Polemike

ostap bender wrote:minijatura

+1

William Murderface wrote:Reljanovic razvalio Prokopijevica.

http://pescanik.net/sta-sve-mozes-u-srbiji-kad-si-gazda/

Taj Prokopijević je još jedan od Vučićevih protivnika koji mu pre svega zameraju to što ne uništava ovo društvo dovoljnom brzinom.

Paković goni neoliberale na buljuke, a Bazdulja šutira usput (ULJE NA PLATNU)

Paković 1


Lakićević 1


Boarov 1

Paković 2 (contra Lakićević)
http://www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.1079.html?news_id=335652&title=U+mraku+su+i+bele+krave+crne

Paković 3 (contra Boarov)
http://www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.1079.html?news_id=335951&title=Mita+Boarov+%c5%a1titi+slobodu+kapitalizma

Lakićević 2
http://pescanik.net/otvoreno-drustvo-njegovi-neprijatelji/

Boarov 2
http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=336166&title=%C4%8Ca%C5%A1%C4%87e+i+be%C5%A1%C4%8Da%C5%A1%C4%87e

Paković 4
www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.1079.html?news_id=336412&title=Socijalna+pravda+ili+varvarstvo

ajajaja
Boarov:


Uzgred budi rečeno, ni Marks nije uspeo da objasni šta bi to bilo “društveno potrebno radno vreme” bez tržišne valorizacije, a ceo njegov diskurs o “apstraktnom radu”, kao osnovnoj čestici tog radnog vremena, anahroni je akademski pokušaj da se izmeri nešto nemerljivo mimo tržišta. O tome više nigde nema diskusije. Naime, krajnje uprošćeno, tim povodom postavlja se pitanje kakav je odnos Pakovićevog “radnog sata” prema “20 radnih sati dnevno premijera Vučića”. Kako tu doći do nekog realnog pariteta i ko tu kome “krade radno vreme”.



...


Ovde ću, samo kao kontrapunkt Pakovićevoj tužnoj “socijalnoj poetici”, citirati Ejn Rend: “Osnovno pitanje je samo: da li je čovek slobodan? Jedini sistem u ljudskoj istoriji koji može na ovo da odgovori potvrdno jeste kapitalizam”.

Mijat nastavlja:

http://pescanik.net/put-u-pakao/

Nije baš lako iz ove konfuzije razabrati šta Paković hoće da kaže. Da je lična svojina izvedenica iz lične slobode, ali ne i privatna? Ali, kakva je uopšte ta razlika između lične i privatne svojine? Tu „strogu“ podelu na ličnu i privatnu svojinu izmislili su staljinisti (a bilo ih je, da ne bude zabune, i pre Josifa Visarionoviča, samo koristim savremenu terminologiju) kada su zabranili privatnu svojinu. Pa su sitnice koje su ljudi prosto morali da imaju u svom vlasništvu nazivali ličnom svojinom da ne bi upotrebljavali tu proskribovanu reč „privatno“.

 

The first and most important principle states that every individual has an equal right to basic liberties, Rawls claiming "that certain rights and freedoms are more important or 'basic' than others".[2] For example, Freeman argues, Rawls believes that "personal property" – personal belongings, a home – constitutes a basic liberty, but an absolute right to unlimited private property is not.[3] As basic liberties, they are inalienable: no government can amend, infringe or remove them from individuals.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Justice_as_Fairness


Ali u jednoj stvari se Pakovic zaista izleteo - Lakicevic jeste bio dosledno protiv rehabilitacija i cak je kritikovao izlozbu "U ime naroda". S te strane mu se nema sta prigovoriti.

Uključila se i Dubravka Stojanović

http://pescanik.net/prvo-procitaj-pa-zapljuni/

Paković, još jednom:

http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=336837&title=Zahvalnost+oponentima


Zahvalnost oponentima

* To što je Perovićeva u socijalističkoj Srbiji pisala jedno, a u kapitalističkoj Srbiji nešto sasvim drugo o istoj stvari - danas se, dakle, naziva evolucijom i/ili naukom * Pozivam Stojanovićevu, Boarova i Latinku Perović da zajedno upriličimo javni događaj uporednog čitanja knjiga istoričarke Perović iz dva perioda

Na kraju polemike što ju je izazvao moj tekst "Neoliberalizam srpske istoriografije", koji je i predgovor knjizi Mire Bogdanović "Elitistički pasijans - povijesni revizionizam Latinke Perović", osećam moralnu odgovornost da se javno zahvalim svojim oponentima.
Oni su svojski potvrdili moj sud. A to nije mala ni uobičajena stvar u raspravi.
Moj sud glasi: Kad se pogledaju, ako se više uopšte i gledaju, istoričarka koja je 1985. objavila dvotomnu knjigu "Srpski socijalisti 19. veka", i istoričarka koja je 2015. objavila knjigu "Dominantna i neželjena elita", gledaju se dve potpuno različite istoričarke i persone, iako obe nose isto ime i dele istu osobu, Latinku Perović. One koriste istu građu i tumače iste pojave i procese, ali na dva u potpunosti protivrečna načina. Ono što je za pedesetogodišnju istoričarku predstavljalo napredak u Srbiji, posle trideset godina za nju je uzrok nacionalnog nazadovanja. Tako kako iz starijih spisa Perovićeve zari Svetozar Marković, iz današnjih - mrači, okrivljen da je dao moralnu podršku čak i Slobodanu Miloševiću, čiji se socijalizam od Markovićevog razlikuje koliko i pas kao lajuća životinja od Psa kao sazvežđa. ("Neoliberalizam srpske istoriografije", Danas, 23. decembar 2016)
Dimitrije Boarov u prvom svom odgovoru piše da je Zlatko Paković "osuo paljbu po navodno konvertitskom zaokretu istoričarke Latinke Perović od borca za ideju socijalne pravde (to jest pisca dvotomne studije 'Srpski socijalisti 19. veka') do navodnog zagovornika kapitalizma i 'privatne svojine kao osnova ljudske slobode' (što je on našao da u suštini piše u nedavno objavljenoj 'Dominantnoj i neželjenoj eliti')."
U drugom svom obraćanju, Boarov se pita: "Zašto Pakoviću toliko smeta što je Latinka Perović, od uskog i opreznog, takozvanog 'socijalističkog liberalizma' logično evoluirala ka takozvanom 'građanskom liberalizmu'?" ("Čašće i beščašće", Danas, 10. januar 2017)
Zaključak: ideološki, politički i istoriografski revizionizam Latinke Perović, Boarov više ne dovodi u pitanje, nego ga sad umilno naziva evolucijom od "takozvanog 'socijalističkog liberalizma'" ka "takozvanom 'građanskom liberalizmu'". Nemam ništa protiv njegovog negovanog ukusa da revizionizmu nežno tepa, nazivajući ga "evolucijom", a naročito kad izraze koje koristi stavlja pod navodnike, pa uz njih dodaje i famozno "takozvano", koje nas, kao pleonazam uz navodnike, dvostruko dakle, upozorava da ono što piše ne treba shvatiti doslovno.
Dubravka Stojanović ("Prvo pročitaj, pa zapljuni", Peščanik, 17. januar 2017), kao istoričarka od zanata, prilježno upotpunjuje dokaz za navedeni moj sud, podastirući nizove podataka iz dela Latinke Perović, koja ja nisam analizirao, a kojima je, u stvari, popločan njen revizionistički hod kroz istoriografiju i javnost. No, i tekst Stojanovićeve, kao kod Boarova, polazi od obećanja da će dokazati da rečenog revizionizma nema. Evo šta ona piše: "Tekst Zlatka Pakovića razlikuje se od drugih napada na Latinku Perović po tome što, tobože, polazi od analize njenih knjiga i, tobože, raskrinkava njen istoriografski revizionizam."
Odmah zatim dopisuje: "Naime, iz teksta bi se moglo zaključiti da je Latinka Perović u svom radnom veku objavila samo dve knjige koje se pominju u tekstu ('Srpski socijalisti 19. veka I-II',1985. i 'Dominatna i neželjena elita', 2015), da između njih, tokom tih trideset godina, ona ništa nije radila, već da se odjednom, 2015. godine, probudila kao revizionistkinja, koja nikakve veze nema sa svojom inkarnacijom iz 1985."
Dubravka Stojanović, jasno i razgovetno, upozorava da se revizionizam istoričarke Perović nije odigrao preko noći - što ja nisam ni tvrdio - nego tokom tridesetogodišnje tranzicije. Stojanovićeva Perovićevu naziva revizionistkinjom, uprkos obećanju da će dokazati da Perovićeva nije revizionistkinja (sic!). To je ketmansko postupanje.
Nabrajajući šta je sve u tom periodu od tri decenije Perovićeva objavila, Stojanovićeva kaže: "Kroz sva ta istraživanja i objavljene knjige ona (L. Perović, prim.aut) je pomerala sopstvena i naša saznanja... Taj proces saznavanja se zove nauka."
To što je Perovićeva u socijalističkoj Srbiji pisala jedno, a u kapitalističkoj Srbiji nešto sasvim drugo o istoj stvari - danas se, dakle, naziva evolucijom i/ili naukom. To što je reč "komunizam" zamenila rečju "kapitalizam", dajući joj isto eshatološko značenje, to se, naime, naziva pomeranjem sopstvenih i tuđih saznanja.
Pozivam Stojanovićevu, Boarova i Latinku Perović - o kojima, kad je reč o borbi protiv zla Miloševićevog režima, nisam štedeo pohvala - da zajedno upriličimo javni događaj uporednog čitanja knjiga istoričarke Perović iz dva perioda. Pre toga, preporučujem svojim oponentima da pročitaju polemičke tekstove koje su mi uputili, potvrdivši u njima moj sud o istoriografskom i ideološkom revizionizmu naše najuticajnije istoričarke, te, neizostavno, knjigu Mire Bogdanović "Elitistički pasijans", koja je, u stvari, povod ovim polemikama, a koju oni nisu pročitali, iako su je, što bi rekla Stojanovićeva, "zapljunuli". 

Dubravka Stojanović nastavlja odbranu Perović.
Ne rešeriše na Pakovića, no na Lompara i Miru Bogdanović.

http://pescanik.net/neprijatelj-br-1-liberalizam/

Liberalizam - to je Latinka. Ma nije nego.

Vrlo je glup ovaj manevar, koji je prvo izveo Mijat, a evo sad i Dubravka, u kojem se kritika sleva poistovećuje sa kritikom zdesna, vrlo glup. Sve je to isto. Paz da nije.

Ima tu istine. Meni više smeta što ona beži od predmeta spora u ovoj polemici.

Šta mislite o Miri Bogdanović?

Bluberi wrote:Ima tu istine. Meni više smeta što ona beži od predmeta spora u ovoj polemici.

Pa to je ključno, zato i pribegava ovim trikovima.

beatakeshi wrote:Šta mislite o Miri Bogdanović?

ništa

napadi na našu vodeću istoričarku

To i ja htedoh da lolujem.

Bluberi wrote:Ima tu istine. Meni više smeta što ona beži od predmeta spora u ovoj polemici.

Predmet spora je, valjda, što LP nije konzistento na levoj (marksističkoj, anti-privatno-svojinskoj) poziciji, tj možda je nekada bila ali je konvertirala.

Ne vidim da je spor otišao u neku širu razradu osim što su LP-branitelji ponovo povukli (pogrešnu) vertikalu prvosrbijanstva i dominantne elite kroz različite epohe, pa je sve ostalo nekako suviše lično za moj ukus. DS se rasula svuda, MB je dosadni dogmata a o ZP nemam mišljenje, ne razumem šta taj čovek piše, deluje kao Mijat L samo sa drugim predznakom.

Ovo što Dubravka priča ima dosta istine, i bilo bi ok da nije napisano u okviru polemike, iako ne eksplicitno ipak je podrazumevajuće, i kad joj je odbrana Latinke u glavi lako se sklizne u tezu da su u komunisti neki narodnjaci, što nas dovodi do pitanja: Zna li Dubravka uopšte šta je moderna?

Ja ću to kraće i sažetije. 

Latinkina teza ne drži vodu. Mira Bogdanović je zlonamerni moron. 

Šaljem Peščaniku.

Dejan Jovic ‏@DejanFpzg



Prоčitao Miru Bogdanović (o Latinki Perović). Vrlo zanimljivo, s jasnim argumentom, dobro napisano. Čekamo odgovor: može i od D. Stojanović.

jel na ovo mislio?


http://proletter.me/portfolio/socijalizam-liberalizam-ne-mogu-zajedno-pripadati-ljevici-2/

ništa, vidim da je čitao celu knjigu a ne neki kratak tekst.

Ma realno tako joj (Latinki) i treba. Kad napises mrtav ozbiljan da je 8 podeljeno sa 2 = 2, onda das prostor svakoj budali da te proziva i da ti objasnjava zasto si tacno pogresio.

Ne razbiram baš najbolje poentu cele ove rasprave? Milko je bio gotivan dok je igrao za Zvezdu a sad ne valja kada je prešao u Partizan?