Polemike

Bonidas Poslednji wrote:Koliko košta jedan vuletić?

Nikad mi nije bilo jasno kako zapravo izgleda kupovina ljudi. Da li mu se priđe sa "Odrasli smo ljudi, idu neke godine, loše je vreme...", da li se ljudi nađu na pola puta, jedan sa lovom i obećanim položajem a drugi sa spremnom unutrašnjom racionalizacijom...

Nameštenje na no-show job sa dodatnom platom/kešom, po mogućstvu naziva i mesta takvog da uvećava društveni ugled i prepoznatljivost.

ostap bender wrote:
korupcija je tu posledica straha i defetizma.

А криза је погрешан израз. Кризе дођу и оду.

taj vuletic uvek bio najmutaviji od svih ds analiticara.

+1

Meni on bio bzvz i pre ovog navodnog preobraćenja u vučićizam.

Antonić
Cvijanović
Antonić
Đurković
Odgovor Cvijanovića Đurkoviću još nema u e-formatu.

Bluberi wrote:Antonić
Cvijanović
Antonić
Đurković
Odgovor Cvijanovića Đurkoviću još nema u e-formatu.

http://www.politika.rs/scc/clanak/358708/Pogledi/Hvala-ucestvujem

Kakvo gubljenje vremena...
Jedino interesantno - Antonić i Vukadinović (po sopstvenom priznanju) uz riblju čorbu jedu kupus salatu!!! Bljak!!!

Jović referendum o izlasku iz EU istodobno naziva i dokazom demokratičnosti, ali ga i kritizira zbog buđenja netolerancije, ‘koje odgovorna politika pokušava smanjiti’, te time dvostruko promašuje. Naime, referendum nije sazvan na nekakvu inicijativu odozdo da bi se tu moglo raditi o nekakvoj velikoj demokratičnosti (usput budi rečeno, dotični referendum je formalno samo savjetodavan), nego zbog sitnopolitikantskih kalkulacija Davida Camerona, predstavnika upravo one ‘odgovorne’ elite na koju se Jović poziva.

Kapović

Dobar odgovor.

Promašio je u poredjenju Velike Britanije i Grčke, jer Britanija ima svoju valutu, a ima bogami i ostalo što Grčka nema.

A i referendun o zdravstvu bi ih (gradjane) zakucao toliko da bi posle toga politika postala trećerazredna, ti jest identitetska.

Sasma je normalno da dosta (ne svi) ljudi reaguje na rezultate sa "elitistickih" pozicija. Elite ili oni relativno blizu njima stvaraju nove politicke tvorevine i nove politicke identitete. Uvek. Iscudjavanje na iscudjavanje je malo preterano.

Reljanovic razvalio Prokopijevica.

http://pescanik.net/sta-sve-mozes-u-srbiji-kad-si-gazda/

Posle 2008. sam bio uveren da će tzv. neoliberali da hodaju gradom sa kesama na glavama (od tzv. sramote).

I ja sam se tome nada, ali jok.

Cepa covek, mrtav ladan.

Pri tom bih očekivao da je na tržištu, a on u Institutu u kome su još dvojica naših drugara, Miša Đurković i Slobodan Marković.

Nijedan nas neoliberal nije na trzistu. Nijedan.

A taj institut ko Reagan da je sastavljao.

pa samo su se presaltovali dalje nadesno u potrazi za nekim fijonom, lepenovom ili trampom.

Što reko Reljić - dajmo šansu konzervativizmu, toj novoj i još neisprobanoj ideologiji, koja za razliku od liberalizma i socijalizma, nikom ništa nije skrivila.

kako ono bese: fasizam je kada se sve menja da se nista ne promeni.

Конзервативци на прво место стављају пројекцију друштва у „смислу промена да би се сачувало”, што је прогресивистички настројен либерализам презирао.

Meni oni nisu jasni, gde je ta zemlja o kojoj pišu, za šta smatraju ljude čija je jedina svrha postojanja da budu radnici kod preduzetnih  snalažljivih? Ko radi kod privatnika može u toku dana da dobije naređenje: idi kući i nemoj više da dolaziš. U tom trenutku je to jedino što može da uradi, nema apsolutno nikakvu svrsishodnu zaštitu. Privremeni ugovori se produžavaju periodično, minuli rad više ne postoji, skoro sve je na milosti poslodavca, samo smeta ta jebena minimalna zarada, nikada ljudi nisu dovoljno jeftini. Jeftini ljudi uništavaju planetu, jeftini proizvodi se ultra brzo menjaju, neobnovljivi resursi nestaju, jedino rešenje za spas čovečanstva su kvalitetni i skupi proizvodi i skupi ljudi, sve su uništili mantrom o tržištu i konkurenciji i sad bi da dokusure. Jebala ih ekonomija.

minijatura

Ma njih boli kurac, u životu nisu morali da isprobaju vrline svoje teorije. Rekao bih da su fanatici, ali nisu čak ni to, oni su one trick ponies koji su uzgradili karijere  na elaboraciji jednog modela, koji dalje vrte po inerciji.

Nema tu ni minimuma ne samo saosećanja,ili osećaja za realnost, nego ni intelektualnog poštenja ili radoznalosti, vidiš da nešto ne fercera, pa se vratiš, doradiš, revidiraš, to su valjda normalne stvari u nauci. Ma jok. Bar je to slučaj s Prokopijevičem.