Star Wars

Nikola Tanasic wrote:STAR WARS: THE HIGH REPUBLIC – „СВЕТЛОСТ ЏЕДАЈА“
Прочитао сам прву књигу из амбициозног пројекта Star Wars: The High Republic - "Светло џедаја". Прича је оригинална и занимљива, ликови су упечатљиви, али политичка позадина је неподношљиво политички коректна. За неупућене: "Узвишена Република" ради оно што је Лукас хтео са приквелима - приповеда о Златном добу Далеке галаксије пре успона сита и Империје. Али док се Лукас определио за период декаденције Републике и Џедајског реда, овај пројекат се фокусира на ранији, златни период.
Пројекат је амбициозан, и подразумева више романа и стрипова на којима учествују бројни аутори, а чији је циљ да нас уведу у ликове и тематику "цивилизоване епохе" када су "џедаји били чувари мира и правде у Галаксији". Првој књизи то полази за руком, али уз необичне нуспојаве.
Задатак сам по себи је врло незахвалан: треба писати о нечему што се зове "Звездани РАТОВИ" у време непомућеног мира и просперитета, у коме глобалне машине угњетавања каква је Империја нема ни у назнакама, а џедаји немају практично никакав изазов у лику сита или Тамне стране силе.
Аутор "Светла џедаја" Чарлс Соул се определио за врло занимљиву тематску поставку - џедаји и Република учествују у санирању последица апокалиптичног свемирског феномена који доводи у питање опстанак више насељених система, а све у позадини ширења утицаја Републике у Спољном обручу. Радња првог дела романа утолико веома подсећа на Коријеве "Немезине игре", а ко је читао то ремек-дело научне фантастике, тешко ће моћи да прогута огромне рупе у приповедању у овом роману, где је по потреби било који ћошак свемира истовремено предалеко и преблизу, свако путовање између две тачке траје прекратко и предуго, како већ заплет захтева.
Након што смо суспендовали неверицу нешто уз нешто више напора него што "Звездани ратови" обично захтевају (пре свега због занемаривања бајковите премисе у корист једног непотребно реалистичког наратива), чека нас занимљива прича о колонизацији рубова галаксије и прерастању једне хаотичне групе пирата у радикално зло галактичких размера. Што опет веома подсећа на Корија.
У свему овоме, џедаји су свакако приказани најбоље и са највише пажње. Њихова веза са Силом је јача него што смо навикли, они нису шашави пустињаци из Прве, нити нинџа-суперхероји из Друге трилогије. Видимо један хијерархизован религијски Ред у једној крајње несекуларној Републици (што је детаљ који на смешан начин промиче ауторима, који иначе снажно форсирају савремену политичку коректност). Појединачни ликови нису ни најмање генерични - разликују се значајно по својим способностима, својим филозофским схватањима Силе и по својим специфичним искушењима у придржавању добро уходаног пута Светле стране. Ако на почетку књиге делују свемоћно, тај утисак се пред крај топи.
Док почетак књиге делује као један, додуше оригиналан, али прилично шаблонски покушај спајања "Звезданих ратова" са жанром природне катастрофе, како се радња одвија, добијамо нешто што заиста делује као ваљан изазов за способности џедаја, а све то без помрачења каснијих догађаја.
Оно што, међутим, квари солидне утиске јесте визија САМЕ Републике коју аутори овде хоће да изграде. Ако су Лукасове декадентна позна Република и Империја била два наглашено искрена виђења америчке политике, овде имамо покушај сликања америчког друштва "какво би требало да буде". На овоме све почиње да клизи у несношљиву политичку коректност. Аутори су добили задатак да замисле Републику оперисану од свега онога што ју је чинило толико животном - корупције, бирократије, разобрученог либерал-капитализма, локал-расизама, и организованог криминала. Тако добијамо политички систем који је толико упеглан, угланцан, и извештачен, да човек махинално почиње да се идентификује са негативцима којима се сва та бескрајна солидарно и филантропија гаде из чисте злобе и ината.
Имамо, рецимо, Врховног канцелара (који је наравно канцеларка) која је до те мере опседнута идејом општег добра да нема теоретске шансе да би се икада попела уз политичку лествицу, имамо савршену хармонију у односима државе, религије, и корпорација, уз сенку коју баца неколико похлепних појединаца. Наравно, највише иритира наметљиво форсирање "расне и родне равноправности" - вишак нељудских врста међу џедајима, подвлачење боје коже где тако нешто нема никаквог смисла (у свемирском друштву где свака планета има различиту климу и различите услове живота), и обавезне "жетон-хомосексуалце" који живе у срећном браку, чија је срећност нарочито подвучена и наглашена, да случајно некоме не промакне.
Основно гесло овог несебичног система који у својој несебичности опсесивно мисли на сваки појединачни живот у Галаксији пре него на корпоративне и економске интересе читавих звезданих система гласи "Сви смо ми Република", и понављају га ad nauseam. Понављају га толико да је то смешно. Понављају га и политичари, понављају га радници, понављају га и негативци, истовремено са мржњом и дивљењем. Њиме се поздрављају војници и џедаји. Заиста, веома брзо постаје непријатно.
Уз мало више ауторске аутоироније (која лепо функционише на нивоу појединачних ликова), ово би се могло претворити у изванредну дистопијску сатиру. И да будемо поштени - није искључено да ће се у то на крају и изродити, али у овој првој књизи тога нема ни у траговима.
Оно што смо добили јесте једна поставка за читаву нову подфраншизу "Звезданих ратова", и у том смислу се може поредити са "Фантомском претњом", или са првим деловима серијала Tales of the Jedi. То може бити почетак култне саге, али та могућност за сада само блесне на тренутак.

Летећи Полип wrote:Danas mi nesto palo na pamet.Kojom logikom Hatovi, prakticno univerzalno, postaju krimi bosovi? Tesko mi je da zamislim kako se neki probija od dna ka vrhu nekog krimi klana. I da li su univerzalno sociopatska rasa? Ako jesu, kako su uopste dosli do situacije imaju civilizaciju, i da se rasire po celom svemiru?