Примери узорних грађана: успеси, воља, храброст...

uskok i ajduk wrote:

neka bakuta prodaje rukotvorine, svaka joj cast

Она то ради зато што то једино уме, да прави рукотворине. А теби нико не брани да временом подигнеш фабрику (није то више тако компликовано и недостижно, Кинези саставе фабрику брзо и јефтино) ако волиш фабрике и видиш ту своју шансу, било самостално, било са ортацима, радницима, истомишљеницима. Може та фабрика да ради и на принципима самоуправљања, зашто да не.  Људи заиста граде мале фабрике, осврни се мало около, ја сам чак и у забаченим селима виђао нова фабричка постројења. Али не бих даље да ширим причу, овај нервчик Шуми мислим да ће срчку добити, док Вили и ти хоћете да дискусија буде праволинијска. Надам се да си разумео шта сам желео да кажем. Нема места песимизму, ни у једном времену.

uskok i ajduk wrote:

neka bakuta prodaje rukotvorine, svaka joj cast

Она то ради зато што то једино уме, да прави рукотворине. А теби нико не брани да временом подигнеш фабрику (није то више тако компликовано и недостижно, Кинези саставе фабрику брзо и јефтино) ако волиш фабрике и видиш ту своју шансу, било самостално, било са ортацима, радницима, истомишљеницима. Може та фабрика да ради и на принципима самоуправљања, зашто да не.  Људи заиста граде мале фабрике, осврни се мало около, ја сам чак и у забаченим селима виђао нова фабричка постројења. Али не бих даље да ширим причу, овај нервчик Шуми мислим да ће срчку добити, док Вили и ти хоћете да дискусија буде праволинијска. Надам се да си разумео шта сам желео да кажем. Нема места песимизму, ни у једном времену.

William Murderface wrote:Ako ti je stalo do fabrike, a ti je otvori!

Genijalno, jbt. Ti si Vučićev idealan podanik.

William Murderface wrote:

шумидер-модер wrote:
Нисам.
Попиздим.
Припази се 

Ma ne bre ti, nego uskok

ostap bender wrote:ne. tekst eksplicitno kaze da bakuta moze da prodaje rukotvorine zato sto joj je to kusta omogucio. 'svaka cast vucicu' mantra. naravno da se ljudi bore kako znaju i umeju ali poenta ove price je da se drustvene promene desavaju kroz masovne pokrete. nije to pravolinijsko vec jedna teza. tvoja teza bi bila da ljudi kroz moc pozitivne vizualizacije podizu fabrike.

На какве све бирократске препреке наилази инвеститор Радојко Милинковић, који је одлучио да у свом родном селу направи модерну фабрику воде

Prošetaj u njenim cipelama
Biljana 77 / 29.04.2015. u 15:07

Š'a je? Žulja.

 Ja nisam žena sa sela.

Moja majka je dete sa sela. Ostala bez oca pre nego što se rodila. Odgajana je pažljivo i sa ljubavlju u najvećoj sirotinji prvo kao dete samohrane majke, a onda srećom uz najboljeg očuha na svetu.  Odgajana je sa idejom da mora da radi, da uči, da se obrazuje  i da ode sa sela. Ili makar sa njive. Otišla je.
Moja Slavka je žena sa sela. Moja baba. Mamina majka. Ona samohrana. Što je ostala udovica u 5. mesecu trudnoće. Terana da pobaci od strane svoje i porodice pokojnog muža. Da bi se lakše preudala. Kako je izgledalo biti mlada, samohrana majka na selu, sredinom pedesetih, odbačena od svih, sa detetom koje osim nje niko nije želeo, pa još ženskim, to mi ne možemo da zamislimo.  Od udaje za Iliju, valjda najboljeg čoveka kojeg sam srela, proživela je sreću. Radila mnogo. Na selu mora da se radi mnogo da bi se bilo samo malo više od siromašnog. Odškolovala ćerku. Dočekala unuke. Umrla je od raka, sa nepunih 60 godina. 
Gledam žene po selima celog života. Ogrubele, pre vremena ostarele, koje barabar sa muškarcima rade na njivi, u plasteniku, u štali. A onda i sve ono po kući, oko dece, ručka, veša .. you name it. Umiru od raka dojke ili grlića materice u četrdesetim jer ne idu kod ginekologa.
******
Pre dve godine pročitala sam jedan tekst, jezivo napisan o trendu da se sklapaju dogovoreni brakovi između neženja iz srpskih sela i mladih Albanki.  O tome koliko može biti srećan jedan takav brak u kojem se dvoje ljudi ne ne poznaju, ne ne vole, nego ni ne govore  istim jezikom, o tome koliko može biti srećna žena istrgnuta iz svoje sredine, odvojena od rodbine, prijatelja, u tuđoj zemlji nema mesta diskusiji. I neću o tome. O tome da tu postoje elementi trgovine ženama, takođe neću. Sve je to posledica. Ja hoću o uzrocima.
Uzroci su "jednostavni".  Po našim selima mnogo je neženja jer nema devojaka. Devojaka nema jer odlaze sa sela.
Uzmeš tablet ili telefon, wi-fi šifru od konobara, pijuckaš nešto toplo ili hladno. Čitaš tekst, brineš za majčicu Srbiju, srpsko selo i srpstvo vaskoliko. I kuckaš komentar:
 
1. Beograd je veliki krivac za migraciju stanovnistva, a naravno i majke koje svoje devojke vaspitavaju da se udaju samo bogato kako se nebi mucile kao one sto se muce. Odvratno!
2. jasna stvar, za propadenje Srbije su krive srpske devojke i oni koji su ih tako "vaspitali" da ne postuju muskarce

3.Problem postoji u glavama srpskih devojaka/žena....
4. svaka im cast, moracu i ja tim stopama, zivim u inostranstvu, radim,
solidno zaradjujem, imam dosta toga ali ove nase cure samo misle na
bjesno auto i provod, ne interesuje ih kuca, kuhanje, djeca, vec samo
spavanje i schoping...
5. Ili u prevodu, kako se to vaspitaju srpske djevojke, kada nece da se udaju za Srbe sa sela, ali sve vise i iz grada ukoliko nisu dobrostojeci.
6. Већина наших српкиња су размажене спонзоруше, част изузецима....
7. u Makedoniji se albanke udavaju za makedonske seljake , uglavnom se ljudi hvale od njih , vaspitavane su u tradicionalnom patrijarhalnom duhu i postuju domacina i roditelje .
Kod makedonke to nisu vrednosti koje neguju , one uglavnom su urbane svojeglave i zavidljive , cast izuzecima , sacuvaj boze da se neka uda na selu...nema sanse !
8. Mora se takođe raditi na promovisanju hrišćanskih vrednosti jer se samo tako može istisnuti naopak pristup savremenom životu koji takođe utiče da devojke napuštaju sela.
9. Ja sam Srbin sumadinac i veruj mi Sofija da sam pre pet godina svojim sinovima /koji sada ne zive vise u ovoj zemlji/rekao da ako mogu da biraju da se nikako ne zene Srpkinjama.Za informaciju nisam nikakav zatucani Srbin, vec covek koji je duzi period zivota proveo vani sa suprugom koja je takodje fakultetski obrazovana.Na nasu zalost najveci deo mlade zenske populacije, emancipaciju je sticao gledajuci serije i filmove sa zapada a to sto su videle u apsolutnoj vecini postoji samo na filmovimu i u serijama.
10. Pa bolje te nego ove naše šoperke opterećene svojim izgledom. Snijma će biti srećniji
11. ja ne zivim u srbiji i licno nikad nisam imao vezu sa devojkom iz srbije i upravo ove devojke, koje nisu posebno obrazovane i kultivisane predstavljaju ubedljivo najveci problem, je znam takve devojke iz drugih zemalja i nisam imao problema sa njima, ali takve devojke iz srbije ne razumem uopste. obrazovanije zene iz srbije su ok.
12.Vecina devojaka zele lak zivot, novcano obezbedjen, i skoro nijedna ne zeli da ide na selo.
13. Jok, oće li splavaruša da gazi šenicu bjelicu u jutarnjoj rosi? Oće li da djubri kuruz balama? Hoće li da siri? More takva ti neće pustiti vodu za sobom.
Bree, ova Albanka ima da ti se porodi u šumi, i još da ti u povratku nacepa drva
******
Ima tome dosta vremena odgledala sam neku emisiju, može biti i da je bila Kvadratura kruga. Tri – četiri sestre, negde na Pešteru, stare već. Roditelji nisu imali sinova, one su ostale da održe imanje i vode brigu o roditeljima. Sad već stare, nisu se udavale, bez dece i unuka, imaju samo jedna drugu. Iza njih je život teškog fizičkog rada. I skoro ničeg drugog.
-I možeš li da zamisliš neku drugačiji život? Da si se odselila? Udala? Školovala?
Razmišljala je nekoliko trenutaka i onda rekla samo jedno:
–Ne. Ni srećno, ni tužno. Ni ljuto, ni razočarano. Pomireno, sa potpunom sigurnošću, ne.
******
Ja bih ako može mali eksperiment – da se autori komentara diskonektuju sa wi-fi, preobuju i polako u neko selo u Srbiji. Ako može planinsko još bolje. Na nedelju dana. Da rade sve što radi jedna žena sa sela. I da nacepaju ta drva, bez da moraju da se porađaju u šumi.  Pa kad počnu da plaču mami i tati da bi nazad na wi-fi i espresso, na druženje sa prijateljima i posao u zatvorenom, da im kažem da se izgleda ne može zamisliti život drugačiji od onog koji živiš. Neko zato što mu je život uzeo svaku mogućnost, a neko zato što je stoka neempatična i nadobudna.
Jer ok je praviti naslovne o mladim ljudima koje odlaze iz Srbije jer hoće bolje za sebe. Oni će dobiti ovacije na mrežema od ovih iz kafića… Čak i  ako su žene. Ali ne daj bože da neka žena sa sela kaže: Ja ne želim da živim ovde i ovako.  Na selu. Želim bolje. Lakše. Izbor. U redu je ne želeti da živiš u Srbiji, ali nije u redu ne želeti da živiš na selu u Srbiji. Ako si žena.

• More Sharing Servicespostavite na | Share on facebook Share on twitter Share on digg Share on delicious
  

Komentari (26)
Sakrij replike | Pošaljite komentar 

Biljana 77 15:10 29.04.2015

Dodatak i disklejmer

Pošto sam nekoliko puta brisala tekst jer iz nekog razloga nije postovan ceo, već samo deo, evo u komnetaru nečeg što je bio integralni deo teksta:

Nekada su pravljene ovakve emisije: Ja, žena sa sela.
Na žalost nema više linka za video, ali može i da se pročita. Poučno štivo o tome šta je za žene na selu u Srbiji pravo na obrazovanje, na slobodu kretanja, na slobodu izbora partnera, slobodu rađanja, finansijsku nezavisnost...

Sada se prave ovakve: Žene, u čemu je problem?
Ni u čemu, stvarno. Samo skoro svaki kafić ima wi-fi pa ne smem da otvorim komentare.

I disklejmer za one koji bi se pravili ludi ili glupi: Život na selu je težak. Za muškarce. I za žene.

Život na selu je težak. Za muškarce. I za žene.

uskok i ajduk wrote:
Може да буде. А и не мора. Тежак је ако се лоше организује, ако се сваштари и расипа енергија, ако се не планира, ако се не учи, ако се не мисли, ако се не напредује, ако се не иде у корак са временом. Сад си ме подсетио, сретне ме на улици другарица из гимназије, па каже: "Шта теби би да радиш на селу, онако ти добро ишла школа" 

William Murderface wrote:Pa ovo za gradske seljake je ključno. Koliko sam shvatio, uskok možda živi na selu, ali ne u selu. Tekst je o selu kao socio-antropološkom fenomenu, a ne prosto geografskoj odrednici.

Stadtluft macht frei 

Spoiler:

Biće prikazan i film: "Obrani berači"
Film govori o tome kako su žene primorane da rade preko studenskih zadruga, jer poslodavci ne žele da ih prijave kako bi imali socijanu i zdravstvenu zaštitu.
Žene rade na tuđe lične karte ljudi koji imaju do 26 godina starosti i time krše zakon kako bi od dnevnica omogućili sebi i svojim porodicama da prežive.
Poslodavci su svesni činjenica da je ovim ženama, ovo jedini način zarade i da nemaju mogućnosti da se zaposle na drugim poslovima, te koriste priliku da ih plaćaju najnižim dnevnicam koje su manje i od predviđenog minimalca propisanog zakonom, a država na sve to žmuri i pravi se da ove žene uopšte ne postoje!

otto katz wrote:Paće, kakvu rakiju pečeš?

– Nisam tipičan kapitalista, već sam po ubeđenju socijalista – kroz široki osmeh priča Matić. – Smatram da je dužnost svakog čoveka koji vodi firmu, da je ustroji da bude onakva u kakvoj bi voleo da radi njegovo dete. Sutra, kada bi sva preduzeća u Srbiji bila kao naše, meni bi bilo nevažno gde će moja ćerka raditi. Radnik ima veliki značaj za firmu, jer i to kako izgleda i koliko računa vodi o sebi, ima uticaj i na krajnji proizvod.

Prosečna plata u “Mikroelektronici” je oko 600 evra. Matić se nada da će sledeće godine, kada isplati još nekoliko rata kredita za nove mašine, biti prostora i za povišicu. Ono što je za većinu radnika u Srbiji samo san, 13. plata, ovde je redovna pojava. Ovaj poslodavac, za razliku od drugih, koji već na razgovoru za posao odbijaju one koji planiraju da zasnuju porodicu, podržava i podstiče proširenje familije. Obećao je da će svakom radniku koji dobije treću bebu davati po 200 evra mesečno, a po 400 evra za svaku četvrtu prinovu.

Miloje Sekulic @milojesekulic  ·  5h 5 hours ago
@Jovanana @Voja_Stevanovic @dusanmasic @SandraKravitz Ja pricam o zaradi od blogovanja Moj drustveni angazman su radna mesta koja otvorim

Istok Pavlović @istok  ·  Apr 29
Najbolja knjiga svih vremena, promenila mi je život. Neka vas ne zavara ružan omot.

Kiyosaki begins his story of how he was raised by two different dads – one rich, one poor. The poor father was highly educated with a Ph.D., while his rich dad didn't even make it through high school.

As an adult, Kiyosaki, like Lechter, bemoans the absence of financial education in schools. He reflects that most children learn about money at home. This means that children with financially illiterate parents may never learn the lessons they need to learn in order to be financially successful.

His two fathers often gave contradictory advice to him as a child, especially when it came to money. His educated father did not spend much time thinking about money, while his rich father thought a lot about how to make money. Both were hard-working, but his educated father didn't seem to place much importance on financial education.

His rich father, on the other hand, openly discussed money and financial matters with him. He encouraged him to take risks with money, but to also learn how to manage risk. He advised him to work hard not to work at a company, but to own it.

His poor father believed in social welfare, in taxing those with higher income to help the underprivileged. He believed that the government or your employer were responsible for taking care of your needs. On the other hand, his rich dad believed strongly in self-reliance and opposed taxes or institutionalized social welfare of any kind.

Kiyosaki reflects how as a child he had to choose whether to learn from his poor father or his rich father. At the age of 9, he decided he would follow in his rich father's footsteps and ignore the lessons of his poor father. For the next 30 years, his rich father taught him everything he knew about finances and how to be rich. Over the course of these 30 years, he recognized six distinct lessons. Rich Dad, Poor Dad focuses on these six lessons.

Šuvar i varivo wrote:Zapocnite svoj biznis. Ova lekcija je jednostavna:
Niko se nije obogatio radeci za drugog.