Језичарење

fikret selimbašić wrote:Prvi put vidim grijnu sezonu i smiješno mi skroz. Kakav napor treba da se to izgovori. ako već nije grejna moglo je da bude sezona grijanja.

Meni je ipak drazi saksonski genetiv  (to je ovaj sto su ga svi uzeli iz grckog  )
Mozda je pisac redova ikavac 

Nekako mi se čini da bi dosledna primena dala "grijejnu/grijajnu sezonu", al šta ja znam.

Ovo su sinoć izmislili, nikad do ovog naslova nisam ni čuo ni vidio ništa grijno. Grijanje, ugrijalo, zagrijalo, pregrijalo, grijalica... Grijna ne ide nikako, ne mogu da izgovorim, čak i napisano mi se ne sviđa. Grejno tijelo npr. miješa ekavicu i ijekavicu ali mi je i tako bolje i prihvatljivije od grijnog tijela.

Ne baš, evo linkova iz ranijih godina, ima i iz 2005.

http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnewsb.php?id=8065

https://tuzlanski.ba/automoto/grijna-sezona-u-tuzli-trebala-bi-poceti-15-oktobra/

https://travnicki.info/u-travniku-danas-pocela-grijna-sezona-radijatori-topli/

https://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Pocela-grijna-sezona-u-Banjaluci/502801

Napisao sam da sam ja to prvi put vidio, ono da su riječ sinoć izmislili je zajebancija. Nisam je nikad nigdje odštampanu vidio, do jutros ni na elektronskim medijima.

Probaj da grijna glasno izvrtiš po padežima pa se uvjeri kako to zvuči. Neka su je i usvojili i ozvaničili, meni će dovijeka ostati smiješna i bespotrebna i radije ću da izgovaram grejna nego grijna, jebala ih grijna.


Da dodam da nikad nisam ni čuo da je tu riječ neko izgovorio.

Tako niko ni kod nas ne priča "u prvom poLUvremenu" pa dripci ubaciše.

Неко се канда зајебавао... прочешљати овај списак имена па упоредити са српском верзијом, где ладно недостају Чмар, Чучавац, Геноцидије, Буљоје, Цвико, Говноје, Хвалисав, Нераст, Прерад, Продан, Шуменко и још подоста ретких и невероватних имена.

Šta su prvi i treći od vranjanskih jahača apokalipse? Ugursuzluk i baksuzluk mislm da znam šta znači.


O jahačima od 02:25 na videu.

http://rs.n1info.com/Vesti/a535264/Potemkinova-sela-za-Vucica-tapete-na-oronuloj-zgradi-zbog-dolaska-predsednika.html

Azdisluk je valjda "bes", kad nešto radiš od besa (davno sam čuo poslednji put...)

Бешмисве почео сам ово да преводим као оно Издислав... ал' не знам шта му је на енглеском аз, то нема.

U vesti stoji: "kandžerluk, azdisluk, baksuzluk i urgursuzluk". Za ovo prvo u rečniku turcizama postoje dve varijante pošto nije sigurno šta tačno izgovara, ostalo je jasno.

kamdžijati, kandžijati - bičevati, izv. od kamdžija/kandžija

ILI

kamziti, v. kavziti
(kavžiti se - svađati se, izv. od kavga)

azdisati -išem - pomamiti se, postati obijestan

baksuzluk, bahsuzluk m (pers.­tur.) - nesreća, nevolja, nezgoda

ugursuzluk m (tur.) - nevaljaština, neurednost, zapuštenost, nesređenost

Izvor: Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Abdulah Škaljić, Svjetlost Sarajevo, 1966.

tek sam ustao pa mi mozak jos ne funkcionise najbolje, ali ova recenica ne moze biti gramaticki ispravna, zar ne ?

My great combination of skills could bring a lot to your project or company, doesn’t it?

couldn't it

It's a no go, i.e. it goesn't.

Kondo wrote:couldn't it

da, bas to sam i ja mislio.

паће wrote:It's a no go, i.e. it goesn't.

hvala na inputu

Већ другу недељу, или ће бити већ трећа, се одмарам од енглеског јер читам Стругацке. И јесте да сам руски учио само формално, тј екс катедра, и да сам имао јако мало прилике да га користим уживо (два пута по недељу у том тамоу, а и то крајем седамдесетих), ал' ајде, наслушао сам га се на тевеу/филму/рокенрољу, доста сам испита спремао из руских књига, и није ми ово први пут да читам књигу на руском.

Е сад цврц. Добио сам у тамоу од другара на читање Анну Каренину... и јбт пола од оног што смо учили није тачно. Не каже дебели "аткрој дверј", него "атвари" (отвори)... Ал' ајде, то је неки језик од пре два века. Читао после Пељевина, то су већ деведесете, опет тако неке ствари где су нас рибали да се у руском користи нека друга реч а не иста као у српском.

Сад код Стругацких, ма има тога не све стране. Ми учили да се каже "сљишиш" а никад не "чујеш" - није него, они баш кажу чујеш. Све скупа, речи у руском бих поделио на
- каже се исто као код нас, уз нешто гласовне промене (нпр стажјори - стажери
- каже се исто ама је наставак другачији (нпр вторњик - уторак, жмурићса - жмурити, љебеђ - лабуд)
- нешто мало речи које су ама баш скроз другачије (шедевр - ремек дело, кувшин - бокал)
- гоооомила лажних пријатеља, дакле речи које звуче исто, имају исти корен, ама значе нешто десето. То је да попиздиш. Тропа - нема везе са климом, тропи нису тропски крајеви, тропа је стаза (има везе са нашим натрапати). Бескорисниј - ни налик сестро, значи несебичан. Има читавих ланаца: бук - буква; буква - слово; слово - реч; речј - говоранција. Још кад наиђу нијансе, нпр немају реч за ствар која би значила и предмет и оно из "у чему је ствар" - то је раздвојено на предмет (објекат, физичка ствар, административни предмет), вешћ (ствар, појам) и дело (ђела) (чин, дело, ресор министарства, тј унутрашњих и спољних дела)...

Дакле ако ме енглески излуђује, од руског ми се врти у глави.

Uciti drugi slovenski jezik je ludilo. Potpuno drugaciji procesi u mozgu nego kad ucis neki germanski/romanski/grcki/itd. jezik. Pomalo lici na to kao da ucis neki novi maternji jezik.

Wódka abo łodka?

KinderLad wrote:Uciti drugi slovenski jezik je ludilo. Potpuno drugaciji procesi u mozgu nego kad ucis neki germanski/romanski/grcki/itd. jezik. Pomalo lici na to kao da ucis neki novi maternji jezik.

Мммда, догађа ми се да натрчим на неку тако реч коју као знам а онда испадне да није из тог језика и да у ствари немам појма шта је. Нпр ресница (трепавица, како ми сад рече јандекс) од које сам стао у месту, јер... а не, то је у словеначком истина (што је њима од рес - ствар, стварност, ваљда из латинског).

Нешто ретко пијем откако читам руски. Сувишно је.

Дан одмора од руског и гле, на оном другом форуму натрчим на "Potential Loss of Data advice". Стварно, шта човек да ради ако му се негде затури "Data advice", шта ће јадан?

И пошто се тај топић вуче већ данима, сваки дан му видим наслов и лупам се по прстима да не питам покретача да ли је мислио на
- потенцијални губитак савета о подацима
- потенцијални савет о губитку података
- савет о потенцијалном губитку података
Јер је једино очигледно и јасно да не тражи савет о губитку потенцијалних података.

Па онда кад све објасни, да ми образложи у који пасуљ је гледао кад је бирао које ће речи великим словом.

Ако руски чини алкохол сувишним, енглески га чини потребним.

KinderLad wrote:Pomalo lici na to kao da ucis neki novi maternji jezik.

Ne reci dvaput.

wrote:

KinderLad wrote:Pomalo lici na to kao da ucis neki novi maternji jezik.

Ne reci dvaput.

Зајебана ствар тај препород. Родиш се поново и све испочетка...

Ukoliko do sad nije uvršteno u Paćeovu zbirku prezimena.

Их, http://ndragan.com/langsr/prezimena_SZ.html - убачен још пре девет година. А ја се таман понадао принови, чак и устао раније...

Postoji li humana magla?

Nakon nehumane magle na utakmici Superlige Srbije između Javora i Voždovca, slično je, a možda i gore bilo u Novom Sadu. 
Proleter je dočekao Čukariči i pobijedio je sa 2:1, ali je utakmicu obilježila možda i gušća magla nego ona na zapadu Srbije koja je izazvala salve podsmjeha.
Magla se neočekivano pojavila u drugom poluvremenu, nakon sunčanog prvog dijela u kojem je domaćin dao gol i promašio penal, prenosi Telegraf.
Bojan Nikolić, glavni sudija meča, na početku drugog poluvremena vijećao je sa predstavnicima oba tima da li utakmica treba da se nastavi. Prekid je trajao nekoliko minuta, ali je odlučeno da se nastavi zato što su se sa centra terena vidjeli golovi. Prema pravilima - to je bilo dovoljno!
Čukarički je u nastavku izjednačio rezultat preko Marka Docića u 67. minutu, da bi Srđan Babić pet minuta kasnije donio tri boda Proleteru.