by fikret selimbašić Sun Feb 07, 2021 5:38 pm
To otprilike u isto vrijeme kreće i kod nas i u CCCP, kod njih je otišlo predaleko već u drugoj polovini vladavine Brežnjeva. Ono što je meni interesantno je to da su tamo ozbiljne pare uspijevali da uzmu obični radnici, ne samo mesari i radnici alko zavoda. Sjećam se kako je u nekoj emisiji Bogolljub Lacmanović ispričao kako i koliko je zarađivao čuvar parkinga za strane novinare i diplomate u Moskvi. Kontakti sa strancima početkom osamdesetih su mu omogućili da na razne načine, nepojmljive u drugoj zemlji i vremenu, zarađuje. toliko da čak i kad udijeli procenat svima koje sleduje, a svi su viši od njega u hijerarhiji, njemu ostaje gomila novca.
U Jugoslaviju su ozbiljne novce na muljanju ipak uzimali direktori, šefovi i partijci. Radnici malo teže. Radnik je mogao da ukrade nešto iz preduzeća, alatku, manju mašinu, rezervne dijelove, elektro ili građevinski materijal, da se upusti u šverc ture... za ozbiljne kombincije moraš da budeš bar šef u nekom jačem preduzeću.
Ima FTV dokumentarac o Agrokomercu ali nema puno o načinu Fikretovog rada, uglavnom se priča o političkim uzrocima i posledicama afere. A mene zanima način i metode direktoskih šema, konkretni primjeri. I ne samo direktorskih, treba da se obradi i ono na nižim nivoima, nešto poput filma Tigar u kom vozači hladnjače Slavko Štimac i Ljubiša Samardžić kradu meso muljajući sa vaganjem kamiona na utovaru i istovaru, krađa bakarne žice u Čovek nije tica i sl. Čitavo blago se krije tu ali znam da to nikad niko neće da napravi, uostalom, sad je već i nebitno. Hoću samo da napišem šta mi se gleda a znam da neću biti u prilici. Utješna varijanta su mi ove ruske serije, slične a ni nalik, dobre i zanimljive.