Нацоши, чудна сорта…

u prvoj ne-Sloveni nisu imali pravo glasa.
U drugoj su Nemci proterani, Italijani odlučili da im je bolje u Italiji, Albanci su do početka šezdesetih organizovano odlazili u Tursku uz ohrabrivanje narodne vlasti, a i Poljaci su se kolektivno vratili kući. Madjare nismo dirali.

drzava-nacija je pre svega politicka zajednica. u tom smislu - bile su (tako zamisljene). Ali naravno da ta politicka zajednica mora nastati na nekim zajednicki korenima/svojstvima, itd. Ali nije to ovde presudno (u ovom kontekstu).

Vilmos Tehenészfiú wrote:u prvoj ne-Sloveni nisu imali pravo glasa.
U drugoj su Nemci proterani, Italijani odlučili da im je bolje u Italiji, Albanci su do početka šezdesetih organizovano odlazili u Tursku uz ohrabrivanje narodne vlasti, a i Poljaci su se kolektivno vratili kući. Madjare nismo dirali.

Не знам причу за Пољаке (који су Словени, не уклапају се у твој pattern). Италијани и поготово Немци су били протерани јер смо против њихових матичних држава ратовали, наравно да је то злочин но тако се то радило ономад, у Европи. Ја више причам о времену “зреле” СФРЈ. На скупштини Војводине си имао табле на једно 26 различитих језика, ја то нигде у свету нисам видео. У војсци сам имао друга Јана Словака и Марчела Италијана и Миткета из Струмице, и Славонце, Далмоше, Кекеце, Мађаре и поготово Босанце свих врста и усмерења, и сви смо били екипа, само ме нервирао један Зајечарац, и то не као Зајечарац него као будала. Једино су се Албанци врло наглашено држали по страни. И јесмо и нисмо били Југословени, то је била заједничка држава и били смо врло свесни свих језичких/ културних/ етничких разлика и посебности, но то је заправо био разлог више да будемо интересантни једни другима и да се дружимо. Никакав рај то није био, поготову у ЈНА, али никада нисам ни помислио да било коме од мојих другова теже пада него мени, и то по етничкој основи. Осим, понављам, Албанцима, код њих је било јасно да су “на туђем терену”. Ето, у Филиповом стилу, генерализујем лично искуство, али сам од свих својих другара чуо апсолутно исту причу, и мапира се не само на војску него и на новобеоградске блокове у којима сам одрастао, школу, итд. Београд се у то доба страшно љутио на Црногорце и њихов племенски networking, али никоме није падало на памет да би и Срби можда требало да се организују на исти начин. Хрвати су се по славама оговарали само скупа са комунистима, уз ситне колаче и сасвим ретко. Национализам је становао тамо где му је природно место, у малограђанштини и књигама Добрице Ћосића. А онда се све променило, када је Милошевић схватио потенцијалну корист од “митинга истине”.

Poljaci su se kolektivno vratili jer im je bilo dosta Bosne i nadjebavanja tri naroda gde su nekako uvek oni bili izmedju tri vatre. Njima je po dolasku u Poljskoj dozvoljeno da prave rakiju kao deo “bosanske kulture” koju su doneli sa sobom. Njih je bilo malo, 30-40 hiljada, pa se zato o njima i njihovoj selidbi ne zna. Deda po majci Ivice Osima je bio Poljak.

No poenta je bila da smo ne-južnoslovenske manjine, osim od otprilike 1962 pa nadalje, zaista tretirali kao gradjane drugog reda, a neke smo i, što bi rekli mladi, etnički očistili. Ovde dodje zagrada gde se kaže da su oni to svojim ponašanjem zaslužili, a mi smo samo pratili trend tih godina u Evropi, zatvorena zagrada. Kako ne proteraše Nemce iz Alzasa ili Belgije, pitam se ja naivno i neupućeno. Poslednjih 25-30 godina nismo nikog matretirali osim najbrojnije manjine, pa i to samo pred sam kraj.

Vilmos Tehenészfiú wrote:Poljaci su se kolektivno vratili jer im je bilo dosta Bosne i nadjebavanja tri naroda gde su nekako uvek oni bili izmedju tri vatre. Njima je po dolasku u Poljskoj dozvoljeno da prave rakiju kao deo “bosanske kulture” koju su doneli sa sobom. Njih je bilo malo, 30-40 hiljada, pa se zato o njima i njihovoj selidbi ne zna. Deda po majci Ivice Osima je bio Poljak.

No poenta je bila da smo ne-južnoslovenske manjine, osim od otprilike 1962 pa nadalje, zaista tretirali kao gradjane drugog reda, a neke smo i, što bi rekli mladi, etnički očistili. Ovde dodje zagrada gde se kaže da su oni to svojim ponašanjem zaslužili, a mi smo samo pratili trend tih godina u Evropi, zatvorena zagrada. Kako ne proteraše Nemce iz Alzasa ili Belgije, pitam se ja naivno i neupućeno. Poslednjih 25-30 godina nismo nikog matretirali osim najbrojnije manjine, pa i to samo pred sam kraj.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bene%C5%A1_decrees


albanci su valjda od iseljavanja u tursku dosli do najbrojnije narodnosti u SFRJ.

te price o poratnoj jugoslaviji i manjinama sluze, izmedju ostaloga, istoj ulozi kao i martovski pregovori u cetnickoj mitomaniji. eto i vi ste fazon.

Nektivni Ugnelj wrote:Isto onako kako se desilo sa imperijama - pokazace se 1) neodrzivim 2) nesposobnim da ljudima zadovolji osnovne potrebe, koje su bezbednost i hleb.

Nece se desiti tako sto se skupi hiljadu intelektualaca (ili neki politbiro) i kaze - to je besmisleno. Jer nije. Mnogo je dublje u stvari od onoga sto je gore Janoš napisao, tiče se osnovnog ljudskog poriva, a to je poriv da se dostigne besmrtnost. To je ozbiljna, najozbiljnija stvar.

Ali te imperije nisu imale crveno dugme.

Моја поента је била да је национализам у политику пуштен с врха, и на велика врата, 1986/7ме. У Србији, а од стране Слободана Милошевића и његове екипе. Од тада па све до данас то је централна тема српске политике, која је појела све друге теме.

iz moje perspektive koja nikako nije potkovana teorijom vec se ogleda na licnom iskustvu, pre svega na cinjenici gde sam rodjen i ziveo i u kom vremenskom okviru, sustinska razlika izmedju jugoslavenskog "nacionalizma" i ovog srpskog, a jednako i hrvatskog, jeste prvenstveno u cinjenici da je osnov prvog ljubav i zajednistvo, a drugog mrznja i razlicictost. a to je opet posledica toga da je jugoslovenski odredjen drzavom, a ovaj drugi, pa ne znam tacno sa cim, vera bi valjda trebala biti odgovor ali nije, etnicko poreklo kao osnov, ali nije ni to
prvi mi je daleko prirodniji od drugog.
prosto, ne vidim nista sporno u tome da je covek najvise zainteresovan za svoju lokalnu zajednicu u kojoj zivi, pa u sirem smislu regionalnu i na kraju krajeva drzavnu (Sad sto ima raznih drzava, oblika, uredjenja, velicina, jbg  ) 
ovaj drugi "etnicki" svoje postojanje vuce iz razlicitosti, posto ljude iz iste ili slicne jezicke, kulturne, kakve god sredine deli po nekoj nevidljivoj liniji. besmislen mi je u svojoj sustini, jer je u mnogo vecoj meri stvar izbora.
srpski, hrvatski nacionalizam nikad nije evoluirao, a i sustinski ne moze, osim kao sto znamo u politicku kategoriji, sto je opet besmislica i stvar izbora.
elem, nacionalizam u onom obliku kakvim se predstavlja srpski, hrvatski, itd je prosto pojava u ljudskoj evoluciji koja je morala biti davno prevazidjena

MNE wrote:

Nektivni Ugnelj wrote:Isto onako kako se desilo sa imperijama - pokazace se 1) neodrzivim 2) nesposobnim da ljudima zadovolji osnovne potrebe, koje su bezbednost i hleb.

Nece se desiti tako sto se skupi hiljadu intelektualaca (ili neki politbiro) i kaze - to je besmisleno. Jer nije. Mnogo je dublje u stvari od onoga sto je gore Janoš napisao, tiče se osnovnog ljudskog poriva, a to je poriv da se dostigne besmrtnost. To je ozbiljna, najozbiljnija stvar.

Ali te imperije nisu imale crveno dugme.

Ne možeš da njukuješ inflaciju, neproduktivnost, pa čak ni neposlušno domaće stanovništvo. Uostalom, imali smo i raspad SSSR, koji je bio imperija na svoj način

hk1 wrote:iz moje perspektive koja nikako nije potkovana teorijom vec se ogleda na licnom iskustvu, pre svega na cinjenici gde sam rodjen i ziveo i u kom vremenskom okviru, sustinska razlika izmedju jugoslavenskog "nacionalizma" i ovog srpskog, a jednako i hrvatskog, jeste prvenstveno u cinjenici da je osnov prvog ljubav i zajednistvo, a drugog mrznja i razlicictost. a to je opet posledica toga da je jugoslovenski odredjen drzavom, a ovaj drugi, pa ne znam tacno sa cim, vera bi valjda trebala biti odgovor ali nije, etnicko poreklo kao osnov, ali nije ni to
prvi mi je daleko prirodniji od drugog.
prosto, ne vidim nista sporno u tome da je covek najvise zainteresovan za svoju lokalnu zajednicu u kojoj zivi, pa u sirem smislu regionalnu i na kraju krajeva drzavnu (Sad sto ima raznih drzava, oblika, uredjenja, velicina, jbg  ) 
ovaj drugi "etnicki" svoje postojanje vuce iz razlicitosti, posto ljude iz iste ili slicne jezicke, kulturne, kakve god sredine deli po nekoj nevidljivoj liniji. besmislen mi je u svojoj sustini, jer je u mnogo vecoj meri stvar izbora.
srpski, hrvatski nacionalizam nikad nije evoluirao, a i sustinski ne moze, osim kao sto znamo u politicku kategoriji, sto je opet besmislica i stvar izbora.
elem, nacionalizam u onom obliku kakvim se predstavlja srpski, hrvatski, itd je prosto pojava u ljudskoj evoluciji koja je morala biti davno prevazidjena

zato se to zove etnonacionalizam.

pa da, ali srpski nije ili ja ne znam da jeste ikad evoluirao dalje od toga (Ako je to uopste moguce)

No Country wrote:Моја поента је била да је национализам у политику пуштен с врха, и на велика врата, 1986/7ме. У Србији, а од стране Слободана Милошевића и његове екипе. Од тада па све до данас то је централна тема српске политике, која је појела све друге теме.

centralna tema nije nacionalizam vec nacionalisticki resantiman. zato je memorandum bitan. on je kao neki dnevnik uvreda dozivljaja dela nacionalnih intelektualaca polozaja srbije.

a inace ovo sto je hk1 rekao. u jugoslovenskom dozivljaju zajednice jugoslovenstvo je dozivljavano kao posrednik u internacionalizmu i kao takvo bilo je u velikoj meri inkluzivno.

https://radiogornjigrad.blog/2020/12/06/marko-ristic-popis-je-zavrsen-pismo-politici/

boomer crook wrote:
a inace ovo sto je hk1 rekao. u jugoslovenskom dozivljaju zajednice jugoslovenstvo je dozivljavano kao posrednik u internacionalizmu i kao takvo bilo je u velikoj meri inkluzivno.

И као такво непожељно у вишој политици земље, где су се некако увек више гледале равнотеже националних интереса, а било какав помен југословенства одбациван као рецидив монархистичке, дакле карађокинске, политике унитаризма, пи какано. И мада је раја баш хтела јачу СФРЈ и да буду Југословени, врхушка уместо тога почеше јаја национализмима и донесе конфедерални устав седамдешчетврте. То јединство супротности је изродило мањак јединства.

паће wrote:

boomer crook wrote:
a inace ovo sto je hk1 rekao. u jugoslovenskom dozivljaju zajednice jugoslovenstvo je dozivljavano kao posrednik u internacionalizmu i kao takvo bilo je u velikoj meri inkluzivno.

И као такво непожељно у вишој политици земље, где су се некако увек више гледале равнотеже националних интереса, а било какав помен југословенства одбациван као рецидив монархистичке, дакле карађокинске, политике унитаризма, пи какано. И мада је раја баш хтела јачу СФРЈ и да буду Југословени, врхушка уместо тога почеше јаја национализмима и донесе конфедерални устав седамдешчетврте. То јединство супротности је изродило мањак јединства.

procitaj ono sa linka iznad.

pitanje jugoslovenskog unitarizma je bilo komplikovano i kao sto se videlo na primeru milosevicevog 'jugoslovenstva' oni koji su se bojali povratka istog nisu bili bas u krivu. e sada da li je to bilo jedno samoispunjavajuce prorocanstvo je drugo pitanje.

boomer crook wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:Poljaci su se kolektivno vratili jer im je bilo dosta Bosne i nadjebavanja tri naroda gde su nekako uvek oni bili izmedju tri vatre. Njima je po dolasku u Poljskoj dozvoljeno da prave rakiju kao deo “bosanske kulture” koju su doneli sa sobom. Njih je bilo malo, 30-40 hiljada, pa se zato o njima i njihovoj selidbi ne zna. Deda po majci Ivice Osima je bio Poljak.

No poenta je bila da smo ne-južnoslovenske manjine, osim od otprilike 1962 pa nadalje, zaista tretirali kao gradjane drugog reda, a neke smo i, što bi rekli mladi, etnički očistili. Ovde dodje zagrada gde se kaže da su oni to svojim ponašanjem zaslužili, a mi smo samo pratili trend tih godina u Evropi, zatvorena zagrada. Kako ne proteraše Nemce iz Alzasa ili Belgije, pitam se ja naivno i neupućeno. Poslednjih 25-30 godina nismo nikog matretirali osim najbrojnije manjine, pa i to samo pred sam kraj.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bene%C5%A1_decrees


albanci su valjda od iseljavanja u tursku dosli do najbrojnije narodnosti u SFRJ.

te price o poratnoj jugoslaviji i manjinama sluze, izmedju ostaloga, istoj ulozi kao i martovski pregovori u cetnickoj mitomaniji. eto i vi ste fazon.

Ja sam ti rekao ovo već jednom ili dvaput ovde i na onom forumu. Ta skrivanja činjenica i ulepšavanje prošlosti vas je koštalo vlasti krajem osamdesetih. Jednom kada se ustanovi da si lagao 40 godina za jednu stvar (martovski pregovori), nema više poverenja, gotovo je.

I ti mi sada stavljaš na sto Beneške dekrete ko da sam ja četnik početnik rodjen 1995 koji pojma nema da su Nemci legalno proterani iz Sudeta. Pa šta? Ne menja činjenicu da posleratna Čehoslovačka, Poljska i Jugoslavija crpe svoju državnost na etničkom čišćenju. A naročito je to važno za Srbiju koja je raspad SFRJ doživela sa Vojvodinom, iz koje su prvo proterani Nemci, pa onda u nju doseljeni mahom Srbi, ali i ostali, uključujući Makedonce. I taj potez je od Vojvodine u kojoj su posle prvog rata Srbi bili treći po brojnosti, načinio zemlju u kojoj su sada Srbi najbrojnoji. Ima jedan lep izraz na engleskom za to: ethnic cleansing paid your rent.

boomer crook wrote:

паће wrote:

И као такво непожељно у вишој политици земље, где су се некако увек више гледале равнотеже националних интереса, а било какав помен југословенства одбациван као рецидив монархистичке, дакле карађокинске, политике унитаризма, пи какано. И мада је раја баш хтела јачу СФРЈ и да буду Југословени, врхушка уместо тога почеше јаја национализмима и донесе конфедерални устав седамдешчетврте. То јединство супротности је изродило мањак јединства.

procitaj ono sa linka iznad.

pitanje jugoslovenskog unitarizma je bilo komplikovano i kao sto se videlo na primeru milosevicevog 'jugoslovenstva' oni koji su se bojali povratka istog nisu bili bas u krivu. e sada da li je to bilo jedno samoispunjavajuce prorocanstvo je drugo pitanje.

Да, у ствари причамо о два југословенства. Једно је оно у народу, коме се свиђало да буду Југоси, који се тако и изјашњавао пред странцима а по нацији тек на потпитање, коме је годило да јача све моћнија и који јој је био захвалан што је склонила реч братоубилачки из речника. Друго је то политичарско, које је увек некако подразумевало српску превласт, и које је гледало да овом првом намакне свој улар око врата. Још мало тог јединства супротности.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

boomer crook wrote:
te price o poratnoj jugoslaviji i manjinama sluze, izmedju ostaloga, istoj ulozi kao i martovski pregovori u cetnickoj mitomaniji. eto i vi ste fazon.

Ja sam ti rekao ovo već jednom ili dvaput ovde i na onom forumu. Ta skrivanja činjenica i ulepšavanje prošlosti vas je koštalo vlasti krajem osamdesetih. Jednom kada se ustanovi da si lagao 40 godina za jednu stvar (martovski pregovori), nema više poverenja, gotovo je.

Ma daj, kakvo laganje, koga je bolelo dupe za to. Kao, i vi ste pregovarali, pa se okrecem Drazi zato sto je drazi. To je toliko besmisleno da je zastrasujuce. Nego je u pitanju jedan permanentan okret udesno, cega si i ti sasvim jasan deo sa svime sto ovde pises, gde se na svakom narednom koraku nalazi "valjan" razlog zasto ono pre nije valjalo. I onda se od toga napravi svojevrstan pakao, tamnica i naroda i pojedinaca, uzas kojim su upravljali monstrumi delegirani od strane Belzebuba licno, pa ih tako danas i oslikavaju po crnogorskim crkvama, posto im ne vracamo silne Crnogorce koji su po tom osnovu ovde naseljeni da rasprave to medjusobno.

Iskrenost napisanog je u rangu onoga "da izjednacimo pokrete otpora". Svakom ko nije malouman je bilo jasno da nije cilj da se izjednace pokreti otpora, nego da je cilj da se od cetnika naprave dobri momci, a da se partizani demonizuju, te da je to izjednacavanje bio samo stepenik u celoj prici. Jer stalno se mora ici udesno, sto gore to desnije. No, danasnja Srbija veoma uspesno etnicki cisti Srbe, pa pretpostavljam da je to dobro. I samo da primetim da je makar formalno nekakva demokratija u pitanju. I posle se cude otkud Staljin koji se cereka na avataru...

No Country wrote:Моја поента је била да је национализам у политику пуштен с врха, и на велика врата, 1986/7ме. У Србији, а од стране Слободана Милошевића и његове екипе. Од тада па све до данас то је централна тема српске политике, која је појела све друге теме.

SM i njegovu ekipu je doveo/vrbovao KGB kako bi se napravilo sranje u Jugoslaviji i usporio/onemogućio ulazak iste u NATO/EU(ono na Maksimiru i ove danas gluposti navijača su skoro preslikana stvar), na pa skoro isti način kao sad ovo što rade po Ukrajini i čak sa nekim istim ljudima (Girkin ili kako se već zvaše), Amerika je išla toliko daleko da bi odobrovoljila YU vrhušku da su čak počeli da uvoze i kanturinu od juga ali avaj, nećeš ti Srbe zajebati da oni tu nešto žive bolje i u uređenoj državi kad ima da bude felika srbija bre

Vilmos Tehenészfiú wrote:

boomer crook wrote:

https://en.wikipedia.org/wiki/Bene%C5%A1_decrees


albanci su valjda od iseljavanja u tursku dosli do najbrojnije narodnosti u SFRJ.

te price o poratnoj jugoslaviji i manjinama sluze, izmedju ostaloga, istoj ulozi kao i martovski pregovori u cetnickoj mitomaniji. eto i vi ste fazon.

Ja sam ti rekao ovo već jednom ili dvaput ovde i na onom forumu. Ta skrivanja činjenica i ulepšavanje prošlosti vas je koštalo vlasti krajem osamdesetih. Jednom kada se ustanovi da si lagao 40 godina za jednu stvar (martovski pregovori), nema više poverenja, gotovo je.

I ti mi sada stavljaš na sto Beneške dekrete ko da sam ja četnik početnik rodjen 1995 koji pojma nema da su Nemci legalno proterani iz Sudeta. Pa šta? Ne menja činjenicu da posleratna Čehoslovačka, Poljska i Jugoslavija crpe svoju državnost na etničkom čišćenju. A naročito je to važno za Srbiju koja je raspad SFRJ doživela sa Vojvodinom, iz koje su prvo proterani Nemci, pa onda u nju doseljeni mahom Srbi, ali i ostali, uključujući Makedonce. I taj potez je od Vojvodine u kojoj su posle prvog rata Srbi bili treći po brojnosti, načinio zemlju u kojoj su sada Srbi najbrojnoji. Ima jedan lep izraz na engleskom za to: ethnic cleansing paid your rent.

ma benesovski dekreti su aminovani od strane zapadnih saveznika. dakle to jeste bio trend. pusti sada alzas i belgiju. 

a apropo martovskih pregovora pa sami partizani zapravo nisu imali cega da se stide. dakle niti su saradjivali niti su zeleli da saradjuju narocito s obzirom da su njihovi rivali bili u potpunoj kolaboraciji.

boomer crook wrote:

No Country wrote:Моја поента је била да је национализам у политику пуштен с врха, и на велика врата, 1986/7ме. У Србији, а од стране Слободана Милошевића и његове екипе. Од тада па све до данас то је централна тема српске политике, која је појела све друге теме.

centralna tema nije nacionalizam vec nacionalisticki resantiman. zato je memorandum bitan. on je kao neki dnevnik uvreda dozivljaja dela nacionalnih intelektualaca polozaja srbije.

a inace ovo sto je hk1 rekao. u jugoslovenskom dozivljaju zajednice jugoslovenstvo je dozivljavano kao posrednik u internacionalizmu i kao takvo bilo je u velikoj meri inkluzivno.

https://radiogornjigrad.blog/2020/12/06/marko-ristic-popis-je-zavrsen-pismo-politici/

 za Macinija je nacija upravo to

Још једном, по јубиларни петстомилионити пут крећемо у расправу о распаду Југославије, ко је кога 1989. и 1991, мислим да имамо већ петнаест тема о томе и да нећемо ништа ново сазнати.

Али још једном да подсетим, прво се унилатерално (додуше након референдума) и војно отцепила Словенија, која је претходно о томе координисала са Хрватском и Европском Заједницом.

Европска Заједница 28.6.1991. уводи санкције СФРЈ због покушаја да војно одговори на отцепљење Словеније.

Идите сада па им кажите како вам је супер било са њима у ЈНА и шта они мисле о национализму у Југославији, ЈНА, Србима, Србији, Косову, Албанцима итд.

А најбитније питање је - зашто су се отцепили?

pa zaista ne pricamo o raspadu jugoslavije

ali

ko je sad taj dejan jovic?