Примери узорних грађана: успеси, воља, храброст...

Pa vec je dobio orden Sv Save

Taj orden Savin je još malo kao orden Tomislava Nikolića, zna u prolazu da se zakači, pa koga ubode.
Ovaj čovek zaslužuje kanonizaciju!
Dobročinitelj!

uskok i ajduk wrote:Само да се зна: ово није везано за главни ток теме, него за овај нови рукавац.
Да се види како скоковито напредују мангупи у социјализму.

http://www.miroslavmiskovic.rs/biografija/

Miškovićev otac pravio je cipele i putovao kolima od mesta do mesta prodajući svoj ručni rad na improvizovanim tezgama na pijacama. 
.......

Nakon što je diplomirao, Mišković je počeo da radi za Jugobanku u Kruševcu i sa 29 godina postao je najmlađi direktor deviznog sektora. Nedugo zatim počeo je da radi u najvećoj hemijskoj fabrici u tadašnjoj Jugoslaviji – AD Župa, takođe u Kruševcu. Ubrzo je postao finansijski, a već 1982. godine i izvršni direktor. Uz Miškovićev liderski duh, produktivnost je rasla, kvalitet se poboljšao, a Župa je postajala sve veća.

Mišković je 1989. godine primio nagradu AVNOJ-a za najuspešnijeg biznismena. Te godine nagrada je, kao najviše društveno priznanje u bivšoj Jugoslaviji, uručena i piscu Miloradu Paviću i reditelju Emiru Kusturici.

Pa cekaj, zar ne mislis da je dobro za neko drustvo ako ono ima ovakvu drustvenu pokretljivost? A Miskovicevo vrtoglavo bogacenje po raspadu SFRJ je poprilicno svojstveno za kapitalizam, i u nauci je poznato pod terminom - prvobitna akumulacija kapitala.

Ако ти је покретљивост то што се родио у селу близу Крушевца, а постао директор, гле изненађења, у Крушевцу, онда нек ти буде. А ја мислим да је права друштвена покретљивост кад распишеш конкурс у ондашњој држави од преко 20 милиона становника, па на место директора дође неко ко нема никаквих партијско-буразерских веза на локалу.

Mešaš vertikalnu i horizontalnu pokretljivost.

Sad će da ti odgovori da mu je kancelarija bila u prizemlju.

Akcenat je bio na partijsko-burazerskim vezama, tako da mu je sa te strane argument validan.

Pa ne bih rekao, ako ti je tata obućar, a ti postaneš direktor, to je vertikalna mobilnost kako god okreneš (čak iako je podržana partijsko-burazerskim vezama, o kojima, slutim, uskok opet samo spekuliše).

Па добро, ако ћемо тако онда је супер што и у данашње време власник печењаре успева да стигне до места генералног директора Колубаре. Образовао се човек, има диплому, напредовао, студирао, радио на себи, и хоп: у право време на право место.  Ах, какав диван пример покретљивости. Шта, не свиђа вам се, ви то имате нешто против друштвене покретљивости? 

Ma društvena pokretljivost je činjenica. To kao da si pitao da li imam nešto protiv grmljavine.
I da te ponovim što reče Ostap: uzmi malo Balzaka, začuđujuće moderna literatura.

uskok i ajduk wrote:Ако ти је покретљивост то што се родио у селу близу Крушевца, а постао директор, гле изненађења, у Крушевцу, онда нек ти буде. А ја мислим да је права друштвена покретљивост кад распишеш конкурс у ондашњој држави од преко 20 милиона становника, па на место директора дође неко ко нема никаквих партијско-буразерских веза на локалу.

Било је и тога доста, јер се, бар осамдесетих (док сам био самоуправљач) сводило на то да се распише конкурс, раднички савет формира комисију за пријем, комисија састави списак кандидата које би хтела под један, два и три, па тек онда то иде у комитет. Ови одобре или не, углавном на тему да ли неко зна да је кандидат баш антидржавни елемент, нечија подвала или проблематичан лик (типа алкос, коцкар, са стажом у Забели итд). Ако ниси нека велика и значајна фирма, партија се није много ни трудила да напуни раднички савет својим члановима, него су она двојица-тројица који се тамо задесе морала да убеђују остале, што није имало известан исход.

За важнија места, друга прича, тамо се гледало да се на конкурс ни не јави ко не треба, пуштао се абер да је место већ виђено за овог или оног, па се стварно нико није ни јављао... осим кандидата који су хтели да мало пропарадирају пред комисијом и оставе утисак, па ако их се сете неком наредном приликом.

William Murderface wrote:Pa ne bih rekao, ako ti je tata obućar, a ti postaneš direktor, to je vertikalna mobilnost kako god okreneš (čak iako je podržana partijsko-burazerskim vezama, o kojima, slutim, uskok opet samo spekuliše).

Pa jeste, ali ta vrsta pokretljivosti je rezervisana za manjinu i ne govori nista (ili bar nista dobro) o globalnoj vertikalnoj pokretljivosti u drustvu, a upravo o tome je bila rec.

zar ne mislis da je dobro za neko drustvo ako ono ima ovakvu drustvenu pokretljivost?

Uskok nije u pravu, za vreme komunizma drustvena pokretljivost je bila (mislim) prilicno veca nego pre i posle tog perioda, ali nisam siguran da je Miskovic bas najbolji primer za to.

Radagast wrote:Akcenat je bio na partijsko-burazerskim vezama, tako da mu je sa te strane argument validan.

da ali te veze miskovicu sluze samo nakon sloma sfrj. njegova karijera u socijalizmu je tipican primer drustvene pokretljivosti u socijalizmu.

inace procentualno, prema nekim istrazivanjima, u socijalizmu je 30% svrsenih studenata poticalo iz radnickih porodica dok je danas taj broj ispod 5%. socijalno raslojavanje, osiromasenje i gubitak demokratske kontrole nad privredom je globalna cinjenica. 

i odvijao se pod ovim uskokovim self-help parolama.

meni bi bilo krivo samo ukoliko bi uskok sada pomislio da ga odgovaramo od tog njegovog malog biznisa. nek je ziv i zdrav i neka uspe samo njegov uspeh ili, daleko bilo, neuspeh nisu pokazatelji drustvenih trendova.

ostap bender wrote:socijalno raslojavanje, osiromasenje i gubitak demokratske kontrole nad privredom je globalna cinjenica. 

Naravno.

PopeЧе wrote:

ostap bender wrote:popece ovo za javnu i drustvenu svojine bih na tvom mestu proverio sa nekim ko se razume. nisam veceras raspolozen za podjebavanje pa ti kazem drugarski da nije isto.

inace, da pojasnim: govorio sam o osamdesetima. devdesete su samo nastavak jednog trenda koji je poceo u SFRJ.

Ostape, kada se upetljaš u sopstvene tvrdnje često si sklon da se fokusiraš na jedan segment posta i optužiš sagovornika za podjebavanje.
Za forumski nivo se i više nego dovoljno razumem u pitanja javne i državne svojine ali i da nije tako, Zakon o javnoj svojini je dostupan diljem neta pa tamo možemo videti o čemu se radi.
Da te podsetim, pitao sam te da li veruješ u suštinske razlike između ova dva oblika svojine.
Ostala pitanja iz posta sada neću spominjati ali doći će red i na rekvot, koliko vidim.

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuje se pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Tri oblika javne svojine
Član 2
Javnu svojinu čini pravo svojine Republike Srbije - državna svojina, pravo svojine autonomne pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave - opštinska, odnosno gradska svojina.
Predmet javne svojine
Član 3
U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.
Pod javnom svojinom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se stvari organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

ostap bender wrote:i ko je vlasnik opstinske zgrade?

Cenim da si dovoljno inteligentan i obrazovan da tako jednostavnan odgovor pronadješ u članu 2 navedenog ti dela Zakona.
Ne znam šta bi hteo, da simuliramo situaciju u kojoj sam ti ja nastavnik koji poznaje tvog tatu pa ti kažem odgovore na pitanja koja će se pojaviti na pismenom kako bi dobio peticu jer ti je od strane roditelja obećan nov model Elan skija?

ostap bender wrote:

 osiromasenje i gubitak demokratske kontrole nad privredom je globalna cinjenica. 

i odvijao se pod ovim uskokovim self-help parolama.

А да ли допушташ могућност да је слабљење америчке и европске индустрије последица уздизања индустрије у Азији? Пример ауто-индустрије у Детроиту, која пропада пошто су Азијци почели да праве боље аутомобиле. Мени се чини да је разградња државе благостања начин на који "размажени Европљани" покушавају да поврате кондицију за утакмицу са "азијским тигровима". Слично као што је СССР изгубио хладни рат, па онда прихватио правила победника.

...... ово је напредак Кине убрзо пошто је крајем 1970-тих раскрстила са социјализмом.

uskok i ajduk wrote:...... ово је напредак Кине убрзо пошто је крајем 1970-тих раскрстила са социјализмом.

Ajde nam sad pokazi stanje do 1952, mene mrzi da trazim, mozes da bacis pogled na ovo:



A zaboravio si, na primer, ovo:

Ili cenis da bi bolje prosli da su bili pod americkim nuklearnim kisobranom?
Ono, evropske sile, aj da malo zajebavamo Kinu, taj rad...

William Murderface

Treba ti da podmetneš pod kredenac? 

Proveri sam, cela knjiga je na net:

http://www.internet-posao.net/wp-content/uploads/2015/01/Robert-Kiyosaki-Bogati-Otac-Siromasni-Otac-1.pdf

Вили, 

Почео сам да читам књигу. Најпре да кажем замерке, има сувише развлачења радње, троши се много реченица на оно што се може рећи кратко и једноставно, нереално делују дијалози 9-огодишњака са својим старијим "гуруом", посебно око стручних појмова. Али добро, аутор има право да држи "духовне курсеве" и да млати новац на књизи, ако му је то била намера.

Е сад добре стране књиге. Аутор на почетку скреће пажњу на један мање истицан разлог за нечије богатство или сиромаштво, а то је однос према животу и новцу. Поједностављено речено, они који желе да контролишу свој живот улажу у производњу, а они који желе да им други контролишу живот улажу у обавезе. (стан, аутомобил, потрошачки кредит)

Неко ће рећи, чекај, а како сиромах да улаже у било шта... Али и ти и ја знамо људе свуда около, који су релативно сиромашнији од нас (мада у Србији смо скоро сви сиромашни) а возе много боље аутомобиле него што смо ми икада имали. Зашто? Зато што им је сан да имају бесан (или нешто бољи од просека) аутомобил, радиће за тај циљ напорно, црнчити код неког газде, штедети годинама, и на храни и на одећи, можда и подићи кредит или позајмити, да би постигли тај циљ. За исти новац могао се произвести нпр. парадајз, па продати и зарадити, а од скупог аутомобила имаће се само трошкови (и евентуално понека крес комбинација). 

Аутор каже да такви избори одређују судбину малог човека, а не почетни капитал, друштвене неправде, зли капиталисти и томе слично. 

Књига није неко ремек дело, не садржи ништа специјално, ни револуционарно, али мислим да ћу је прочитати до краја. Близак ми је угао гледања, за сада.

Eto, znao sam da će ti se svideti

samo ti je kres shema na pameti

Одломци. 

uskok i ajduk wrote:

ostap bender wrote:

 osiromasenje i gubitak demokratske kontrole nad privredom je globalna cinjenica. 

i odvijao se pod ovim uskokovim self-help parolama.

А да ли допушташ могућност да је слабљење америчке и европске индустрије последица уздизања индустрије у Азији? Пример ауто-индустрије у Детроиту, која пропада пошто су Азијци почели да праве боље аутомобиле. Мени се чини да је разградња државе благостања начин на који "размажени Европљани" покушавају да поврате кондицију за утакмицу са "азијским тигровима". Слично као што је СССР изгубио хладни рат, па онда прихватио правила победника.

uskoce, ovo je kao kada bi raspravljali o povecanom broju ujeda pasa oko tvoje okucnice i ja kazem 'to je zato sto se bojis lopova i to te tera u to da obezbedjujes kucu na sve moguce nacine' a ti mi odgovoris 'ma ne to je zato sto pustam psa sa lanca nocom'

Немам пса, имам мачке, а није важно које је боје мачка док лови мишеве. 

Ja imam jednu ideju - da Srbija raskrsti ne samo sa državom blagostanja, nego i da vrati ropstvo! Na taj način će biti mnogo konkurentnija i moći će da se takmiči ne samo sa azijskim tigrom, nego i sa engleskim lavom, francuskim petlom i nemačkim... I wanna say ovčarom...