Kapitalizam 101

Gargantua wrote:
ja inače cenim da ljudi treba da rade sve manje i da tehnologija treba da ih menja gdegod, ali to mora da se prati dramatičnom izmenom društvenog ugovora, polazeći od priznanja da radno mesto ne može i ne sme biti osnovna jedinica društvene uloge na koju su nakačene ostali elementi (imanje novca, laki/podrazumevani pristup nizu povezanih usluga itd). dakle neka vrsta univerzalnog prihoda pa onda polako nadgradnja.

Oprosti, ali ovo ti je poprilično naivna fantazija. 


Možda, u nekoj murkokovskoj dalekoj budućnosti, gde mašine budu radile praktično sve, a mi se budemo dekadentno baškarili i pravili jedni drugima smicalice. A la Zadruga i Parovi...

Не знам за Муркока, нешто сам га заобилазило (везивати курац за копно ми је мало бизарно), ал' пре ће бити код Бенкса у Култури, например. С тим што нема више на спрам чега да се дефинише декаденције - спадање са чега, кад смо сад на највишем нивоу у историји свега?

Но, систем вредности заснован на репутацији у друштву обиља, тачније пооскудичном (post-scarcity), више вуче на оно што је описивао Докторов, ал' то је писано под утицајем СИЗа за хакерај, нема то никакву озбиљну теоријску основу ни разраду.

skoro sam pročitao podatak o USA

u 2018, firme su potrošile 140 puta više novca na otkup sopstvenih akcija (buybacks) nego na plate

ukupna suma je bila 1100 milijardi dolara

inače, to im je posredno omogućio tramp, određenim poreskim olakšicama

to znači da će da počisti protivnika na sledećim izborima

više ih i boli kurac da bude makar zamaskirano

Mr. Moonlight wrote:skoro sam pročitao podatak o USA

u 2018, firme su potrošile 140 puta više novca na otkup sopstvenih akcija (buybacks) nego na plate

ukupna suma je bila 1100 milijardi dolara

...

Nije to tako jednostavno. Te pare, kako kažeš, 1100 milijardi dolara su bile svezajedno kao jedna firma, Apple, to je bila njena tržišna vrednost.
Gde su milioni drugih firmi?

Plate ne idu iz tih para. Potpuno druga ravan, knjigovodstveno nepovezana.

naravno da ne idu iz tih para

zašto je suma bitna?

Ne znam, ti si pomenuo sumu.

Iz kojih para idu plate ako ne tih? To je sve profit, od čega jedan deo ide deoničarima a ostatak na sve ostalo.

Aman, Tramp je dao poreske olaksice u zamenu za, kako je raji obznanjeno, povratak kapitala iz inostranstva i zaposljavanje novih kadrova. Firme su taj kes uglavnom koristile za buyback, odnosno za podizanje sopstvene trzisne vrednosti, ne za zaposljavanje novih i podizanje plata.

Apple naravno ne vredi 1100 milijardi dolara, kao sto nijedna firma ne vredi toliko koliko kosta na berzi. Kada bi se prodalo par miliona njihovih akcija, vrednost bi krenula da vrtoglavo pada. Berze su klasicna prevara koja funkcionise dok ima naivcina koji veruju da su kupili nesto dobro od prethodnika.

Rade to odavno, nije to samo sad.

Ovaj podatak nije naveden u knjizi, zato što je objavljen kasnije, ali prema proračunu američkog ekonomiste Vilijama Lazonika, najvećih 500 američkih kompanija potrošile su 94% svoje zarade na dividende i otkup deonica, a slične britanske kompanije potrošile su 88%. Imajući u vidu da većina kompanija u bogatim zemljama poput Amerike i Britanije investira iz zadržanog profita, to znači da uopšte ne investiraju. Procenat profita koji je izdvajan za deoničare, čak i u Americi gde je to bilo najrazvijenije, nekada je bio između 45-50%. Znači, polovina profita se ulaže u mašine, istraživanje i razvoj itd, a druga polovina ide deoničarima. Danas je taj razmer 5% prema 95%. Nemate novca za ulaganje. Nije ni čudo da je kompanija kao što je General Motors bankrotirala.

To je srž neoliba, fokus je sa vrednosti proizvoda prebačen na vrednost deonica.

Sto je i normalno. Prihodi od deonica se ne oporezuju.

Ponovna kupovina deonica je pocela sa QE za vreme Obame, jeftin novac, tako su napumpane berze.
Fiskalno je Tramp omogucio da se deo novca iz poreskih rajeva vrate u SAD i da se dalje pumpa berza.
Berza u SAD, i anglo svetu, je mngo znacajna jer su npr. penzije vezane za nju posto oni nemaju kontinentalni sistem. To im omogucava da trose mnogo vise na vojsku ali socijalna davanja zavise od promena na berzi i zato je Tramp morao da udje u to kako bi krenuo u sukob sa Kinezima.
Tu ulogu imaju i druge nacionalne banke poput svajcarske i japanske koje preko QE finansiraju americke kompanije. Svajcarska narodna banka je veliki kupac apple deonica. Tako se finansira neprofitna eksplatacija nafte i gasa u SAD iz tzv. skriljaca...

A berza, koliki toliko kontrolisana od jakih pravosudinih institucija, je kljuc uspeha kapitalistickog sistema. Bez toga kapitalizam je smece, kao sto je postao na zapadu.
Berza regulise i konotrolise poslovanje preduzeca i cele ekonomije. To je ono cega nema u komunizmu i zato su Kinezi krenuli na berzu jer se tako najbolje vrsi uspesna preraspodela novca u smislu produktivnosti.

Since the financial crisis of 2008, central banks around the world have printed money and purchased assets as an aggressive way to stimulate the economy. But none more so than the Swiss National Bank (SNB).
The SNB has $836 billion of assets on its balance sheet. This isn’t huge as far as central banks go. The Federal Reserve, the European Central Bank (ECB), and the Bank of Japan (BOJ) all have five to six times that amount on theirs; the Fed alone has assets of $4.5 trillion (pdf). But the SNB’s balance sheet is striking compared to the size of the Swiss economy. The totality of the assets held by the Fed, the ECB, and the BOJ’s work out to 23%, 40%, and 90% of their countries’ annual GDP, respectively; the SNB’s assets are a full 127% of the Swiss GDP.
That means that the SNB has invested a quarter more than its entire economy produces in a year.

But the SNB has invested almost 20% in equities, and more than half of that in US equities. The SNB has an $88 billion portfolio of US equities, which equals about 0.3% of the US stock market.
The SNB is the 35th largest investor, on average, across its top 50 holdings. In most securities, the only firms with larger investments are big asset managers like Blackrock and Vanguard, which hold investments for many individuals and institutions. That means that the SNB is the largest individual fund, bigger than any hedge fund.
The SNB holds more than $1 billion worth of seven companies: Apple, Alphabet (which owns Google), Microsoft, Facebook, Amazon, Johnson & Johnson, and Exxon. Its $3 billion position in Apple equals an ownership of 0.35% of the the company, larger than that held by Franklin Resources and Charles Schwab. That position is worth over $350 per person in Switzerland, enough to buy everyone in the country an Apple Watch.

https://qz.com/1140322/check-out-the-swiss-central-banks-insane-90-billion-investment-portfolio/

Inace su nacionalne/narodne banke preko QE i nacionalni fondovi blagostanja(NWF), koji uglavnom imaju naftne/gasne zemlje iz Persijskog zaliva i Norveska(petrodolar recikliranje) ubedljivo najveci pokretaci berze i oni je u velikoj meri poseduju.

Filipenko wrote:Sto je i normalno. Prihodi od deonica se ne oporezuju.

Mene oporezuju kao da su obične zarađene pare. Ne samo to, ako ih dobijem na poklon (firme masovno daju zaposlenima restricted stock options), pa sedim na njima i ne prodajem ih, samo pravo da ih prodam na određeni dan povlači poresku odgovornost na iznos od tog dana.

Govorimo o Americi, jelte. Tamo je porez na prihode od kapitala neuporedivo manji od poreza na rad bilo koje vrste, plus se daleko lakše eskivira. Dok se to minimum ne izniveliše, krenuće se nikud.

Može neko da preporuči dobru literaturu o finansiranju države? Digitalno, štampano, manje bitno.

ne može GOOGLAJ

Jedi govna.

pomislio sam da se pojavio zli pčelar

kuku je toliko iritantan da je na nivou zlog pčelara. treba to postići.

lol:

Što se tiče kapitalizma, firmu kupili Kinezi. Da li su pravi ili nekakvi lažni, fiktivni Kinezi, to se ne zna.

Koji sektor? IT?

ovde je već proradio jojogi u meni

Mr. Moonlight wrote:ovde je već proradio jojogi u meni

Клоалетним папиром си, рачунам, добро опскрбљен, онако домаћински.