Kapitalizam 101

“So, if I were able to exploit my employees I could generate a profit. Otherwise there is no other cost that can be managed enough to reverse this loss-making scenario.”

Umesto da bezbrižno, uživaju u detinjstvu, ova deca često su primorana da zarađuju za koru hleba od malih nogu i to najčešće u kranje nehumanim uslovima.

TUŽNA SLIKA SRBIJE: 400.000 DECE U ZAČARANOM KRUGU NEMAŠTINE (BKTVNEWS ISTRAŽUJE)

Naime, prema podacima međunarodne organizacije rada, u svetu je trenutno na radi 218 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina. Skoro 70 odsto (152 miliona) od tog broja učestvuje u onome što predstavlja zloupotrebu dečjeg rada, i to 64 miliona devojčica i 88 miliona dečaka, dok ostali učestvuju u prihvatljivim oblicima rada. Osim toga, skoro polovina među tom decom (73 miliona) radi poslove koji se smatraju opasnim po zdravlje, bezbednost i razvoj dece.

Isti podaci pokazuju da je 71 odsto dece koja rade, angažovano u sektoru poljoprivrede.

"Brzu procenu zloupotrebe dečjeg rada u poljoprivredi u Srbiji" sprovela je SeConS grupa za razvojnu inicijativu u 2017. godini u okviru projekta "Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave dečjeg rada" (projekat CLEAR) koji realizuje Međunarodna organizacija rada, uz finansijsku podršku Ministarstva za rad SAD.

Prema podacima istraživanja, u ruralnim područjima Srbije čak 52, 4 odsto uzrasta od 5 do 17 godina radilo je u nekom trenutku svog života. Uslovi u kojima su radili, često nisu bili humani, i zdravi za decu tog uzrasta. Devojčice su najčešće bile angažovane oko kućnih, a dečaci oko poslova u poljoprivredi.

U sezoni poljoprivrednih radova uposleno je bilo 51,2 odsto dece navedenog uzrasta, a među njima je polovina obavljala one oblike aktivnosti koji spadaju u zloupotrebu dečjeg rada, bilo zbog toga što se obavljaju u dužem periodu nego što je to dopušteno za dati uzrast dece, ili zato što je reč o poslovima koji su opasni za njihovo zdravlje i razvoj, navodi se u saopštenju.

Ove oblike dečjeg rada karakterišu rizici poput rada u prašini, na vrućini, nošenja velikog tereta i rada sa opasnim alatima ili teškim mašinama, kao i da rade u povećanoj buci ili da su izloženi hemikalijama.

Nasuprot pretpostavkama da je dečji rad na selu prisutniji u siromašnim domaćinstvima, gde je poljoprivreda važna za opstanak, brza procena je pokazala da se dečji rad zapravo više koristi u domaćinstvima koja proizvode za tržište, kompenzujući tako nedostatak radne snage. Prisustvo dečjeg rada ustanovljeno je i van porodičnih gazdinstava u kompanijama koje angažuju dečju radnu za snagu za poljoprivredne radove.

Dečji rad u poljoprivredi nije prepoznat kao specifični problem dečjih prava, odnosno strategija i mera koje se odnose na suzbijanje eksploatacije dece i ostvarivanje adekvatne dečje zaštite, navodi se u saopštenju.

Primorana da rade, ova deca često nemaju mogućnost da odrastaju kao njihovi vršnjaci. Inače, Srbija po parametrima prekinutog detinjstva na visokom 41. mestu od 170 zemalja.

beatakeshi wrote:To da deca ne rade (deca od 17 godina ) je jedna velika budalaština koja je stvorila prilično upečatljivu gomilu bilmeza.

Gargantua wrote:Drugo, masovna proizvodnja ne trpi tu vrstu logike nimalo, ako je ona i bila primerenija domaćoj radinosti ili malo naprednijoj manufakturi.

ontheotherhand wrote:Na koji način masovna proizvodnja menja argument spram neindustrijske? Koliko god ljudi da učestvuje u proizvodnji, oni u ovom modelu moraju u totalu biti plaćeni manje od tržišne vrednosti robe/usluge koju proizvode.

Na primer, neka proizvođača video igara razvoj i izdavanje jedne moderne AAA igre košta $100M, toliko koštaju svi tzv. faktori proizvodnje uključujući i ljudski rad za X godina koliko traje razvoj. Onda je prodaje na tržištu i zaradi $400M. Dakle, prava tržišna vrednost rada ljudi koji su radili na softveru je 400M-trošak sredstava, što je XXX miliona više od onoga što su plaćeni. Odakle dolazi taj višak koji vlasnici kapitala kompanije prisvajaju ako ne od rada svih zaposlenih koji su radili na igri?


Kontra argumenti kritici iz Gargove poruke:

Radnik ne može da zaista i proda proizvod svog rada jer nema pristup početnom kapitalu. Nema pristup kapitalu jer mu je to sistemski onemogućeno; da nije , ne bi ni bio radnik. Cela stvar se vrti oko razdvajanja rada od vlasništva i svojinskih prava.

Sirovine ne vrede ništa bez rada koji bi ih pretvorio u konačni proizvod. Rad je taj koji stvara vrednost, ne sirovine.

Što se tiče rizika, to dosta zavisi. Vlasnik malog biznisa rizikuje mnogo više od velike korporacije, ušteđevinu, kuću, radi 6-7 dana u nedelji, češće propadnu nego što uspeju. Korporacija sa druge strane može da rizikuje vrlo mali % svog kapitala a prinosi da budu ogromni. Radnik rizikuje gubitkom posla prilikom autsorsavanja, ili čak i život radeći u opasnim uslovima. Deoničari lako mogu da prodaju svoje deonice, naročito uz finansijsku deregulaciju u poslednjim decenijama, dok radnik ako hoće da se napusti kompaniju, može računati na značajne troškove pronalaženja novog posla. Na kraju krajeva, gde ima smisla povući crtu? Da li radnici u trećem svetu treba da budu ekstremno eksploatisani jer su vlasnici i šerholderi velike korporacije u prvom svetu još više smanjili rizik i uvećali kapital? I ne samo oni, eskploatisani su i visokobrazovani radnici, naročito u industriji iz primera što sam dao.

kuku wrote:vlasnik malog biznisa rizikuje... LOL
izidji malo vanka preucices

kuku wrote:da rizikuju ustedjevine i kuce, cak i ovo o 6 - 7 radnih dana ne odgovara bas stvarnosti. 
naravno govorim o srbiji, ali cisto sumnjam da na zapadu mali preduzetnici masovno rizikuju ustedjevine i kuce.

Filipenko wrote:Frizerka sa par hiljada evra mesečno?