Home
by Јанош Винету Wed Apr 22, 2020 4:59 pmЛетећи Полип wrote:Halászlé wrote:
ti dabome znaš da smo mi 1) pasivni recipijenti ovih mera i da 2) živimo nekakve realne živote u kojima imamo stare i bolesne članove porodice do kojih nam je stalo i pored toga što su jadni i nikakvi?
Razumem, ali očekujem i da drugi razumeju da 1) nismo svi white collar profesionalci koji mogu da rade od kuće i da 2) socijalna pomoć nije nešto što vidimo kao zadovoljavajuće rešenje za sopstvene egzistencije.
Ја знам за 1000+ професионалаца са белим крагнама који могу да раде од куће, али су добили отказ са отказним роком до краја месеца јер су били самостални предузетници на паушалном опорезивању и сада су без посла.
Професионалци са белим крагнама су само богати пролетери, који продају своје радне сате некоме ко тефтери сваки радни сат.
Верујем да у потпуности деле твој став и да никако не виде социјалну помоћ као задовољавајуће решење за своју егзистенцију, будући да су до јуче имали приходе од 2000-3000 сома евра месечно а сада су на нули и бироу рада. Али свеједно, нацртаће се на бироу, тражећи да им се овери књижица.
, јер смо онда (од, рецимо 1988 до 1998) по правилу улазили са рачунарима тамо где о томе нико појма није имао, и где нису умели да објасне шта им треба. Зато смо морали да учимо како они функционишу, па сам тако морао да се разумем и у кантар на откупној станици, да знам зашто сир иде и на кило и на котурове, како функционише хотел, како кујна, како шанк, како израда намештаја, како новине, како менза, како банка... ваљда још само мурију, железницу и ливницу нисам дотакао. Убацивали смо рачунаре на места где лети плева, где на 2м од мрежног кабла пролази струја за мотор од педесет кила, где мемла капље са зидова, где ти донесу пиће у кристалној чаши, где су врата висока четири метра и квака је у висини чела, у контејнеру на сред авлије, ... ма свуда.
