Star Trek

Шгјз, мени се ТОС никако није свиђао, цео њихов технотрућ је јако лоше остарио, уопште болује од свих могућих бољки серије као медија. Можда напросто Роденбери није био толики мислилац да се толико далеко одбаци од оног ђубрета што се снимало педесетих, па ни регрутовање јачих писаца тог времена није могло од тога да замеси неку бољу питу. Односно, можда су приче и првобитне идеје биле не знам како јаке, ал' док то стигне на екран од тога остане то што остане.

Покушавао сам више пута да гледам ту прву серију, и нисам издржао ни једну целу епизоду.

У ствари, двоумим се између ТНГ и ДС9. Вероватно ово потоње, јер нема Растка Поцесту.

William Murderface wrote:
Ne, ne, nije to u pitanju. Jel si gledao film? Baš bi me zanimalo tvoje mišljenje.

Неће га бити, ово што си написао је довољно да га не погледам. Још ако, колико видим, игра на гађење & ужас, тада поготово не. Мада у начелу нисам гадљив ако се уради људски - нпр корејски (или беше јапански), "флаширане будале" (bottled fools, ако сам добро запамтио) је поприлично крволочан, са подугачким сценама са свежим лешом у кадру, или мучењем кандидата за леша пре тога, јер се практично цео филм догађа у кабини лифта... али то јесте прави СФ филм, са ваљано изведеном и разрађеном идејом, са атмосфером и живим људима у кадру. И логика је довољно чиста, без превеликих рупа.

Filipenko wrote:

- TOS prati konvenciju tadašnjih serija, koja je podrazumevala da je svaka epizoda za sebe. Ovo je po mom mišljenju i najveći problem prvih Star Trek serija. Next Generation je nešto već napredniji, ali to je zato što je pravljen posle 20 godina, a ni on se ne pretrže baš od preplitanja radnji i epizoda. Meni je to ponajveći problem, iskren da budem, iz današnje perspektive.



Tim rečeno, TOS ima neke fenomenalne epizode, ne samo sa stanovišta Star Trek lore-a, već uopšte, fantastične epizode u kojima si ti mogao da od 1. do 45. minuta potpuno promeniš uverenja o ljudima, protivnicima, suočiš se sa nekim mišljenjima i pitanjima, prosto si bio isprovociran u pozitivnom smislu te reči, bez obzira na sve. U tim epizodama i nije bilo prevište tehnoblebetanja. Recimo, genijalni Balance of Terror gde se Kirk i družina prvi put susreću sa Romulancima, 100 godina posle rata i jedinog kontakta sa njima, da bi Romulanci od uljeza i napadača do kraja epizode postali heroji. Journey to Babel, gde Spokov ćaća dolazi na Enterprajz i gledaoci bivaju izloženi logičkom razmišljanju u najsuvoparnijoj mogućoj formi. Ili Requiem for Methuselah, gde pokušavaš da skontaš kako bi razmišljao neko ko je zaista živeo hiljadama godina; da li mu je dosta života, je li mrtav iznutra ili ipak želi da nastavi da doživljava...nešto. Ili epizoda kojoj se ne mogu setiti imena ovako napamet, koja predstavlja zapravo sliku i priliku Zemlje kakva bi bila stotinak godina nakon što bi se 99.9999% stanovništva istrebilo u nuklearnom ratu.

Sve u svemu, Star Trek TOS kao celina jeste baš loše omatoreo; ali toplo preporučujem da se neke stvari progutaju i istrpe jer tu ima samo takvih bisera. Naravno, ukoliko se vidi da posle 10-15-20 minuta epizoda ne ide nigde ili da se sve odvija u dve pećine sa tri loša kostima, ili čim je neka holodek epizoda, to smesta preskočiti ili obrisati.

Пати од свега од чега може серија да пати. Од радње подешене тако да може да се прекине на драмски занимљивом месту да улете рекламе (1 епизода ТОСа је трајала 54 минута; већ у Воајеру 45 или 40), до радње исечене на епизоде тако да ако снимање једне није готово на време, уместо ње може да се пусти друга, редослед не сме да буде битан. Код СФа још горе, отприлике као добар део епизода "Изгубљених у свемиру", у свакој епизоди нешто ново што се никад више појавити неће. То с једне стране значи да већ након пет епизода не знају шта сад да туре (ИуС је у шестој имао гостујућег каубоја :челоклеп. У случају Старог Дрека, да они ту, јелте, откривају нове границе и сваки час налећу на неке нове културе, које онда треба приказати. С обзиром на расположиву лову & технику, те цивилизације отприлике имају те две пећине са три лоша костима, или прешминкано село са снимања Робина Худа (од чега нарочито болује првих 4-5 сезона Старог Гејта, ал' поправили су се кад су добили рачунарску графику, бар су се трудили... мада и у десетој сезони имају глобално село, само не онако како је то МакЛуан замишљао, него цела планета има укупно једно село).

Још горе, нарочито након епизода где се онако дубински упознају поједини ликови, ресет у наредној епизоди значи да су џабе кречили, и да је сав тај развој био узалуд, писац наредне епизоде уопште не зна шта је било јер је писао истовремено са овом. Неки помак се могао десити на пола сезоне или између сезона, а и то опет више због преговора кад се обнавља уговор него из неких уметничких разлога. По истом том МакЛуану, медиј је сјебо поруку, јер медиј је порука.

Зато на другом крају спектра стоји ДС9, који има развој од почетка до краја, и мање од пола преместивих епизода (и Сисков син није никакав Весли Крашер), али и то су делом мазнули од супергенија у жанру петолетке, Страчинског. "Вавилон 5" је цео написан унапред, са све прерасподелом садржаја по улогама за случај да неко од глумаца тражи више него што може па му треба убити лик. Можда су пар главнијих улога дали погрешним глумцима (Бокслајтнер као Шеридан, Клодија Кришчен као Иванова) ал' су имали Јурасика, Кацуласа и изнад свега Миру Фурлан. А писао га је тако да мора да се гледа двапут, јер ће да ти каже таман толико да, ако си запамтио, две епизоде (или године) касније сконташ зашто ти је казао. А може и из прве, ако не обраћаш пажњу него само возиш. И једва да има две-три преместиве епизоде годишње (што се у ствари једном и десило, обрнули су две епизоде, и онда је нешто касније смамуљао да му се и то уклопи).

В5 је можда серија само по формату, сниман је у епизодама, има утичнице за рекламе, емитовао се по сезонама, али је то ипак један роман, са ликовима који одрастају. Што је у случају ТОСа присутно можда у траговима, у ТНГ га има штогод, у Воајеру већ доста више (мада је пола епизода невезано, али не могу да се преместе далеко), у ДС9 замало па роман (ако се игноришу невезане епизоде). В5 је серија колико је и Твин Пикс био серија.

Предузеће, ака Подухват (да не кажем Оур) је био дефинитивно изгубљен кад су снимили епизоду, двојац беше, у алтернативном ЊЊИИ. Пази, Сиско је ишао у двадесети век (при чему је главни шок био да се виде сви ти глумци без маске... и како им маска скоро ни не треба, личе и без ње); Пикар је имао поједине епизоде са времепловом, чак је и ТОС имао излета у веселе шездесете, али то су биле епизоде са жешћим причама и драмским набојем. Ово је било само костимирано и веома произвољно, онако баш натегнуто.

А штета, били су добро кренули.

Баш кад се завршио Воајер, на интервјуу за посао добијем трик питање: "Пикар или Џејнвеј?". "Немам ништа против жена на командним местима, шта више већ сам имао две шефице и обе су биле одличне, ал' она је бре нешто много дрвенаста и нема баш смисла за хумор... док, јелте, Пикар је Пикар.". Добио сам посао, а после на директоровом столу нађем макету НЦ-19.

Падеминаум^РЖ онај плавушан што је играо механичара у Предузећу (ака "Улази прасе", како смо то звали у кући). Како је том типу уништена каријера... Прво се као нешто набацује Т'пол, па ту замало нешто и буде, а онда му наместе епизоду у којој буде трудан, па онда читав низ епизода у којима он не да не може да прежали сестру, него то постаје штогод патолошки и ту он добија једва нешто мало текста, а кад добије то је да мрљави, слинави и уздише. А онда га дочекају у Старом Гејту Атлантидском, где га укрсте са Утварама (које су пак настале укрштањем хуманоида са Бесним Бубом (iratus bug, баш тако у мушком роду)) и он онда буде нешто као главни злоћа са још психотичнијим ликом и делом. Нисам га више нигде видео, нит бих хтео.

Ма мора да ће убацити двотачку (слов. двопичје), дакле СТ:Д

Е, одгледах Пикара. Па, није доста лоше. Технотрућ су утишали на отприлике тројку, укупно једном су обртали клеме на акумулатору („let's reverse polarity“), није било превише бунарења по псиси^РЖ појединих ликова (осим самог Пикара, до средине), окупила се скоро цела екипа из ТечногНафтногГаса плус 7/9, већином су баш симпатично остарили. Пикар није морао ниједном да замахне песницом, чудо једно.

Прича чак и нема превише рупа, за једно гледање таман кад приметиш неку будалаштину, а оно наиђе следећи призор да одвуче пажњу. Десетак пута се десило да на тротачци на пола реченице погодим другу половину, то се зове традиција.

Е, сад, континуитет и прича:
- у првој години се враћају на др Сунга (ваљда родоначелника династије) и уопште тему синтетичких осопа. Брод којим се возикају је пљунут Свитац комбинован са оним из Пространства и Килџоја, практично иста архитектура, штимунг и виртуелне команде, што скоро да изгледа исто јебачки добро као оно, осим што није било бестежинског стања. Ромулански Мосад исто добро изгледа, све скупа фино увезано и радња има смисла, није баш лако погодити шта ће следеће да се деси.
- у другој години се враћају Кју, занимљиво остарео и штогод занемоћао, опет алтернативни временски ток (где уместо Федерације имају ксенофобичну Конфедерацију са све врсним законима и освајачком политиком), Боргови (тј само стара краљица али са пуном врећом трикова) и повратком у прошлост, која се, баш оригинално, догађа у време јако близу емитовању серије). Ту већ радња штогод опада, а Егнес као нова хибридна краљица Боргова делује врло неубедљиво, штавише комично. У време хепиенда, Пикар се враћа својој домаћици и пристаје да је прими к срцу.
- што је у трећој години пуј пике не важи, она се више не спомиње, него се враћа и остатак екипе из ТНГаса, испоставља се да је Пикар успео да стекне сина из нехата. Нестаје виртуелна конзола и сва се техника враћа на пипкалице од пре 20 година. Радња је жешћа, ту су сад и Измењачи и иза њих стара краљица Боргова, врло занимљив лик Вадићке (Ведик, ајде) која је Измењачица и ударни талас потере за Пикаром и пре свега његовим сином, свака част и за дизајн и за глуму. Радња је прилично глобална, није се штедело на броју бродова у кадру, али зато има највише рупа, које постају прилично очигледне већ на прво гледање. 
Но, у збиру, ово спада у боље Дрекове, са више фине зајебанције, гомилом алузија да се Дрекији осећају боље кад препознају на шта се односе, и добро одмереним односом носталгије и новотарије.