Najveći sin naših naroda i narodnosti je ‘68 bio ovoliko blizu (pokazuje malo rastojanje izmedju palca i kažiprsta) da ga hapsi, ali je umesto toga samo dunuo u rog prilikom govora u Zrenjaninu, i objavio sezonu lova na pisca:
"Evo, na primer, nedavno ste vi videli, tu neki komad, kazališne neke tikvice, Kako cvate tikve, ali ta njegova tikva, koji je to pisao, ne cvate, jer ona je, izgleda potpuno gnjila, i tako dalje… gde se blati naš društveni sistem, gde se hoće na svaki način da se naše društvo prikaže kao društvo koje ne valja, to jest on ne govori da je to socijalizam. Neće socijalizam, nego nešto drugo. Znate vi šta on govori… A ko govori? Govori onaj koji je bio na mramoru, na otoku tamo, na Golom otoku. I većina tih ljudi, većina… to ih nema, mali broj, ali su vrlo glasni… Njih odmah obuhvata propaganda u inostranstvu, i piše: taj u Jugoslaviji piše… Jer, inače, u takvom jednom jednopartijskom sistemu, kako kaže, jugoslovenskom, ne bi mogao da to piše kad to ne bi bilo istina. Vidite, te stvari nama smetaju. Ljudi iz naše sredine pljuju na nas, pljuju na naše tekovine, i pljuju na naše žrtve koje smo dali, žive u našoj sredini, a već su jedanput se pokazali da ne vole ovu zemlju, da nisu, ovaj, ne spadaju u naše društvo, i sad već ponovo se javljaju. Onaj isti informbirovac koji danas ima pravo, ovaj, te stvari raditi. Dakle, to je stvar komunista. Mi ne smemo sad ići na administrativno preduzimanje mjera. Mi moramo tražiti od komunista… Pa, bogamu, ima nas milion, milion komunista… Pa, mi moramo, odozdo treba da se te stvari… da se njega onemogući. Ja ne tražim da mi sad njega, šta ja znam, hapsimo, i tako dalje, nego – naprotiv – da bude glas javnosti onaj koji će njih onemogućiti da se bave takvim poslom."