by паће Wed Nov 13, 2019 11:53 am
Већ другу недељу, или ће бити већ трећа, се одмарам од енглеског јер читам Стругацке. И јесте да сам руски учио само формално, тј екс катедра, и да сам имао јако мало прилике да га користим уживо (два пута по недељу у том тамоу, а и то крајем седамдесетих), ал' ајде, наслушао сам га се на тевеу/филму/рокенрољу, доста сам испита спремао из руских књига, и није ми ово први пут да читам књигу на руском.
Е сад цврц. Добио сам у тамоу од другара на читање Анну Каренину... и јбт пола од оног што смо учили није тачно. Не каже дебели "аткрој дверј", него "атвари" (отвори)... Ал' ајде, то је неки језик од пре два века. Читао после Пељевина, то су већ деведесете, опет тако неке ствари где су нас рибали да се у руском користи нека друга реч а не иста као у српском.
Сад код Стругацких, ма има тога не све стране. Ми учили да се каже "сљишиш" а никад не "чујеш" - није него, они баш кажу чујеш. Све скупа, речи у руском бих поделио на
- каже се исто као код нас, уз нешто гласовне промене (нпр стажјори - стажери
- каже се исто ама је наставак другачији (нпр вторњик - уторак, жмурићса - жмурити, љебеђ - лабуд)
- нешто мало речи које су ама баш скроз другачије (шедевр - ремек дело, кувшин - бокал)
- гоооомила лажних пријатеља, дакле речи које звуче исто, имају исти корен, ама значе нешто десето. То је да попиздиш. Тропа - нема везе са климом, тропи нису тропски крајеви, тропа је стаза (има везе са нашим натрапати). Бескорисниј - ни налик сестро, значи несебичан. Има читавих ланаца: бук - буква; буква - слово; слово - реч; речј - говоранција. Још кад наиђу нијансе, нпр немају реч за ствар која би значила и предмет и оно из "у чему је ствар" - то је раздвојено на предмет (објекат, физичка ствар, административни предмет), вешћ (ствар, појам) и дело (ђела) (чин, дело, ресор министарства, тј унутрашњих и спољних дела)...
Дакле ако ме енглески излуђује, од руског ми се врти у глави.