Примери узорних грађана: успеси, воља, храброст...

паће wrote:чегбре, а шта би са оном фабриком некакве хемије, "Котроман Мокра Гора"? Сећам се да су им се производи звали нешто грозно, да сам њихове рекламе мрзео за две црте јаче него што је нормално.

uskok i ajduk wrote:

ostap bender wrote:zato sto zena koja nije videla fabriku i zivi na mokroj gori tako kaze? 

Можда мислиш да је у социјализму све било бајно? Па није, мало лагоднијег живота су захватиле генерације из краја 1960-тих и почетка 1970-тих, а све пре тога је било тешко одрицање. Постојала је и у социјализму "првобитна акумулација" социјалистичког капитала када се јако тешко живело. У ствари у свим временима се живело тешко, а то старије генерације добро памте.

uskok i ajduk wrote:

ostap bender wrote:zato sto zena koja nije videla fabriku i zivi na mokroj gori tako kaze? 

Моја баба је видела фабрику, она и деда су се узели 1950-тих, отишли са села у варош (оставили сво имање браћи и сестрама) и почели од нуле. Баба ми је причала о том времену, ја сам тада мислио у себи: шта ми баба причаш о тамо неким 1800-тим годинама, а сад разумем зашто ми је причала. Замисли да сада улазиш у брак без ичега, оно, буквално немаш НИШТА, само љубав, поезију и тако то? Можеш ли да замислиш? Генерације које су биле младе 1950-тих, тако су живеле. Да се вратим на бабу, и њену причу, она је радила, радила, и од прве плате купила шта - КОРИТО! Једно мало корито да би у њему могла да опере ствари. Можеш да замислиш ту ситуацију, у браку си већ неко време, од имовине имаш само одећу и мало корито у коме переш ствари. Оно што ту генерацију разликује од садашње је ВОЉА, јака ВОЉА да се иде напред. То нема везе са режимом, комунизмом, капитализмом, партијама, то је нека врста психичке снаге код људи који су навикли на тежак живот, нека задивљујућа енергија којом су од ничега стварали нешто. Можда мислиш да је у социјализму све било бајно? Па није, мало лагоднијег живота су захватиле генерације из краја 1960-тих и почетка 1970-тих, а све пре тога је било тешко одрицање. Постојала је и у социјализму "првобитна акумулација" социјалистичког капитала када се јако тешко живело. У ствари у свим временима се живело тешко, а то старије генерације добро памте.

шумидер-модер wrote:

uskok i ajduk wrote:
Можда мислиш да је у социјализму све било бајно? Па није, мало лагоднијег живота су захватиле генерације из краја 1960-тих и почетка 1970-тих, а све пре тога је било тешко одрицање. Постојала је и у социјализму "првобитна акумулација" социјалистичког капитала када се јако тешко живело. У ствари у свим временима се живело тешко, а то старије генерације добро памте.

A sto babu nisi pitao da ti prica i o tome da je volja i samo volja bila stimulisana neprekidnim boljitkom, povecanjem takozvanog zivotnog standarda?
Jebale te te price o pocinjanju ni iz cega 50-ih u atmosferi opsteg drustvenog entuzijazma u kome se i tvoja baba ponosila cinjenicom da smo 'uspeli da napravimo svoj prvi brod, svoj prvi auto, svoj prvi frizider, svoj prvi radio aparat'...
Kad je napredak bio vidljiv i merljiv iz meseca u mesec i kada su tvojoj babi slicni poceli da uredno salju decu na skole, studije...
Kada je moglo da se planira na duze od godinu dana u drustvenoj atmosferi i okruzenju koje je bilo po defaultu optimisticko.
Muka mi je od danasnjih pokusaja da se takozvana socijalisticka letovanja karikiraju: milioni su saznavali sta je odmor, letovanje, planiranje letovanja, milioni su ucili da koriste WC sa tekucom vodom.
Lupetas o prvobitnoj akumulaciji u socijalizmu, gadjas se frazama: naravno da se zivelo tesko, ali je jos naravnije da se iz dana u dan zivelo lakse u zemlji koja je prakticno posle rata pocela od nule, razrusenoj do koske a najnaravnije je da je priroda sistema bila takva de je podsticao svaku vrstu razvoja i to ne kao sredstvo drustvene korupcije nego kao proklamovan drustveni i opsteprihvacen drustveni cilj.
Odricanja je naravno bilo, ali zaboravljate da napomenete da to nisu bila sminka odricanja kao ova koja vam danas prodaju Vucici i Radulovici, nego odricanja zarad fraze koja u ta vremena nikako nije zvucala suplje: one o boljim vremenima zarad kojih se vredi odricati.
I - bolja vremena su dolazila na ocigled svih, opipljiva: pogledaj bre brojke, statistike izgradnje stanova, privrednog rasta koji je krajem pedesetih bio svetski #1 sa godisnjom stopom visom od 15%...
Pogledaj tiraz bilo koje knjige stampane 50, 60, 70-ih, pogledaj brojke o opadanju stope smrtnosti samo kod dece, i sve to u nepune 3 decenije tokom kojih je jedno ekstremno zaostalo drustvo (jebala te gradjanska klasa) izrastalo u drustvo cijim potencijalima i dostignutim rezultatima mozes samo da se divis.

ostap bender wrote:

uskok i ajduk wrote:

Моја баба је видела фабрику, она и деда су се узели 1950-тих, отишли са села у варош (оставили сво имање браћи и сестрама) и почели од нуле. Баба ми је причала о том времену, ја сам тада мислио у себи: шта ми баба причаш о тамо неким 1800-тим годинама, а сад разумем зашто ми је причала. Замисли да сада улазиш у брак без ичега, оно, буквално немаш НИШТА, само љубав, поезију и тако то? Можеш ли да замислиш? Генерације које су биле младе 1950-тих, тако су живеле. Да се вратим на бабу, и њену причу, она је радила, радила, и од прве плате купила шта - КОРИТО! Једно мало корито да би у њему могла да опере ствари. Можеш да замислиш ту ситуацију, у браку си већ неко време, од имовине имаш само одећу и мало корито у коме переш ствари. Оно што ту генерацију разликује од садашње је ВОЉА, јака ВОЉА да се иде напред. То нема везе са режимом, комунизмом, капитализмом, партијама, то је нека врста психичке снаге код људи који су навикли на тежак живот, нека задивљујућа енергија којом су од ничега стварали нешто. Можда мислиш да је у социјализму све било бајно? Па није, мало лагоднијег живота су захватиле генерације из краја 1960-тих и почетка 1970-тих, а све пре тога је било тешко одрицање. Постојала је и у социјализму "првобитна акумулација" социјалистичког капитала када се јако тешко живело. У ствари у свим временима се живело тешко, а то старије генерације добро памте.

o cemu ti tacno pricas? da bi ljudi radili u fabrici, fabrika mora da postoji. ja mogu da imam volje na izvoz, da pozitivno mislim i da sam uopste fokusiran ali mora da postoji osnov za moje delovanje. neka sira drustvenist koja ne zahteva minhauzenovsko cupanje iz zivog blata za percin. poenta novosti je da taj osnov daje div-junak kusta a ne radnicka borba, strajkovi, masovna mobilizacija i politicka emancipacija.

pre nego sto je tvoja baba mogla da ode iz sela u grad morao je da se odigra jedan epski pokret kakav je bio NOB koji je uopste ljudima omogucio da misle o tome da pocnu od nule.

шумидер-модер wrote:

 izrastalo u drustvo cijim potencijalima i dostignutim rezultatima mozes samo da se divis.

 

uskok i ajduk wrote:

шумидер-модер wrote:

 izrastalo u drustvo cijim potencijalima i dostignutim rezultatima mozes samo da se divis.

Дивим се кратком памћењу. 
 
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Od-reformi-samo-reform-torta.sr.html
Међународни монетарни фонд (ММФ) инсистира да сводимо потрошњу у реалне оквире, не улазећи у то у каквим друштвеним околностима ћемо то остварити. Њих занима коначан резултат – да се укупна потрошња креће у реалним оквирима”. Иако ова изјава звучи врло актуелно, њен аутор није ни премијер Александар Вучић, ни министар финансија Душан Вујовић. Ово је извод из интервјуа Милке Планинц, тадашње председнице Савезног извршног већ Радио-телевизији Загреб који је „Политика” пренела 24. новембра 1983.
Било је то време када је тадашња Југославија имала аранжман са ММФ-ом, а хроничари економских догађања тај период често описују као године најинтензивније сарадње са Фондом. Иако се од тада много тога променило, изјаве наших државних званичника, када је о економским реформама реч, остале су исте.
„Нема чаробног штапића којим ћемо из ових невоља изаћи преко ноћи. Била би варка, лаж, када би се тако нешто понудило”, овим речима је Милка Планинц покушала да објасни како нема лаких и брзих решења. „Реална основа и резултати из ове године потврђују да се извлачимо из ове ситуације, али не одједном, него постепено, јер смо део актуелне светске кризе”, објашњавала је Планинчева.
Неколико година касније (10. 6. 1985) сарајевско „Ослобођење” преноси да је председница СИВ-а за амерички „Њузвик” изјавила да проблем економске кризе мора да се решава на дужи период.
„Када једна земља мора да плаћа своје дугове из свог националног бруто-производа, нормално је да остаје мање новца за домаћу потрошњу. Ми, међутим, не можемо трошити више него што имамо. То нису рестриктивне, него реалистичне мере”, рекла је тада Милка Планинц.

William Murderface wrote:Ma, čoveče, da li si ti sposoban da vodiš argumentovanu raspravu ili samo da skačeš sa tvrdnje na tvrdnju?

serete se u zivot generacijama koje su izistinski izgradile

шумидер-модер wrote:једи бре говна.

uskok i ajduk wrote:

serete se u zivot generacijama koje su izistinski izgradile

Шуми, не знам што објашњаваш то овде, на форуму. на топику који прати максимум 5 људи, генерације самоуправљача су најбројније и доминирају свуда (па и Вучић је дете из социјалистичке елите), ако мислиш да си у праву биће ти врло лако да мобилишеш критичну масу да се све врати на оно што је било. Лепо оснујеш партију са својим истомишљеницима и без оволике драме. Поента је: генерације су градиле, а не политика и политичари. Инжињери, технократе и радници. Не режим, не политичари. Вучић не подиже ни Бор ни Железару, већ преусмерава средства која су грађани створили. 

шумидер-модер wrote:

William Murderface wrote:Ma, čoveče, da li si ti sposoban da vodiš argumentovanu raspravu ili samo da skačeš sa tvrdnje na tvrdnju?

Нисам.
Попиздим.
Припази се 

ostap bender wrote:@uskok: mislis u vreme kada je u americi income tax bio 94%?

uskok i ajduk wrote:

шумидер-модер wrote:једи бре говна.

И овде је Јунг у праву, људи се боре са својом сенком.
Шуми се кобајаги бори са "приградском Србијом", а у ствари то је он сам. 

uskok i ajduk wrote:

serete se u zivot generacijama koje su izistinski izgradile

Шуми, не знам што објашњаваш то овде, на форуму. на топику који прати максимум 5 људи, генерације самоуправљача су најбројније и доминирају свуда (па и Вучић је дете из социјалистичке елите), ако мислиш да си у праву биће ти врло лако да мобилишеш критичну масу да се све врати на оно што је било. Лепо оснујеш партију са својим истомишљеницима и без оволике драме. Поента је: генерације су градиле, а не политика и политичари. Инжињери, технократе и радници. Не режим, не политичари. Вучић не подиже ни Бор ни Железару, већ преусмерава средства која су грађани створили. 

neka bakuta prodaje rukotvorine, svaka joj cast