Kapitalizam 101

Jel ovo količina štampanih para na Y osi?


Gargamele, pomagaj oko pitanja gore, ti se razumeš u te literature.

ontheotherhand wrote:Jel ovo količina štampanih para na Y osi?

nije. nisam pratio ostale, ali grafovi za Japan i SAD mi deluju kao dug.

centralna banka preuzima značajan deo dugovanja državne uprave kupovanjem državnih obveznica. tj. državno trošenje se finansira time da vlada pozajmljuje od centralne banke. nije to štampanje para, jer se to mora pre ili kasnije i povratiti.

ovakav drastičan porast državnog duga može da predstavlja problem, jer ne može država da se finansira tako doveka. može kratkoročno.

Дакле 1CHF=2000$? Што се то већ није десило?

паће wrote:Дакле 1CHF=2000$? Што се то већ није десило?

delom jer nije došlo do značajnog povećanja broja dolara u opticaju, delom jer su se Švajcarci potrudili da franak ne ojača mnogo.

oko ovog prvog... pre jeseni 2008-e, pod količinom dolara u opticaju ovde računam i prave i fiktivne dolare. pod fiktivnim se podrazumevaju dolari koje bi neka firma imala u knjigama kao vrednost, i svodilo se na dug koji bi data firma naplatila. kolaps 2008 je zbrisao te fiktivne dolare, jer se ispostavilo da je veliki procenat dugova nenaplativ.

da američka i ostale vlade nisu reagovale, došlo bi do deflacije. pa je štampanje para služilo da se popuni rupa koja je nastala nestankom fikcije.

A druga rečenica Garg?

ontheotherhand wrote:A druga rečenica Garg?

koja druga rečenica? ako je ovo što je paće pitao, to sam odgovorio.

"Што се то већ није десило?"

Druga iz mog posta: Gargamele, pomagaj oko pitanja gore, ti se razumeš u te literature.


a odnosi se na pitanje sa prethodne strane:

Može neko da preporuči dobru literaturu o finansiranju države? Digitalno, štampano, manje bitno.

Gargamel wrote:

паће wrote:Дакле 1CHF=2000$? Што се то већ није десило?

delom jer nije došlo do značajnog povećanja broja dolara u opticaju, delom jer su se Švajcarci potrudili da franak ne ojača mnogo.

oko ovog prvog... pre jeseni 2008-e, pod količinom dolara u opticaju ovde računam i prave i fiktivne dolare. pod fiktivnim se podrazumevaju dolari koje bi neka firma imala u knjigama kao vrednost, i svodilo se na dug koji bi data firma naplatila. kolaps 2008 je zbrisao te fiktivne dolare, jer se ispostavilo da je veliki procenat dugova nenaplativ.

da američka i ostale vlade nisu reagovale, došlo bi do deflacije. pa je štampanje para služilo da se popuni rupa koja je nastala nestankom fikcije.

Изгледа да не подразумевамо исту ствар под штампањем. Погледај само колико је порастао амерички државни дуг - а знамо како расте, не штампа се ту ништа него Фед измисли те паре и позајми их (уз реалну камату) држави. Приде, то што банке на пет или десет долара које имају (тог тренутка, јер кад плаћаш неком нешто те паре бораве дан-два на банчином рачуну) издају сто долара кредита - ако то није штампање пара, не знам шта је.

Једино објашњење зашто то не изазива хиперинфлацију је да су самоуправно организовани и живе у договорној економији.

Grafikoni izgledaju kao naduvani balance sheets centralnih banaka a ne dug - CB ne duguju nego stampaju. Da li ce razne drzave to ikada vratiti je veliko pitanje. Za sada se svi pretvaraju da ovo masivno stampanje para ne dize inflaciju iako je inflacija odavno zahvatila berzu i nekretnine sto je opet glavni generator nejednakosti globalno. I tako ce ici sve do politickog pucanja sistema usled nejednakosti ili kad ova inflacija deonica i nekretnina pocne da se preliva u rast cena kirija, energije, proizvodnje, materijala i hrane.
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije posto su kamate vec na minimumu tako da CB nemaju drugog nacina da stimulisu privredu osim stampanja jos vise para za obveznice koje ocigledno nece biti nikad vracene. Ponzi sema CB koja je usmerena da traje decenijama (videti pod Japan) tako da ce pojedincima biti svejedno posto svako veruje da do pucanja nece doci za njihovog zivota.

Zuper wrote:

Šta je na ovim dijagramima? Ne videh naslov.

To je neka ekonomija? Nauka tačna kao horoskop.

Anduril wrote:Grafikoni izgledaju kao naduvani balance sheets centralnih banaka a ne dug - CB ne duguju nego stampaju. Da li ce razne drzave to ikada vratiti je veliko pitanje. Za sada se svi pretvaraju da ovo masivno stampanje para ne dize inflaciju iako je inflacija odavno zahvatila berzu i nekretnine sto je opet glavni generator nejednakosti globalno. I tako ce ici sve do politickog pucanja sistema usled nejednakosti ili kad ova inflacija deonica i nekretnina pocne da se preliva u rast cena kirija, energije, proizvodnje, materijala i hrane.
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije posto su kamate vec na minimumu tako da CB nemaju drugog nacina da stimulisu privredu osim stampanja jos vise para za obveznice koje ocigledno nece biti nikad vracene. Ponzi sema CB koja je usmerena da traje decenijama (videti pod Japan) tako da ce pojedincima biti svejedno posto svako veruje da do pucanja nece doci za njihovog zivota.

ili rat ili inflacija

trka između kratkoročnog i dugoročnog pogleda je možda i ključna idejna podloga razmišljanja "šta da se radi?".

Japanski dug je iluzoran. To su velike firme i banke koje sede na državnim obveznicama i ne mrdaju od njih. Ne investiraju. Kada prihod od kamata padne nisko ili na nulu, nešto će morati da urade. To su te mere štampanja državnih para koje Japan nisu pomerile sa mesta, sve zentare.

Kao otprilike spori vozači na auto putevima koji sporom vožnjom stvaraju više rizika nego što izbegavaju. Njih se ovim merama tera na brži pokret.

Anduril to zna, mogao bi bolje da objasni. Ili jednostavnije nego ja.

Gargantua wrote:

Anduril wrote:Grafikoni izgledaju kao naduvani balance sheets centralnih banaka a ne dug - CB ne duguju nego stampaju. Da li ce razne drzave to ikada vratiti je veliko pitanje. Za sada se svi pretvaraju da ovo masivno stampanje para ne dize inflaciju iako je inflacija odavno zahvatila berzu i nekretnine sto je opet glavni generator nejednakosti globalno. I tako ce ici sve do politickog pucanja sistema usled nejednakosti ili kad ova inflacija deonica i nekretnina pocne da se preliva u rast cena kirija, energije, proizvodnje, materijala i hrane.
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije posto su kamate vec na minimumu tako da CB nemaju drugog nacina da stimulisu privredu osim stampanja jos vise para za obveznice koje ocigledno nece biti nikad vracene. Ponzi sema CB koja je usmerena da traje decenijama (videti pod Japan) tako da ce pojedincima biti svejedno posto svako veruje da do pucanja nece doci za njihovog zivota.

ili rat ili inflacija

Što ili-ili? Može i jedno i drugo #volim90e

yoyogi wrote:Japanski dug je iluzoran. To su velike firme i banke koje sede na državnim obveznicama i ne mrdaju od njih. Ne investiraju. Kada prihod od kamata padne nisko ili na nulu, nešto će morati da urade. To su te mere štampanja državnih para koje Japan nisu pomerile sa mesta, sve zentare.

Kao otprilike spori vozači na auto putevima koji sporom vožnjom stvaraju više rizika nego što izbegavaju. Njih se ovim merama tera na brži pokret.

Anduril to zna, mogao bi bolje da objasni. Ili jednostavnije nego ja.

U pravu si, Japan se zbog toga nije pomerio pa skoro vec 30 godina. Prokleti Amerikanci i jacanje jena...
Medjutim treba shvatiti da demografski deflatorni trend daju prostora za tako nesto.
E sada sto to ubija produktivnost je druga prica...
Kamate u japanu na JGB su bili negativno, moguce da su jos...tamo nema trzista na obveznicama...

Anduril wrote:
...
Do prelivanja ce verovatno doci tokom sledece recesije

...

Koje sledeće recesije? Ekonomisti nisu predvideli ni onu 2007-2009. Odakle oni znaju kada tada nisu znali?

Nije problem da finansijski sistem dođe u raspad, veće je pitanje kako uopšte i funcioniše, ikada.
Na poverenjima i očekivanjima. Kao stampedo stoke.

Koja Global Financial Chris? Možda Zapadna, Aziju, polovinu čovečanstva to nije ni okrznulo.

Zapadna pohlepa i njihova kriza, ne svetska.

beatakeshi wrote:

Gargantua wrote:


ili rat ili inflacija

Što ili-ili? Može i jedno i drugo #volim90e

Nikakva inflacija van berze i obveznica se nece pojaviti u vecem obimu dok postoji koordinacija CB i globalizacija.


-------

https://vasudeva.forumburundi.com/viewtopic.forum?t=1468