jugoslavija - od nemila do nedraga

fikret selimbašić wrote:
Kakav snimak...

Кертес је поприлично значајна појава, парадигматична јелте, веома битна за разумевање тог времена. Он је јасније него други сублимисао емоцију тог политичког тренутка, тај “све ће вас карамо!” сентимент, тај изненадни а подразумевајући гнев према Другима - а што је код њега одушевљено дочекано јер је био Мађар, те га створило као таквог... хоћу да кажем: човек је био велика будала и дрипац, но том времену сасвим добро служи као икона.

Зар партијски функционер средњег нивоа није по дефиницији "дрипац"?  Да није, појела би га конкуренција.

Па не, било их је разних. Већином су били бивши добри ђаци који су ушли у Партију због каријере, а онда им је Партија постала каријера. Као и сваки middle management, тихи и покорни, и свесни тога да више нису ни за шта друго. Врло мали проценат њих се гурао и лактао, мој је ондашњи дојам био да су поприлично (и са разлогом) убијени у појам.

Али Кертес је био нешто друго. Он је, дабоме, осетио тренутак и користио поприлично јединствену прилику, али то нипошто није било све. Код Кертеса је постојао тај један шешељовски потез више. Није довољно да се инатим, него ћу и да те вређам. А онда ћу мало и да те псујем. Па ћу мало да ти, for a good measure, претим. Данас је то нормално, ево ти нпр. Конда, али у оно време није било. Слободан је Милошевић још увек био комуниста, када је Кертес непогрешиво намирисао у какву ће се тучу и криминал читава ствар изродити, те се сходно позиционирао. Човек са компасом, Кертес.

bracika je opstinski kabadahija iz backe palanke. bez milosevica bi to i ostao. lojalan do smrti i sustinski svestan svojih limita i time ne-ambiciozan na pravi nacin.

Нисам убеђен у лојалност. Био је и онај моменат када је постао шеф обезбеђења код Дафине. Човек је од политичара постао мафијаш, отприлике обрнут пут од нпр. Палме.

Nekada se znao neki red-drug a gospodin.
Kada je sve puklo moralo se u lumberjack-ove.

Uzgred, drug Boban se odazivao na drug Milosevic do dve tisucite.
Svedocenje njegovogo obezbedjenja.

No Country wrote:Нисам убеђен у лојалност. Био је и онај моменат када је постао шеф обезбеђења код Дафине. Човек је од политичара постао мафијаш, отприлике обрнут пут од нпр. Палме.

naravno da je bio mafijas ali lojalan. kroz njegove ruke su prolazile ogromne kolicine novca koje je on uredno predavao i uzimao priznanice na karo papiru od onih od kojih je smeo.

No Country wrote:

fikret selimbašić wrote:
Kakav snimak...

Кертес је поприлично значајна појава, парадигматична јелте, веома битна за разумевање тог времена. Он је јасније него други сублимисао емоцију тог политичког тренутка, тај “све ће вас карамо!” сентимент, тај изненадни а подразумевајући гнев према Другима - а што је код њега одушевљено дочекано јер је био Мађар, те га створило као таквог... хоћу да кажем: човек је био велика будала и дрипац, но том времену сасвим добро служи као икона.

Ovo je zanimljivo. Bez namere da polemišm već pre da provetrim ustajale uspomene i krhko sećanje. 
Ovaj opis mislim da pristaje veće broju sada disgraced SPS kadrova, dok za Majkla Kerisa mislim da je nešto drugo po sredi.
Ali, pre svega mi apda onaj mlađahni (tada mlađahni) Matković, koji je na mitingu na Ušću pozivao one bapce i deke i bolide da odu na onaj drugi miting. Pa neki živopisni poslanici tipa Laban (tada je skupština još imala neki značaj, pa i humoristički, a danas ona ostavlja utisak mučnine). 
Pa onaj jadnik koji je rekao "bilo mi je lepše kada su me mobilisali, na frontu smo bili jedinstvenijie nego u skupštini". Bilo je i na prvi pogled prostodušnih karijerista, tipa advokata Bojovića, bivšeg gradonačenika kragujevca, onog s visokim krvnim pritiskom, i tako dalje. 

Ali za Kertesa bih rekao da ga je određivala uloga "poštenog manjinca", on se vrlo pokvareno švercovao uz to svojstvo, a inteligencija mu nije smetala: on je mislio da mu je gospodar dovoljno moćan da će ga poslušnost štititi od svega, i nadao se da će mu psutiti da usput i sebi nešto turi u džep (ono čuveno uputsvo carinicima). Koliko je bio zapravo banalan, vidi se u onom naivnom potezu kada je predavao vlas i ključeve ofisa petooktobarcima uz reči "srećna vam sloboda!" Da li je mislio da će ga to uvlačenje spasiti tužbe? I koliko je bio tupav vidi se i po tome što je dvaput robijao, znači nije imao čime da se nagodi kao neki drugi. 

Uh kakve ružne uspomene.

Mozda djarme petooktobarci nisu trpeli konkurenciju na granici sa Ugarskom.
Ne treba zaboraviti da su u dos-u bili cuveni posteni ugari tipa Jozefa Kase.

Kod Kertesa je najmanje bitno što je Mađar, mnogo je bitnije što je bio spreman da učestvuje u nečemu što je ipak bio prevrat.

Gargantua wrote:Joj ne, samo ne proseravanje "nismo bili dostojni poretka", priti pliz.

E baš hoću to da kažem ("se proseravam" jelte), jer ti ionako nastupaš s pozicija spoljnog analitičara u Ušingtonu koji analitičar još misli da je Lazar Koliševski predsenik "prezidijuma" SFRJ u Bratislavi. 

Znači, i nismo bili dostojni, to jest, većina stoke nije. 
sve ono što je bilo vredno, bagatelisano je na najrazličitije načine, potcenjeno i izblaćeno, zahvaljujući ili resantimanima prošlosti, koje je antitoistička kafanska akademska inteligencija dovela do vrenja i redukovala u otrovni sos mržnje i osvete ili nedostojnosti radnog čoveka, koji je - delom u vezi s prvonavedenim - želeo i vetar u kosi a ne samo besplatni stan sa eftinom kirijom i letovanje u Makarskoj. 

narod "mi" je eksplicitno rekao - nije mi bitna visoka plata i miran život, hoću SLOBODU ZA NACIJU.

I sve što je valjalo u toj Jugoslaviji bagatelisano je, ismejano i izblačeno:

- standard: to je bilo zadužianje; pa grafikoni da smo zapravo bili gori od Etiopije u to vreme
- nesvrstana politika i ugled u usvetu: to je samo trip ćopavog Tileta, koji je uživao da nosi bele rukavice i krka štrukle s golom Sofijom Loren na Vangi
- pasoš SFRJ i putovanje: ma to je Tile poslao nezaposlene da budu gasatrbajteri
- bezbednost: ma jok bre, udba pobila 10292010101 ljudi 1944 a posle rata eliminasli 2928381010 miliona ustaša i četnika
- sloboda: ma jok, nisi smeo da slaviš božić ni da kažeš da si srbin ni da slaviš srpsku novu godinu
- kulturni prosperitet, fakulteti, nauka, umetnost: ma jok, zabranili crni talas, snimali samo partozanske vesterne
- izugrađivanje zemlje posle II sv. rata: ma jok, sve krediti, kad je sve porušeno mora da se gradi pa kad se uporedi, onda samo izgleda da je mnogo izgrađeno, ali kad Nemac gradi, to je gradnja i koja zajebancija s onim ORa, eksploatisali zaluđenu omladinu da radi za džabaka
- letovanje i Jugoslavija: ma jok, mrzeli su Srbe još onda, tu nikada nismo bili kod kuće.

Nije stvar u metodi, stvar je u tome sto ekonomija nije sve. I stvar je u tome sto se cak i objeltivni ekonomski minus moze "pokriti" necim drugim iz domena uglavnom spoljne politike i slicnih sadrzaja kao i kulture itd. Pogledajmo Grcku samo. Ali treba biti drugaciji no sto smo mi bili na mnogo nivoa

I ne znam to za "dostojnost", znam da su Jugoslaviju izdale njene elite, prvo sama komunisticka pa onda i sve ostale. Uz malu pripomoc sa strane. Kad su se susreli sam posledicama nekih, uglavnom sopstvenih, pogresnih poteza odluxili su se za, dugorocno sasvim sigurno, najgluplje resenje. Ali ne postoji nacim da pricamo o odgovornosti za raspad a da ne pricamo o SKJ na celu sa drugom Titom. To je, zao mi je - nemoguce

otto katz wrote:

kud_genijalci wrote:
E baš hoću to da kažem ("se proseravam" jelte), jer ti ionako nastupaš s pozicija spoljnog analitičara u Ušingtonu koji analitičar još misli da je Lazar Koliševski predsenik "prezidijuma" SFRJ u Bratislavi. 

Znači, i nismo bili dostojni, to jest, većina stoke nije. 
sve ono što je bilo vredno, bagatelisano je na najrazličitije načine, potcenjeno i izblaćeno, zahvaljujući ili resantimanima prošlosti, koje je antitoistička kafanska akademska inteligencija dovela do vrenja i redukovala u otrovni sos mržnje i osvete ili nedostojnosti radnog čoveka, koji je - delom u vezi s prvonavedenim - želeo i vetar u kosi a ne samo besplatni stan sa eftinom kirijom i letovanje u Makarskoj. 

narod "mi" je eksplicitno rekao - nije mi bitna visoka plata i miran život, hoću SLOBODU ZA NACIJU.

I sve što je valjalo u toj Jugoslaviji bagatelisano je, ismejano i izblačeno:

- standard: to je bilo zadužianje; pa grafikoni da smo zapravo bili gori od Etiopije u to vreme
- nesvrstana politika i ugled u usvetu: to je samo trip ćopavog Tileta, koji je uživao da nosi bele rukavice i krka štrukle s golom Sofijom Loren na Vangi
- pasoš SFRJ i putovanje: ma to je Tile poslao nezaposlene da budu gasatrbajteri
- bezbednost: ma jok bre, udba pobila 10292010101 ljudi 1944 a posle rata eliminasli 2928381010 miliona ustaša i četnika
- sloboda: ma jok, nisi smeo da slaviš božić ni da kažeš da si srbin ni da slaviš srpsku novu godinu
- kulturni prosperitet, fakulteti, nauka, umetnost: ma jok, zabranili crni talas, snimali samo partozanske vesterne
- izugrađivanje zemlje posle II sv. rata: ma jok, sve krediti, kad je sve porušeno mora da se gradi pa kad se uporedi, onda samo izgleda da je mnogo izgrađeno, ali kad Nemac gradi, to je gradnja i koja zajebancija s onim ORa, eksploatisali zaluđenu omladinu da radi za džabaka
- letovanje i Jugoslavija: ma jok, mrzeli su Srbe još onda, tu nikada nismo bili kod kuće.

Moram se s ovim složiti. Po cijenu da ostanem u mjehuru zabluda o prošlosti, o kojoj je exaktnim znastvenim metodom ustanovljeno da je SFRJ ekonomski stojala lošije od Bugarske. Mislim, kad bi me istraživanje dovelo do takvog nalaza, prvo bih preispitao metod, iznova nabaždario instrumentarij, triangulirao postupak i prostudirao metastudije.

Promocurni udbas te zajebava. Mucki provokator.
A bili smo ispod Bugarske jos, pazi sada, od vremena IB krize, tada je nastala razlika koja se odrzavala sve do pocetka osamdesetih kada se gleda prosek bdp po glavi stanovnika
Za vreme Kraljevine, naravno, bili smo ispred.
Nego vas udbasi palili sa pricom o nesvrstanosti i znacaju kao sto Vucic danas radi sa penzosima u Srbiji.
Ta bugarska je imala npr. naucne baze o kojima je SFRJ mogla da sanja...nije sve u prici o Trstu, djinsu i koli...
Tesko je to budjenje, mnogima se nikada nece desiti.

KinderLad wrote:Ali ne postoji nacim da pricamo o odgovornosti za raspad a da ne pricamo o SKJ na celu sa drugom Titom. To je, zao mi je - nemoguce

Тако је. Ко хоће да прича о овоме мора прво да прочита Јовића, причу о држави која је упропастила саму себе. Ми смо одрасли у једном бушном и нефункционалном миту, у који нисмо веровали (част Оту), али смо ипак у том неверовању купили, макар и несвесно, читаву гомилу погрешних и штетних концепта. Веровали смо, нпр. у ЈНА. Веровали смо да ћемо победити, јер су нам у школи објаснили да ми увек победимо. Уопште смо веровали у насилна и револуционарна решења. Веровали смо и да су комунисти једини проблем, треба их само размонтирати - а нико се није бавио технологијом те демонтаже - и потећи ће мед и млеко, у економији, култури, свуда. То је предприча.

Али онда наступа становита промена наратива, преумљење нације, и брзина/ лакоћа којом се десила заправо још увек није на прави начин истражена ни објашњена. За то је већ тешко окривити Тита и комунисте - сем оног (битног) дела дојучерашњих комуниста који су преко ноћи постали најраспомамљенији нацоши (Кертес је свакако the poster boy). Мит о братству и радничкој класи и НОБ-у се преко ноћи распао, поништио, и претворио у један много злокобнији мит - али заснован на донекле сличним мотивима: ми-они, насиље, освета, “правда”, вођа, рат, дабоме “ослободилачки”. Ипак не могу да кривим Тита, брзина и спремност, апетит за кусање нацошког отровног чорбуљка је био до те мере силан и масован да је сада помало депласирано вадити се на комуњаре. Било је то време омаме, једног болесног ентузијазма, искрене оданости злу, и готово без изузетка, т.ј. без отпора свих нас који смо морали, не идеолошки већ по мери саме људскости, да се рукама и ногама боримо против те бујице.

Тога се сетим када видим Кертеса, тог изразитог, свеопштег ентузијазма. Где је он само био вођа навијача, мрвичак распомамљенији од гомиле.

Preko noci demonstracije na Kosovu 1981.
Preko noci ekonomska kriza od 1981 do raspada.
Preko noci nefunkcionalna drzava nastala ustavom iz 1974
...

+1
Ništa se nije desilo preko noći.

Дуга је била та ноћ... 


Десило се, поготово за ондашње појмове, јако брзо. Осма седница је била унутар-партијски пуч, а онда је почело са, испочетка стидљивим, србовањем по “митинзима истине”, Политика је кренула да објављује којешта, да би већ на Видовдану 89-те било сасвим белодано да је Србија итекако рада “устанку”. Дакле, ето ти: од Осме седнице до Видовданског сабора, непуне две године током којих смо од самоуправаца постали нацоши.

Vidovdanski sabor je organizovao DEPOS 1992. godine.

Океј, важи.

Mssm, ne može to tako. Nije tako jednostavno. Ne može se u dva paragrafa.

Ti verovatno misliš na proslavu 600 godina Kosovske bitke na Gazimestanu a ne na Vidovdanski sabor.

Ма главно је да ти мене зајебаваш. То може и у пола реченице.

Не може у два параграфа? Слажем се. Пиши, ако ти се пише. Или немој.

Тако је, Газиместан. Видиш да си ме ипак, некако, употребом добре воље, разумео?