Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

Pa kao onaj kamiondzija sto mesec dana provede na rutama od Frankfurta do Srbije. Ceo dan vozi, nocu spava u kamionu. Pere se jednom nedeljno u nekom javnom kupatilu. Cima se s policijom, magacionerima, carinicima... A onda tamo na kraju meseca dodje kuci, u rodne Pecince. Vecera sa porodicom, poigra se sa decom, pita ih za uspeh uskoli. Navece pojebe zenu. A onda se iskrade iz kreveta, sedne za gejming volan i pika Eurotruck Simulator do tri ujutro.

To su ti neki neobjasnjivi demoni.

Bravo, to je to!

Leti, leti pesmo moja mila: The Movie


Stvarno ne razumem odusevljenje ovim filmom, a ima ga sa svih strana. Okej, snimljen je iz jednog tejka, ima Ermitaz, ima dve hiljade statista. Ali ono, nista sem toga. Poenta je, barem kako sam ja razumeo, jeste mi Rusi smo govna, i nama vladaju tirani, ali i mi smo Jevropa! Jer, eto, imamo primere Rembranta, i balove, i prefinjenu gospodu .   Pa jebote, i ja bih mogao istu poentu da napravim, samo da zaredjam da snimam sushi restorane po Beogradu.

Ni mene nije impresionirao. Mogu se diviti tehničkoj izvedbi, i to je otprilike to. 

Majka i sin, taj me rasplakao. Briljantan film.

Ma film je sranje na kub, polivanje kamerom, trabunjanje.

Jeste gledali Amsterdam? Niste? Nemojte. Izašao sam posle jedno sat vremena. Ovo je ispalo ko da je bračni par Novković/Marković osmislio.

to mi kaze i jedan drugar. bas bzvz.

ne razumem šta su Nemci hteli sa ovom novom ekranizacijom "Na Zapadu ništa novo". ako vam se do te mere ne dopada literarni predložak, nazovite film drugačije i napišite originalni scenario. bukvalno ništa od vitalnog Remarkovog duha nije ostalo u filmu. drob, krv i blato mljackaju, junaci se apoplektično tresu i bulje u prazninu, a jedan od njih je toliko izmenjen u odnosu na predložak da se ne mogu prepoznati ni lik ni njegova sudbina - jednostavno, to nije taj čovek, i završio je potpuno drugačije.

i sve je to snimljeno na način koji se danas zove "vizuelno besprekornim", blato je blato, čoja je čoja, a puknuta lobanja je puknuta lobanja. kako bi gledalac što više mogao da se divi tim prizorima, fotografija je elegantna, promišljena, neko bi rekao i - lepa. (anti)ratni film, pod jedan, ne sme da se divi leševima i da ih nabija gledaocu u oči. i, pod dva, užas rata može se, kao takav, potpuno doživeti samo u kontrapunktu. kontrapunkt, to su Kat, Tjaden i ekipa kako se dovijaju da napakoste Himelštosu i smeju se uprkos svemu, jer su to živi ljudi a živ čovek će se smejati svuda. ovaj film ne ume da govori i da se smeje.

mislim gledajte, ako ste gledali Dankirk npr, to je ta nova škola filmova koje kao da su snimale veštačke inteligencije.

spojler alert

Spoiler:

Da da, hteo sam i taj film da pomenem

Па после филмова које су снимили режисери теве емисија, па режисери реклама, па режисери спотова за емтиви, сад имамо и филмове које су снимили играчи.

Све је то навикло, ћуј навикло, одгајено да само надограђује оно са чим је одрасло.

Ima u filmu i jedan momenat o kome nisam siguran šta da mislim: ima istorijsko utemeljenje, ali insistiranje na tom utemeljenju, kroz poignant moment u filmu, ostavlja malo bljutav ukus u ustima.

Nemci potpisuju kapitulaciju u Kompjenju, i njihov pregovarač kaže Francuzima "budite fer prema neprijatelju, inače će mrzeti ovaj mir", ali Francuzi ostahu srca kamenoga. i eto deco vidite da je holokaust mogao da se izbegne samo da su obe strane bile malo razumnije.

zaista mrzim 21. vek.

ima u filmu i još whataboutisma ali neću da kvarim.

nova škola filmova koje kao da su snimale veštačke inteligencije.

Da, razmišljam o ovome i ne nalazim objašnjenje. Ne čitaju dovoljno, nisu ništa proživjeli, pa ne razumiju ljudsku patnju ni emocije, zbilja ne znam. Ali da bljutavost bude okus epohe, ne znam... možda kao anestezija za dolazeću kataklizumu, ono da nam ne bude žao kad smo već takva govna.

ne znam ali bih vam skrenuo paznju da ovo nije prvina. pre par dana moj drugar je drzao predavanje o razlikama zimedju filma i knjige gluvi barut odnosno o razlici u tretmanu teme rata kod copica i cengica. ja sam se inace cengicevog filma, kojeg nisam gledao preko 20 godina, secao kao njanjovo cetnickog onosno apologetskog.

medjutim stvari su jos grdje. ta kolicina pavlovicevske mizoginije i mizantropije koja se prodaje kao sirovi naturalizam je zastrasujuca. na stranu sto za razliku od copicevog romana ovde nema ustasa a ni nemaca vec samo tragedije bratoubilackog rata ono sto je uradjeno zenskim likovima u filmu je zlocin.

na primer scena koje nema kod copica (naravno) ali zato ima u filmu jeste davljenje partizanke u nekom pojilu od strane podivljalih, zakrabuljenih, monti-pajtonovskih zena koje nemo kao neki krculi se bacaju na mucenicu i dave je u valovu. doslovce oniricki nervni slom koji se prodaje kao slika surovosti rata.

dakle taj (glasom ane brnabic) bruuuuutalniiiiii prikaz "istine rata" je nesto sto se izgleda javlja kao prethodnica ili pratilac revizije. kao eh rat je pakao, bog istina, ko nas zavadi braco kad smo iste vere.

boomer crook wrote:ne znam ali bih vam skrenuo paznju da ovo nije prvina. pre par dana moj drugar je drzao predavanje o razlikama zimedju filma i knjige gluvi barut odnosno o razlici u tretmanu teme rata kod copica i cengica. ja sam se inace cengicevog filma, kojeg nisam gledao preko 20 godina, secao kao njanjovo cetnickog onosno apologetskog.

medjutim stvari su jos grdje. ta kolicina pavlovicevske mizoginije i mizantropije koja se prodaje kao sirovi naturalizam je zastrasujuca. na stranu sto za razliku od copicevog romana ovde nema ustasa a ni nemaca vec samo tragedije bratoubilackog rata ono sto je uradjeno zenskim likovima u filmu je zlocin.

na primer scena koje nema kod copica (naravno) ali zato ima u filmu jeste davljenje partizanke u nekom pojilu od strane podivljalih, zakrabuljenih, monti-pajtonovskih zena koje nemo kao neki krculi se bacaju na mucenicu i dave je u valovu. doslovce oniricki nervni slom koji se prodaje kao slika surovosti rata.

dakle taj (glasom ane brnabic) bruuuuutalniiiiii prikaz "istine rata" je nesto sto se izgleda javlja kao prethodnica ili pratilac revizije. kao eh rat je pakao, bog istina, ko nas zavadi braco kad smo iste vere.

#1 Ово је истина.

Ернст Јингер није бежао од описа ужаса рата. Иако је имао јасну свест о ужасима рата, иако га је проживео, није донео исправне закључке. Није имао решење за будућност, не могавши да промисли даље од ауторитарне монархије.

Тако смо имали и Zero Dark Thirty, The Hurt Locker, Jarhead и сличне производе империје у пропадању која прави реалистичне приказе војне професије али не доводи у питање шта та војска ради у туђој земљи? Зашто морамо да мучимо људе, стрељамо децу и зашто нам подмећу бомбе под раскрснице?

#2 Па ко нас завади?

Nisam gledao Gluvi barut ali se sećam slične scene iz XX veka.

Јанош Винету wrote:

boomer crook wrote:ne znam ali bih vam skrenuo paznju da ovo nije prvina. pre par dana moj drugar je drzao predavanje o razlikama zimedju filma i knjige gluvi barut odnosno o razlici u tretmanu teme rata kod copica i cengica. ja sam se inace cengicevog filma, kojeg nisam gledao preko 20 godina, secao kao njanjovo cetnickog onosno apologetskog.

medjutim stvari su jos grdje. ta kolicina pavlovicevske mizoginije i mizantropije koja se prodaje kao sirovi naturalizam je zastrasujuca. na stranu sto za razliku od copicevog romana ovde nema ustasa a ni nemaca vec samo tragedije bratoubilackog rata ono sto je uradjeno zenskim likovima u filmu je zlocin.

na primer scena koje nema kod copica (naravno) ali zato ima u filmu jeste davljenje partizanke u nekom pojilu od strane podivljalih, zakrabuljenih, monti-pajtonovskih zena koje nemo kao neki krculi se bacaju na mucenicu i dave je u valovu. doslovce oniricki nervni slom koji se prodaje kao slika surovosti rata.

dakle taj (glasom ane brnabic) bruuuuutalniiiiii prikaz "istine rata" je nesto sto se izgleda javlja kao prethodnica ili pratilac revizije. kao eh rat je pakao, bog istina, ko nas zavadi braco kad smo iste vere.

#1 Ово је истина.

Ернст Јингер није бежао од описа ужаса рата. Иако је имао јасну свест о ужасима рата, иако га је проживео, није донео исправне закључке. Није имао решење за будућност, не могавши да промисли даље од ауторитарне монархије.

Тако смо имали и Zero Dark Thirty, The Hurt Locker, Jarhead и сличне производе империје у пропадању која прави реалистичне приказе војне професије али не доводи у питање шта та војска ради у туђој земљи? Зашто морамо да мучимо људе, стрељамо децу и зашто нам подмећу бомбе под раскрснице?

#2 Па ко нас завади?

Tu su scene Kopoline Apokalipse iskorištene za proratno loženje.

Samo da izjavim za dnevnik, nisam još vidio film ali uopšte nisam iznenađen onim što je Bili napisao, u stvari, to je 1 trend. Isto važi i za Dankerk i ostale pobrojane. Zadnje što me od ratnog/antiratnog filma stvarno dojmilo je Malikov Thin red line ali i on ostavlja dosta rupa i nejasnoća ukoliko gledalac nije pročitao knjige po kojima je rađen.

Аух, The Thin Red Line је фантастичан филм. 

Губитак невиности - на почетку филма изгубљени војник наиђе на острвљане, ужива у сунцу и морској води, плива и једе кокосове орахе, онда се прикључи својој јединици и улети у вихор рата. 

Не знајући, Американци нападну на јапанску пољску болницу где леже рањеници полудели од болести, глади и жеђи. Њих одсудно бране до последњег њихови другови. Американци имају пуно мртвих и рањених, прегрупишу се и спрже цело брдо артиљеријом, улете у базу на бајонет, у метежу побију све. Тек тада постане јасно да су упали у болницу где леже јапански војници у завојима и постане јасно зашто су је тако бранили.

На крају филма војник види те исте острвљане али из друге перспективе - мусаве, болесне, гладне и сиромашне чија деца плачу, вриште и беже од звукова авио бомби.

Vrhunski.