Језичарење

Načelno se slažem sa Močnikom, ali mi malo šepa odnos latinskog sa narodnim budućim italijanskim i francuskim jer se on sve vreme vrti u romanskoj govornoj teritoriji. Još više šepa poredjenje današnjeg engleskog sa latinskim, jer je engleski govor zavladao kulturom, mrežom, ušao je u sve pore i on se ne nalazi u defanzivi nego obrnuto, a nema na vidiku naznaka nekog novog nacionalnog preporoda, a i kad bi ga bilo verujem da bi i Močnika iznenadilo u kom bi pravcu otišao,  i tako dalje, hoću reći da se engleski nalazi u području slenga, dakle najdublje je prodro. Sve u svemo tražiti od nauke da bije tu bitku, a sve ostalo zanemariti, je pomalo nefer.

pogresno je posmatrati latinski u ovom kontekstu kroz odnos sa vulgarnim talijanskim i francuskim. nidje veze.

bilo bi bolje recimo zahvatiti daleku dansku i britaniju i 1 recimo sekspira i hamleta, ciji se zaplet moze pronaci u kronikama napisanim na latinskome sa pocetka 13. veka.

duh paćizma širi se srbijom!



zašto imati više reči?! manje je bolje! siromašno, ne bogato!

tako su ubili infinitiv u srpskom jeziku. zašto da imamo više glagolskih oblika. jedan proglasimo za ustaški i ćaozdravo.

aktiviranje i upotreba nisu isto.

neko im u komentarima napisao da je i politika reč stranog porekla pa da moraju da menjaju ime

bela maca wrote:
zašto imati više reči?! manje je bolje! siromašno, ne bogato!

Одобравам од овог једва пола.

И ја се буним на туђицу тек кад почне да истискује постојећу нашу реч, или већ раније усвојену туђицу (шкк радимо исту ствар двапут, само зато што неко не зна свој језик).

svako ima pravo da koristi reč koju hoće, bez da mu se prepisuje neznanje.

pripisuje

+1

odakle je ovo?

bela maca wrote:svako ima pravo da koristi reč koju hoće, bez da mu se prepisuje neznanje.

Свако има право да приписује незнање оном ко употреби страну реч кад очигледно не може да се сети своје. Или, још горе, да му пришије и нешто горе кад намерно неће своју, да би изгледао важније.

Тражим туристичку агенцију која неће да нуди дестинације него одредишта.

to nije neznanje, nego stil govorenja.

fejsbuk strana politikinog zabavnika

jezickim cistuncima ovde prvo treba da zasmeta mesanje cirilice i latinice.

darling wrote:to nije neznanje, nego stil govorenja.

Сретао сам случајева где је баш било незнање - лекара који нису знали наш назив него само латински, студената са истим проблемом у својој струци. А тај стил... уме да има своје разлоге.

pa dobro, ja sam sretala lekare koji su znali i latinski i srpskohrvatski naziv za bolest, takodje i takve studente. ne znam sta treba iz toga da zakljucim, osim da nek svako govori kako zeli. kome treba vise reci u zivotu, taj ce ih nauciti, kome ne treba, nece.

Blind Lime Pie wrote:aktiviranje i upotreba nisu isto.

Ni emocije i osecanja nisu isto.

Blind Lime Pie wrote:tako su ubili infinitiv u srpskom jeziku. zašto da imamo više glagolskih oblika. jedan proglasimo za ustaški i ćaozdravo.

Ne znam kad se to desilo, al ono sto vidim i cujem oko sebe je nekakva polurenesansa infinitiva, mislim da kad sam bio dete ili imao 17-18 godina nisam uopste mogao da ga cujem (Beograd), sad vec daleko cesce.

u novom sadu se i dalje koristi

bela maca wrote:u novom sadu se i dalje koristi

To nije sporno, u Voši je uvek bio rasprostranjeniji, ali sada ga ovde čujem od nekih ljudi od kojih pre 20 godina nisam mogao da ga čujem maltene nikad.

darling wrote:pa dobro, ja sam sretala lekare koji su znali i latinski i srpskohrvatski naziv za bolest, takodje i takve studente. ne znam sta treba iz toga da zakljucim, osim da nek svako govori kako zeli. kome treba vise reci u zivotu, taj ce ih nauciti, kome ne treba, nece.

Па то, није да је увек незнање или увек стил, него од случаја до случаја.

Užasno me nervira ta potreba da se jezik zaustavi sada i ovde. Ako hoćete da bude "čist" srpski izbacite "hiljadu", izbacite "kapetan", zabranite "puter", izbacite "zakletvu", izbacite ceo jebeni da+prezent pa da pričamo. Ako to nećete (a sigurno nećete) pustite ljude da pišu i govore kako hoće.

паће wrote:

darling wrote:pa dobro, ja sam sretala lekare koji su znali i latinski i srpskohrvatski naziv za bolest, takodje i takve studente. ne znam sta treba iz toga da zakljucim, osim da nek svako govori kako zeli. kome treba vise reci u zivotu, taj ce ih nauciti, kome ne treba, nece.

Па то, није да је увек незнање или увек стил, него од случаја до случаја.

 
to je znanje u razlicitim obima ili stil

Аха, алтернативно знање .