Ni Kosovo ni Evropa

Mogu slobodno da ga objave. U Srbiji ne postoji gotovo nikakvo emotivno interesovanje za ovu temu. Mislim da trans pitanja u SAD ovde imaju veći emotivni naboj od Kosova, a za rat u Ukrajini sam siguran da je tako. Na susednom forumu iz nekog razloga prizivaju navijačke nerede zbog ovoga, ali to je valjda feature vučićupederizma, potpuno personalizovanje politike.

Nego kako se ovaj sporazum ratifikuje - ili nema ni šta da se ratifikuje jer samo treba da se prenesu instrukcije da se Kosovo neće ometati ni u čemu?

ficfiric wrote:Nego, nijedan Vucicev medij nije objavio tekst sporazuma. Kosovski jesu. Gde su oni a gde smo mi

Na pobednickoj strani?

Cousin Billy wrote:Mogu slobodno da ga objave. U Srbiji ne postoji gotovo nikakvo emotivno interesovanje za ovu temu. Mislim da trans pitanja u SAD ovde imaju veći emotivni naboj od Kosova, a za rat u Ukrajini sam siguran da je tako. Na susednom forumu iz nekog razloga prizivaju navijačke nerede zbog ovoga, ali to je valjda feature vučićupederizma, potpuno personalizovanje politike.

Naravno da nece biti nicega, ljude to ne interesuje. Interesuje ih majica sa natpisom, patriotsku pesmu da okace na fb, itd. Te potrebe za Kosovom ce biti zadovoljene formiranjem ZSO, koja realno nema nikakva ovlascenja ali po briselskom sporazumu ima pravo na simbole. To je sve sto Srbinu iz Srbije treba od Kosova - da stampa majice, da mlati zastavom izdajnicima u lice, itd.

Nego, o ovoj temi se pise i na Kosovu i u Srbiji i lepo je uporediti kako se tamo obradjuje tema a kako ovde. Na koji nacin se mediji obracaju svojim citaocima. Ne ponizava se publika debilnim tekstovima kao ovde, vec pljas cinjenice na ekran pa sam zakljucuj, citaoce.

da, ali kineski plan podrazumeva suverenitet po un-u, a fra ger po novom stanju na terenu, u kineskom planu suverenitet i t. integritet se odnosi i na srbiju, a u fra ger teritorijalni integritet je kosovski.

komentari botova koji obavezno imaju ime bez prezimena (Zoro   )

Erős Pista wrote:

plachkica wrote:da, ali kineski plan podrazumeva suverenitet po un-u, a fra ger po novom stanju na terenu, u kineskom planu suverenitet i t. integritet se odnosi i na srbiju, a u fra ger teritorijalni integritet je kosovski.

Ma opštemestašenje i tamo i vamo uz prostor svim akterima da protumače kako hoće.

To, што више и шареније, то боље. Око седмог минута почињу да... међу се се хоће да поморе, злаћанима да пободу ножи. Општа забава, воз пролази.

Kazem vam, valjace se ovo godinu dana.minimum

-Da mi potpišemo ovo, a u aneksima ćemo videti šta ćemo
- A kad će aneksi?
- Polako rođače, jedan dan od marta

oj kukavno fondstvo ugašeno 

rumbeando wrote:

Bogdanović za N1 otkrio šta piše u mapi puta o kojoj se raspravljalo u Briselu
Goran Bogdanović, bivši ministar za KiM, za N1 je rekao da je imao uvid u mapu puta za implementaciju sporazuma o Kosovu o kom se juče raspravljalo u Briselu. "Sinoć sam dobio tu mapu puta ili bolje rečeno anekse sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije - ona sadrži osam članova gde se jasno i decidno govori o rokovima za ispunjavanje određenih obaveza koje su prihvaćene sporazumom", rekao je Bogdanović. Iz dokumenta proizilazi da za implementaciju dogovorenog, kada se potpiše sporazum, imamo rok od 150 dana, objasnio je on.
Bogdanović je pročitao u članove aneksa u skraćenoj verziji koju je preveo sa engleskog:
U 1. članu kaže se da je aneks sastavni deo ovog ugovora.
U 2. članu opisuje se redosled događaja za sprovođenje sporazuma. Ovi događaji proizilaze iz obaveza stranaka navedenih u članovima 1, 4 ,7, 8, 9 i 10 osnovnog sporazuma. Svi ostali sporazumi stupaju na snagu potpisivanjem osnovnog sporazuma – znači 2,3, 5 i 11 stupa na snagu odmah po potpisivanju osnovnog sporazuma.
3. član kaže – najkasnije 15 dana nakon potpisivanja sporazuma menadžerski tim će predstaviti prvi nacrt statuta kako bi se obeznedio odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, za pregovore o statutu uz posredovanje EU.
Član 4. koji kaže da će nakon predstavljanja nacrta statuta i otpočinjanja pregovora o njemu, strane omogućiti da odmah stupi na snagu a podrazumeva pod A – priznaje diploma, tablica, pasoša, carinskih pečata i pod B razmenu stalnih misija.
Član 5. gde se kaže da se strane obavezuju da će pregovore završiti o dogovorenom statutu, a najkasnije do roka dogovorenog u članu 8 (od 150 dana) i da će Vlada Kosova potvrditi i doneti uredbu i obezbediti pravnu održivost statuta.
Član 6. – najkasnije 30 dana od potpisivanja sporazuma strane će formirati zajedničku komisiju koja bi trebalo da vrši nadzor na impelementacijom sporazuma pod nadozorom EU.
Član 7. – u roku od 30 dana od formiranja komsije, Kosovo će ozvaničiti status Srpske pravoslavne crkve i započeće unutrašnju proceduru za zaštitu kulturne baštine. „Jako me brine član ovog aneksa“, rekao je Bogdanović i dodao da vidi da se nijedan od predstavnika SPC ne oglašava o sporazumu.
Član 8. – u roku od 150 dana nakon potpisivanja sporazuma EU će sa ostalim donatorima organizovati konferenciju na visokom nivou za usvajanje posebnog paketa za finansijsku podršku i investicije. Konferencija se neće realizovati dok EU ne proceni da sve odredbe sporazuma nisu ispunjene.
Bogdanović je istakao da se sada vode razgovori baš o odredbama koje je izneo i da se glavna koplja lome upravo na njemu, budući da su Kurti i Vučić i ranije izjavili da prihvataju evropski predlog, a i sam visoki predstavnik Borel je rekao da se o sporazmu neće voditi razgovori jer su se obe strane saglasile.
On navodi da ovaj aneks, odnosno mapa puta, nije usvojena i da se o njoj razgovaralo u Briselu, te da ga nisu prihvatile nijedna ni druga strana.
Ne zna se, kako dodaje, ko nije želeo da dođe do prihvatanja aneksa, ali je sigurno da za implementaciju dogovorenog, kada se poptiše sporazum imamo rok od 150 dana.
„Po ovom papiru do kog sam došao rok za implementaciju sporazuma je 150 dana od potpisivanja sporazuma“, istakao je on i dodao da rokovi još ne teku i čeka se da se sporazum potpiše.
U međuvremenu će se, kako kaže, voditi šatl diplomatija da do toga dođe.
Na pitanje da li su realni rokovi koje pročitao, kaže da je situacija na terenu takva, imajući u vidu bilo kakav statut ZSO ili bilo koji način da se ona osnuje, da trenutno nema lokalnih samouprava Srba na severu Kosova, a u stvari gradonačelnici i opštine treba da učestvuju u toj priči.
„Pitanje koliko su realni rokovi zavisi od volje pregovarača. Nije decidno naznačeno da će ZSO biti formirana za 15 ili 30 dana, ostavljen je rok do 150 dana, to se kaže u članu osam aneksa“, dodao je.
Na pitanje da li će, ako se bude postigao dogovor, Srbi izaći na lokalne izbore u aprilu, odgovara da mislim da je to glavni cilj da bi se do 15. marta znalo da li se prihvata i da li će se potpisati mapa puta, da bi Srbi početkom aprila, kada su zakazani izbori odlučili da na njima učestvuju. Ako ne budu učestvovali na lokalnim izborima, ništa neće biti ni od statuta niti od ZSO.
„Sve ide u pravcu da se ubrza proces da bi Srbi izašli na izbore i vratili se u kosovske institucije“, dodao je i naglasio da verujem da će se to i dogoditi krajem marta.
„ZSO služi da prikrije sve laži i obmane oko sporazuma“
O samom sporazumu, Bogdanović kaže da je on apsolutno neprihvatljiv za Srbe na KiM i državu Srbiju, kao i da je sam Vučić izjavljivao da papir, koji je prvo objavljen u Albanian postu i nekim našim novinama – da je apsolutno neprihvatljiv, ali da će se boriti da ga popravi. „Svedoci smo jučerašnjeg dana da taj papir ni za jotu nije popravljen i da je indirektno prihvaćena nezavisnost KiM“, kaže Bogdanović.
„Ovakav sporazum ništa dobro ne može doprineti zajednici Srba na KiM, kao što ne može da doprinese ni ZSO koja poslednjih meseci se često pojavljuje u medijima gde razni plaćeni analitičari i tv sa nacionalnim frekvencijama vode propagandu da je to spasonosno za srpsku zajednicu na KiM. „Upravo suprotno – ZSO služi da prikrije sve laži i obmane vezano oko sporazuma“.
Formiranje ZSO bi, kako objašnjava, značilo potpuni prelazak onih institucija koje deluju pod sistemom Srbije – a to su zdravstvo i prosveta i gde bi se zaokružio proces integracije srpske zajednice u kosovski sistem. „Niko ne vodi računa šta će biti s tim ljudima, ko će primati platu, kako će funkcionisati socijalno i zdravstveno osiguranje“, istakao je Bogdanović.

https://n1info.rs/vesti/bogdanovic-za-n1-otkrio-sta-pise-u-mapi-puta-o-kojoj-se-raspravljalo-u-briselu/
​

Nema sanse da se ne dogovori finansiranje raznih stvari u toj ZSO (i) iz Beograda.

Geopolitical questions... pic.twitter.com/LDm884i1WI

— DG MEME (@meme_ec) February 27, 2023

konjski nil wrote:oj kukavno fondstvo ugašeno 

https://twitter.com/natasakandic/status/1630512288582049792

Upravni odbor Fonda joj nije produzio ugovor.

Del Cap wrote:

Geopolitical questions... pic.twitter.com/LDm884i1WI

— DG MEME (@meme_ec) February 27, 2023

О којим вредностима је реч? Оно 117,309 динара комад?

Vučić se oglasio po povratku u Beograd: Borili smo se koliko je bilo moguće, sada analiziram šta se sve dogodilo https://t.co/acEJB9mGSK

— nova.rs (@novarsonline) February 28, 2023

Kad se vratim sa aftera.....

O evropskom predlogu/sporazumu: Šta se (nije) izgubilo u prevodu

Piše: Dragutin Nenezić

Sinoć je objavljen tekst sada već evropskog (ne više francusko-nemačkog) predloga, koji se sada zove i „Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije“. U ovom tekstu želim da ukratko obradim neka ključna pitanja koja su se otvorila u vezi sa njim, kao i da analiziram član po član ističući neka zanimljiva mesta. Nestrpljivi čitalac može pročitati samo prvi deo i preskočiti analizu, a čitalac željan detaljnog obrazlaganja i analize će pak morati malo da se strpi.

Da li je Srbija priznala Kosovo?
Formalno nije, ali je priznala, između ostalog, teritorijalni integritet Kosova (bez fusnote, pa ću tako navoditi i u daljem tekstu, bez obzira što se sa tim ne slažem), njegove nacionalne simbole i pasoše, kao i njegovo pravo da pristupa međunarodnim organizacijama. Izričito priznanje se ostavlja za konačni, sveobuhvatni sporazum, a ovaj dokument je, kako mu naziv kaže, deo puta kao normalizaciji odnosno tom i takvom sporazumu, o čemu sam već pisao.

Da li je ovo predlog ili sporazum, i da li je prihvaćen ili potpisan?
Ovo je bez sumnje sporazum, iako se u nazivu koristi i termin „predlog“, i prihvaćen je, ali nije potpisan. To što se zove i predlog i što nije potpisan može biti iz niza razloga – potpisivanje možda nije bilo ni planirano, a obe stvari verovatno predstavljaju i politički ustupak nekoj ili obema stranama – ovde skrećem pažnju na ogradu iznetu dole kod analize člana 11. Svakako, po članovima 11. i 14. Bečke konvenciji o ugovornom pravu, koja se može konsultovati bez obzira na sve probleme oko njene primenljivosti na Kosovo, prihvatanje je izjednačeno sa potpisivanjem, a od Žozepa Borelja kao predstavnika posrednika smo čuli da su strane „prihvatile da dalje diskusije o predlogu EU nisu potrebne“.

Odvojeno pitanje je kakva će biti pravna sudbina ovog sporazuma u srpskom pravnom sistemu. Podsetio bih da tzv. briselski sporazum nije formalno ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već se njegov tekst našao u obrazloženju jednog akta koji je ta skupština usvojila, dok se Ustavni sud Republike Srbije oglasio nenadležnim sa pozivanjem na tzv. doktrinu političkog pitanja. Moguće je da će i ovaj put biti tako, a možda čak ni toliko – ali to, opet po Bečkoj konvenciji, ne bi trebalo da utiče na punovažnost sporazuma.

Šta sledi?
Kako smo čuli opet od Borelja, i to na dva mesta, strane će se baviti „modalitetima implementacije odredbi (sporazuma)“, dakle slede pregovori samo o tome kako će se sporazum implementirati. Implementacija se, kako stvari stoje, može ticati pre svega redosleda daljih koraka (da li će npr. prvo ići povratak u institucije pa formiranje ZSO, ili obrnuto – mada obrnuto nema nikakvog smisla ako se uzmu u obzir dokumenti kojima je ZSO regulisana, kao i trenutni status opština na Severnom Kosovu), kao i rokova za njihovo sprovođenje. Simbolična je i zlokobna koincidencija (ili pak nije reč o slučajnosti već o nameri) da se po svemu što smo čuli, dogovor o implementaciji očekuje dan posle 17. marta, da bi bio potvrđen 24. marta na zasedanju Evropskog saveta.

Analiza teksta
Sporazum ima preambulu i 11 članova. Sačinjen je u svemu po uzoru na Sporazum o osnovama odnosa između Federalne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike iz 1972. godine (tzv. sporazum dve Nemačke), o kom sam takođe pisao, a ovde se može naći uporedni pregled ta dva sporazuma koji sam pripremio u sklopu pisanja ovog teksta. U odnosu na verzije koje su kružile u medijima, postoje male izmene, što može biti rezultat nekakvog usaglašavanja (pre nego pregovaranja u punom smislu te reči) i/ili temeljnog testiranja javnosti.

Preambula je je velikim delom ista kao i u sporazumu dve Nemačke, uz usaglašavanja vezana za drugačiji istorijski trenutak i kontekst. Posebno bih istakao pozivanje na nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta s jedne, kao i ogradu koja se tiče „različitih pogleda Strana na suštinska pitanja, uključujući i statusna pitanja“.

Član 1. kao i u sporazumu dve Nemačke govori o dobrosusedskim odnosima, ali je proširen odredbom o međusobnom priznanju „dokumenata, nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, tablice i carinske pečate“. Dakle, ovim se pokušava rešiti niz problema iz korpusa briselskih dogovora, ali je bez uvida u plan implementacije nemoguće potvrditi na koji način.

Član 2. Identično kao i u sporazumu dve Nemačke sadrži pozivanje na načela iz Povelje UN, uključujući „suverenu jednakost svih Država, poštovanje nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštite ljudskih prava, i nediskriminacije“. Prvo što upada u oči je korišćenje termina „Država“, čime se potvrđuje državnost Kosova, što nije moralo biti tako ako se u obzir uzmu presude Evropskog suda pravde o kojima sam takođe pisao. Zanimljivo je pitanje da li će se pravo na samoopredeljenje tumačiti tako da dozvoljava otcepljenje dela Kosova naseljenog Srbima.

Član 3. se tiče mirnog rešavanja sporova i zabrane upotrebe sile, s tim da za razliku od sporazuma dve Nemačke ne sadrži odredbu o nepovredivosti granica, iako postoji pozivanje na to u preambuli.

Član 4. u prvom delu sadrži zabranu predstavljanja jedne potpisnice od strane druge, kao i sporazum dve Nemačke, ali i dodatnu odredbu da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nažalost, mislim da se ovim efektivno okončava period u kom je Srbija u međunarodnoj sferi (dakle, ne i u unutrašnjoj) tretirala Kosovo kao svoju autonomnu pokrajinu.

Član 5. se pak razlikuje od istog člana u sporazumu dve Nemačke, i tiče se odvojenog evropskog puta Srbije i Kosova, što je poznato najmanje od 2008. godine, pa na to neću trošiti prostor i vreme.

Član 6. odgovara članu 7. sporazuma dve Nemačke, i definiše niz oblasti u kojima će Srbija i Kosovo sarađivati, što će se regulisati odvojenim sporazumima. Pored toga, u prvom stavu, potvrđuje se da će konačni ishod procesa pregovora biti „pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. Ostaje da se vidi kako će se ovaj član primenjivati u pogledu postojećih briselskih dogovora, odnosno da li će oni biti zamenjeni, revitalizovani (npr. kroz vraćanje u institucije) ili nešto treće.

Član 7. predstavlja specifičnost u odnosu na sporazum dve Nemačke. Prvi stav govori o obavezi obe strane da „uspostave specifične aranžmane i garancije (…) kako bi osigurali odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost pružanja usluga u posebnim oblastima, uključujući finansijsku podršku od strane Srbije“. Deluje da se ovde radi o ZSO, ali se verovatno iz pijeteta prema Kurtiju ne naziva tako. Nadležnosti deluju u skladu sa odlukom kosovskog ustavnog suda, o čemu sam takođe pisao. Konačno, Meliza Haradinaj skreće pažnju da se koristi engleski termin „self-management“, koji ne znači ništa (osim ukoliko autor nije ljubitelj samoupravljanja i udruženog rada), i zamenio je termin „self-governance“, koji znači samouprava, verovatno opet iz pijeteta prema Kurtiju.

Drugi stav, što je posebno zanimljivo, govori o položaju Srpske pravoslavne crkve, kao i zaštiti srpske religijske i kulturne baštine, i tu mogu samo da izrazim nadu da će se on u implementaciji na pravi način održati.

Član 8. identično kao i u sporazumu dve Nemačke reguliše razmenu stalnih misija, što bi u diplomatskoj praksi značilo podizanje odnosa sa nivoa oficira za vezu, predviđenih briselskim dogovorima, na viši nivo, ali i dalje ispod nivoa ambasada.

Od člana 9. do kraja su specifične odredbe u odnosu na sporazum dve Nemačke. Član 9 se tiče (načelne) finansijske podrške EU i drugih donatora, na nivou posvećenosti (eng. „commitment“), odnosno bez preciziranja iznosa i sličnih detalja.

Član 10. se tiče zajedničkog tela za nadzor implementacije, kao i obaveze sprovođenja svih prethodnih sporazuma.

Konačno, član 11. sadrži obavezu strana da poštuju „mapu puta implementacije“ koja čini prilog sporazuma. Kako priloga nema, pretpostavljam da se o tom dokumentu pregovara, uz dodatnu ogradu da je iz formulacije ovog člana moguće da se ili potpišu i sporazum i taj dokument, ili da se ne potpiše nijedan, nego se samo prihvate pa to potvrdi Evropski savet.
Odredbi o merodavnom pravu, kao i o mehanizmu rešavanja sporova, nema, pa deluje da se i ovde radi o tzv. soft law, odnosno sporazumu sa čisto političkim sankcijama. U odnosu na sporazum dve Nemačke, nema ni odredbe o stupanju na snagu, iz razloga prirode ovog sporazuma tj. zaključivanja kroz prihvatanje.


https://kossev.info/o-evropskom-predlogu-sporazumu-sta-se-nije-izgubilo-u-prevodu/

Del Cap wrote:

Vučić se oglasio po povratku u Beograd: Borili smo se koliko je bilo moguće, sada analiziram šta se sve dogodilo https://t.co/acEJB9mGSK

— nova.rs (@novarsonline) February 28, 2023

Kad se vratim sa aftera.....

Jutro je pametnije od večeri.

Del Cap wrote:O evropskom predlogu/sporazumu: Šta se (nije) izgubilo u prevodu

Piše: Dragutin Nenezić

Sinoć je objavljen tekst sada već evropskog (ne više francusko-nemačkog) predloga, koji se sada zove i „Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije“. U ovom tekstu želim da ukratko obradim neka ključna pitanja koja su se otvorila u vezi sa njim, kao i da analiziram član po član ističući neka zanimljiva mesta. Nestrpljivi čitalac može pročitati samo prvi deo i preskočiti analizu, a čitalac željan detaljnog obrazlaganja i analize će pak morati malo da se strpi.

Da li je Srbija priznala Kosovo?
Formalno nije, ali je priznala, između ostalog, teritorijalni integritet Kosova (bez fusnote, pa ću tako navoditi i u daljem tekstu, bez obzira što se sa tim ne slažem), njegove nacionalne simbole i pasoše, kao i njegovo pravo da pristupa međunarodnim organizacijama. Izričito priznanje se ostavlja za konačni, sveobuhvatni sporazum, a ovaj dokument je, kako mu naziv kaže, deo puta kao normalizaciji odnosno tom i takvom sporazumu, o čemu sam već pisao.

Da li je ovo predlog ili sporazum, i da li je prihvaćen ili potpisan?
Ovo je bez sumnje sporazum, iako se u nazivu koristi i termin „predlog“, i prihvaćen je, ali nije potpisan. To što se zove i predlog i što nije potpisan može biti iz niza razloga – potpisivanje možda nije bilo ni planirano, a obe stvari verovatno predstavljaju i politički ustupak nekoj ili obema stranama – ovde skrećem pažnju na ogradu iznetu dole kod analize člana 11. Svakako, po članovima 11. i 14. Bečke konvenciji o ugovornom pravu, koja se može konsultovati bez obzira na sve probleme oko njene primenljivosti na Kosovo, prihvatanje je izjednačeno sa potpisivanjem, a od Žozepa Borelja kao predstavnika posrednika smo čuli da su strane „prihvatile da dalje diskusije o predlogu EU nisu potrebne“.

Odvojeno pitanje je kakva će biti pravna sudbina ovog sporazuma u srpskom pravnom sistemu. Podsetio bih da tzv. briselski sporazum nije formalno ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već se njegov tekst našao u obrazloženju jednog akta koji je ta skupština usvojila, dok se Ustavni sud Republike Srbije oglasio nenadležnim sa pozivanjem na tzv. doktrinu političkog pitanja. Moguće je da će i ovaj put biti tako, a možda čak ni toliko – ali to, opet po Bečkoj konvenciji, ne bi trebalo da utiče na punovažnost sporazuma.

Šta sledi?
Kako smo čuli opet od Borelja, i to na dva mesta, strane će se baviti „modalitetima implementacije odredbi (sporazuma)“, dakle slede pregovori samo o tome kako će se sporazum implementirati. Implementacija se, kako stvari stoje, može ticati pre svega redosleda daljih koraka (da li će npr. prvo ići povratak u institucije pa formiranje ZSO, ili obrnuto – mada obrnuto nema nikakvog smisla ako se uzmu u obzir dokumenti kojima je ZSO regulisana, kao i trenutni status opština na Severnom Kosovu), kao i rokova za njihovo sprovođenje. Simbolična je i zlokobna koincidencija (ili pak nije reč o slučajnosti već o nameri) da se po svemu što smo čuli, dogovor o implementaciji očekuje dan posle 17. marta, da bi bio potvrđen 24. marta na zasedanju Evropskog saveta.

Analiza teksta
Sporazum ima preambulu i 11 članova. Sačinjen je u svemu po uzoru na Sporazum o osnovama odnosa između Federalne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike iz 1972. godine (tzv. sporazum dve Nemačke), o kom sam takođe pisao, a ovde se može naći uporedni pregled ta dva sporazuma koji sam pripremio u sklopu pisanja ovog teksta. U odnosu na verzije koje su kružile u medijima, postoje male izmene, što može biti rezultat nekakvog usaglašavanja (pre nego pregovaranja u punom smislu te reči) i/ili temeljnog testiranja javnosti.

Preambula je je velikim delom ista kao i u sporazumu dve Nemačke, uz usaglašavanja vezana za drugačiji istorijski trenutak i kontekst. Posebno bih istakao pozivanje na nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta s jedne, kao i ogradu koja se tiče „različitih pogleda Strana na suštinska pitanja, uključujući i statusna pitanja“.

Član 1. kao i u sporazumu dve Nemačke govori o dobrosusedskim odnosima, ali je proširen odredbom o međusobnom priznanju „dokumenata, nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, tablice i carinske pečate“. Dakle, ovim se pokušava rešiti niz problema iz korpusa briselskih dogovora, ali je bez uvida u plan implementacije nemoguće potvrditi na koji način.

Član 2. Identično kao i u sporazumu dve Nemačke sadrži pozivanje na načela iz Povelje UN, uključujući „suverenu jednakost svih Država, poštovanje nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštite ljudskih prava, i nediskriminacije“. Prvo što upada u oči je korišćenje termina „Država“, čime se potvrđuje državnost Kosova, što nije moralo biti tako ako se u obzir uzmu presude Evropskog suda pravde o kojima sam takođe pisao. Zanimljivo je pitanje da li će se pravo na samoopredeljenje tumačiti tako da dozvoljava otcepljenje dela Kosova naseljenog Srbima.

Član 3. se tiče mirnog rešavanja sporova i zabrane upotrebe sile, s tim da za razliku od sporazuma dve Nemačke ne sadrži odredbu o nepovredivosti granica, iako postoji pozivanje na to u preambuli.

Član 4. u prvom delu sadrži zabranu predstavljanja jedne potpisnice od strane druge, kao i sporazum dve Nemačke, ali i dodatnu odredbu da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nažalost, mislim da se ovim efektivno okončava period u kom je Srbija u međunarodnoj sferi (dakle, ne i u unutrašnjoj) tretirala Kosovo kao svoju autonomnu pokrajinu.

Član 5. se pak razlikuje od istog člana u sporazumu dve Nemačke, i tiče se odvojenog evropskog puta Srbije i Kosova, što je poznato najmanje od 2008. godine, pa na to neću trošiti prostor i vreme.

Član 6. odgovara članu 7. sporazuma dve Nemačke, i definiše niz oblasti u kojima će Srbija i Kosovo sarađivati, što će se regulisati odvojenim sporazumima. Pored toga, u prvom stavu, potvrđuje se da će konačni ishod procesa pregovora biti „pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. Ostaje da se vidi kako će se ovaj član primenjivati u pogledu postojećih briselskih dogovora, odnosno da li će oni biti zamenjeni, revitalizovani (npr. kroz vraćanje u institucije) ili nešto treće.

Član 7. predstavlja specifičnost u odnosu na sporazum dve Nemačke. Prvi stav govori o obavezi obe strane da „uspostave specifične aranžmane i garancije (…) kako bi osigurali odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost pružanja usluga u posebnim oblastima, uključujući finansijsku podršku od strane Srbije“. Deluje da se ovde radi o ZSO, ali se verovatno iz pijeteta prema Kurtiju ne naziva tako. Nadležnosti deluju u skladu sa odlukom kosovskog ustavnog suda, o čemu sam takođe pisao. Konačno, Meliza Haradinaj skreće pažnju da se koristi engleski termin „self-management“, koji ne znači ništa (osim ukoliko autor nije ljubitelj samoupravljanja i udruženog rada), i zamenio je termin „self-governance“, koji znači samouprava, verovatno opet iz pijeteta prema Kurtiju.

Drugi stav, što je posebno zanimljivo, govori o položaju Srpske pravoslavne crkve, kao i zaštiti srpske religijske i kulturne baštine, i tu mogu samo da izrazim nadu da će se on u implementaciji na pravi način održati.

Član 8. identično kao i u sporazumu dve Nemačke reguliše razmenu stalnih misija, što bi u diplomatskoj praksi značilo podizanje odnosa sa nivoa oficira za vezu, predviđenih briselskim dogovorima, na viši nivo, ali i dalje ispod nivoa ambasada.

Od člana 9. do kraja su specifične odredbe u odnosu na sporazum dve Nemačke. Član 9 se tiče (načelne) finansijske podrške EU i drugih donatora, na nivou posvećenosti (eng. „commitment“), odnosno bez preciziranja iznosa i sličnih detalja.

Član 10. se tiče zajedničkog tela za nadzor implementacije, kao i obaveze sprovođenja svih prethodnih sporazuma.

Konačno, član 11. sadrži obavezu strana da poštuju „mapu puta implementacije“ koja čini prilog sporazuma. Kako priloga nema, pretpostavljam da se o tom dokumentu pregovara, uz dodatnu ogradu da je iz formulacije ovog člana moguće da se ili potpišu i sporazum i taj dokument, ili da se ne potpiše nijedan, nego se samo prihvate pa to potvrdi Evropski savet.
Odredbi o merodavnom pravu, kao i o mehanizmu rešavanja sporova, nema, pa deluje da se i ovde radi o tzv. soft law, odnosno sporazumu sa čisto političkim sankcijama. U odnosu na sporazum dve Nemačke, nema ni odredbe o stupanju na snagu, iz razloga prirode ovog sporazuma tj. zaključivanja kroz prihvatanje.


https://kossev.info/o-evropskom-predlogu-sporazumu-sta-se-nije-izgubilo-u-prevodu/

Srbija je trebalo da insistira na self-governance. Naravno, pozicija Srbije je slaba, iz vec poznatih razloga.

Februarski rok:

ZA JOŠ MIMOVA, PRONAĐITE LINK ZA DONACIJE U NASTAVKU POSTA I PODRŽITE NAS :slight_smile:#Memašina secira i skicira aktuelne teme.
:point_right: Stvarnost mimuje ili je mimovan stvarnošću Mimlorad Poopovac pic.twitter.com/MNS78nYsuQ

— Mašina (@MasinaRS) February 28, 2023