vaš pilot je upravo pretrpeo težak moždani udar, ali ništa ne brinite, ja i moj AI kolega na kontroli leta ćemo vas bezbedno prizemljiti na novu pistu koja je završena prošle 2034. godine.
- Posts : 18904
Join date : 2014-12-12
https://www.index.hr/vijesti/clanak/drastican-pad-svjetskih-burzi-jako-pao-i-bitcoin-znakovit-potez-milijardera-buffeta/2588146.aspx
- Posts : 2004
Join date : 2015-08-13
Taj Bitcoin mi je živa rana jer sam bukvalno na samom početku čitao o kriptoima i razmišljao "šta me košta da se iscimam i kupim 100-200, možda će se nekad isplatiti a ne košta puno". (Mada i nije neka rana jer bi ih ionako prodao po 50 dolara kad mi zatreba za letovanje, ili bih nekako izgubio pristup).
Ako uđu u recesiju, Tramp dobija, simple as that
Ako uđu u recesiju, Tramp dobija, simple as that
_____
Gdje punac drži pive?
- Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
+1One Eyed Bob wrote:Ako uđu u recesiju, Tramp dobija, simple as that
bukv guraju svog čoveka u belu kuću
to samo ako si nekih 5000 km dalje od naših jako pametnih drugara rođaka poznanika i neznanika koji bi mnogo bolje nego ti znali šta s tvojim paramaOne Eyed Bob wrote: "šta me košta da se iscimam i kupim 100-200, možda će se nekad isplatiti a ne košta puno".
ps
biće ta recesija odličan izgovor za rudnik mmw
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence - Posts : 51752
Join date : 2017-11-16
Iskopaće litije
- Posts : 41066
Join date : 2012-02-12
Location : wife supremacist
Пар литија-литијум је већ убачен, марта прошле године.
_____
What is it before it is called a day? Why do people try to call my name and not me?
чланак садржи негативну количину информације, прочиташ па знаш мање него пре.
- Posts : 3013
Join date : 2020-06-19
Location : bizarr nők hazája
mask je glup ko frtalj pešićke
_____
Hong Kong dollar, Indian cents, English pounds and Eskimo pence - Posts : 41066
Join date : 2012-02-12
Location : wife supremacist
Ово чак није ни капитализам, ово је... ма у ствари јесте. Зајеби па владај.
https://old.bitchute.com/video/dutkYQ2mcmQO/
Целу ту причу о дијамантима сам чуо, и штавише тада још изгуглао чланак из осамдесетих, који се понављао отад у разним облицима, и све се слаже и све је тачно. На тај чланак ме упутио шеф.
И ево га сад у облику видеа у данашњем стилу, а садржај је исти као пре двадесет и пре четрдесет година. Све се зна, али није битно, шта може 1 истина против тога што се сто година сипа милијарда годишње у рекламну кампању.
https://old.bitchute.com/video/dutkYQ2mcmQO/
Целу ту причу о дијамантима сам чуо, и штавише тада још изгуглао чланак из осамдесетих, који се понављао отад у разним облицима, и све се слаже и све је тачно. На тај чланак ме упутио шеф.
И ево га сад у облику видеа у данашњем стилу, а садржај је исти као пре двадесет и пре четрдесет година. Све се зна, али није битно, шта може 1 истина против тога што се сто година сипа милијарда годишње у рекламну кампању.
_____
What is it before it is called a day? Why do people try to call my name and not me?
чланак садржи негативну количину информације, прочиташ па знаш мање него пре.
- Posts : 51752
Join date : 2017-11-16
Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi
- Posts : 7374
Join date : 2020-03-05
A posle kažu pare ne donose sreću, kako to kako to.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
Similar topics
|
|
|