Poslednji film koji ste (ponovo) gledali

Notxor wrote:Nisam gledao Gluvi barut ali se sećam slične scene iz XX veka.

ako mislis na ono kada uhvate atilu i reginu seljaci to je potpuno nesto drugo. 

ovo je ono lude, divlje, zakrabuljene zene.

Јанош Винету wrote:Аух, The Thin Red Line је фантастичан филм. 

Губитак невиности - на почетку филма изгубљени војник наиђе на острвљане, ужива у сунцу и морској води, плива и једе кокосове орахе, онда се прикључи својој јединици и улети у вихор рата. 

Не знајући, Американци нападну на јапанску пољску болницу где леже рањеници полудели од болести, глади и жеђи. Њих одсудно бране до последњег њихови другови. Американци имају пуно мртвих и рањених, прегрупишу се и спрже цело брдо артиљеријом, улете у базу на бајонет, у метежу побију све. Тек тада постане јасно да су упали у болницу где леже јапански војници у завојима и постане јасно зашто су је тако бранили.

На крају филма војник види те исте острвљане али из друге перспективе - мусаве, болесне, гладне и сиромашне чија деца плачу, вриште и беже од звукова авио бомби.

Vrhunski je Malik uhvatio slikama likove, njihovu motivaciju i odnose, lude i cinične ispade narednika Velša, poglede koje dvojica gejeva ljubavnika razmjenejuju dok traje krvavo vatreno krštenje, Vitove misli i unutarnje razgovore, za rat nedovoljno krutog i za vojnike istinski zabrinutog komandira čete, slavohlepnog pukovnika, aaaa sve.


A nervni slom Džon Sevidža nakon što u prvom napadu izgubi ljude koje je predvodio (i lost all twelve) je... jebiga, ono je oprave, to je to, Meni najjača ratna scena ikad.

Slatko, al donekle. Na scenariju su radili Ottessa Moshfegh i muž joj, tako da imamo J.Lawrence nadrogiranu cijeli film, a tu je i Paper Boi iz Atlante i njih dvoje su odlični skupa, zapravo bih bez problema gledala njihova trkeljanja po New Orleansu ali onda su razbili taj štosni odnos nekakvom tankom scenicom i tu smo se malo pogubili. Jebate što Paper Boi ima dobar glas

Već duže od dvije sedmice me spopala filmofilija začinjena sa malo serijofilije. Sa serijama sam eksperimentisao i dao šansu novoj domaćoj produkciji, odgledao kompletan Klan i Močvaru. Mnjah, najjači kompliment za Klan je da nije dosadan, Nije ni Močvara ali mi je serijski ubica kojeg devet i po epizoda love potpuno neuvjerljiv, ne samo gluma već i lik sam po sebi.

Već sam pominjao da mi se u Klanu dopadaju likovi Čumeta (Feđa Štukan) i Đure Mutavog (Ivan Zarić), nakon kompletirane serije dodaću i nekoliko odličnih momenata Mladena Sovilja koji glumi Sretka Kalinića.
Onda sam se bacio na film i krenem sa Na zapadu ništa novo, aj kakvo razočaernije, film je jednostavno sranje, kad se odbace slike blata i krvi, a ni one me nisu impresionirale, ostaje film koji mi nije čak ni suštinski antiratan, već više onako, war is hell. To me ispizdilo i onda sam odlučio da igram na sigurno. odgledao sam petnaestak filmova iz devedesetih, a to je uz sedamdesete moja omiljena filmska decenija. Pucao sam na sigurno i gledao već odgledano i sve odgledano je izdržalo test vremena, Doni Darko mi je još bolji na drugo gledanje, Frality to nije uspio ali i dalje je to odličan film.

Nedjeljno veče je rezervisano za JFK a od ponedjeljka krećem u retrospektivu sedamdesetih. Ostajem kao čovek, ne dam nikom fore nikak'e al' neka, samo neće mene više niko na zapadni front poslat'.

Men' dobar Sorkinov no-name predsjednik iz 1995 

beatakeshi wrote:Glede JFK: nedavno sam ga ponovo gledao, mršavo, ranije sam bio fasciniran montažom. Ali u odnosu na W je remek delo. Pre neki dan Frankenhajmerov o Lindonu Džonsonu, prilično bezveze.
Jel ima neki igrani o Džimiju Karteru ili Reganu?

JFK puno slabiji nego u prethodnim gledanjima, sinoć mi je ozbiljno zasmetalo Garisonovo fejsbučko gađanje citatima, od Šekspira do Hitlera. Mada, i dalje je to dobar i velik film, uspio je da mi dezinfiikuje rane koje je otvorilo gledanje NZNN. Rane su teške i ozbiljne a proces liječenja se nastavlja i biće težak i dug.

Ja još ležim u komi od filma, prvo da se stabilizujem pa onda idu terapijske i rehabilitacione mere.

gledajte secret honor altmanov

Mosfilm ima ove realisticne istorijske filmove, greota ne odgledati kad su ovako lepi i sredjeni.

Svukoh to u kompletu u prvim danima korone, 'nako, taman za gledanje u vrijeme vanrednog stanja. Šteta što su masovke sa onolikim ljudima i tehnikom slabo odrađene.

Ogledam jedan klasik iz sedamdesetih pa ga siječem nečim novijim što sam propustio. Zodijak solidan, Gone girl odličan.

Val, autobiodocpic koji je uradio Val Kilmer sa porodicom, uglavnom od materijala koji je ceo život snimao o sebi i oko sebe.
Jako mi je prijao, odlična kinematografija, nefiltrirani VHS ili slični kvalitet, odlična indie muzika u pozadini, potresne scene čoveka koji suočen sa bolešću premotava svoj život unazad, reminiscencije na neke velike ili barem važne filmove.
Ne znam da li je prikazivan u bioskopima ili na nekom od festivala, tek svaka preporuka od mene. Lepo se gleda kod kuće iz kreveta.

vrhunska zabava

Za prste polizat!

Nema više takvih filmova.

Đe ga iskopa. Bravo

Zus wrote:Đe ga iskopa

mislim da je u praznicnom kanonu. kao npr. umri muski apartman povratak betmena i eyes wide shut

Ja sam gledala ovaj bizarluk
predviđam par oskara, ali ono, imala sam 11 igala kroz ruku ali ovo mi je ipak bilo previše i pola filma sam gledala kroz prste. nikad od mene partizanka.

mudro. mislim poruka filma je na nivou - don't do drugs, drugs're bad, mkay.
mislim, nije o drogama, ali je to ta dubina.