Vučićeva Srbija

Nedavna vest da je policija privela grupu pripadnika antivakserskog pokreta na saslušanje u tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, budući da je dolila ulje na vatru već inače burnog sukoba između vaksera i antivaksera – ostavila je u senci jednu drugu, izuzetno zanimljivu vest.
A ta sa stanovišta prava i pravičnosti zaista važna vest je da je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio A.J.A. optužbe da je pretnjama izvršila krivično delo ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sud je ocenio da njen tvit, koji je bio osnov optužbe, ne predstavlja pretnju, već da bi njegova sadržina „eventualno mogla da predstavlja obeležje krivičnog dela uvrede“.
To da ružan, vulgaran i uvredljiv tvit, budući da nije sadržao nijednu pretnju, nije krivično delo ugrožavanja sigurnosti, već krivično delo uvrede koje se ne goni po službenoj dužnosti, već samo po privatnoj tužbi, od samog početka je moralo biti jasno. Ali uprkos tome A.J.A. je odmah pošto je podelila taj svoj tvit privedena, a potom joj je određen pritvor koji je potrajao neverovatnih 6 meseci. A da njen branilac u toku postupka nije uspeo da pobije krajnje problematično mišljenje veštaka verovatno bi se dogodilo da zbog uvredljivog tvita bude smeštena u duševnu bolnicu, na neodređeno vreme. Ovaj i potencijalno i realno zastrašujući slučaj podsetio me je na niz ne tako šokantnih ali na sličan način zanimljivih događaja, svih iz sasvim nedavne prošlosti.