za hobi ti ne treba kes. sta znam. basta, pravis nesto od drveta, od elektronike
to sve zahteva jako malo novca
Flere: Znate šta, Tito nije verovao u institucije, već u kadrove. On je mislio ako nađe poslušne ljude to će možda još neko vreme funkcionisati ili će se lakše pretvoriti u nešto drugo. Ni Savka Dabčević ni Mika Tripalo ne bi rasturili Jugoslaviju, a pogotovo Nikezić i Latinka Perović. Hoću da kažem, ako bi bilo razlaza, ne bi bilo takvog kakvog smo doživeli. Međutim, ugušen je 1971-2. godine svaki intelektualni diskurs o Jugoslaviji, o njenoj institucionalizaciji.
Dolazi Titova smrt. Nestaje njegove harizme a, s druge strane, velike su ekonomske poteškoće koje nam nisu slučajno nametnuli. Mogao je Međunarodni monetarni fond i dalje da nam daje kredite. Ali su oni rešili da zategnu 1983. godine pod uticajem Amerikanaca u okviru glavnog plana da se ruši socijalizam. Neki od Amerikanaca su znali da u Jugoslaviji to stvara etničke probleme pa je Bžežinski (savetnik predsednik SAD za nacionalnu bezbednost), još za vreme Titovog života, rekao: "U Jugoslaviji treba igrati na nacionalnu kartu i na potrošnju. I, da, i Jugosloveni vole američke filmove." Dakle, oni su krenuli u 1980-tim godinama da to podstiču.
Bilo ko da je bio na čelu bilo koje republike, Jugoslavija bi se raspala, jer su njihovi lideri zastupali svoje nacije, a one teže razlazu i formiranju svoje države, rekao je u serijalu Radija Slobodna Evropa "100 godina Jugoslavije" sociolog Sergej Flere, profesor Univerziteta u Mariboru, autor knjige "Da li je Jugoslavija morala da umre?"
"Milošević je odgovoran za zločine koliko je odgovoran, ali u istorijskom smislu procesi su već bili dovršeni. Kada čovek danas vidi da od 1981. nije mogao da se donese budžet, zatim privredni plan, da su republike krale na onaj i ovaj način, da su se, u stvari, svi pripremali za odlazak, to što se dešavalo na političkoj pozornici 1989-1990, čini se smešnim", ističe Flere.
On kaže da su sukobi među jugoslovenskim komunistima postojali još od 1943, kada je Ivo Lola Ribar optužio Slovence za separatizam, da su nesuglasice nastavljene i kasnije zbog čega je usledila dramatična sednica Politbiroa CK Saveza komunista Jugoslavije na kojoj je Tito upozorio da će "sve otići do vraga", a 1971. da će se Jugoslavija "raspasti na ružan način".
Zuper wrote:Zasto je slovenija imala pravo da trguje povlasceno(minimalno uplacivanje carina u savezni budzet kao primer) sa Italijom i Austrijom a Srbija to nije mogla sa npr. Rumunijom iako je trazila?
Zasto su hrvati i slovenci lagali o svojim prihodima kako bi manje uplacivali u savezni budzet? Narocito je to bilo izrazeno kod hrvata na turizmu.
Kako se prakticno raspalo zajednicko trziste semdadesetih i osamdesetih?
Jedini ekavičar koji je imao parkirno mesto u širem centru grada bio je Miloš Minić (tužilac čiča Draže), a posle njegovog izumiranja, sve ijekavičari.Zuper wrote:Mr.Pink wrote:ne seri, traktori nisu prisli bg. znao je sloba
Prisli i uisli ali vodu naplatise.
Odmah je upoznat kosmopoltiizam kada je jedne avgustovske noci, na klupi tasmajdanskoj, spavao mali baja iz drnisa ali ga jutrom popisa beogradska pisa.
Pa svi Srbi u Beogradu bili ijekavicari osim porodice Izetbegovic.
Eto, dogovorili smo se.Mr.Pink wrote:pre nacional-socijalista
kud_genijalci wrote:Jedini ekavičar koji je imao parkirno mesto u širem centru grada bio je Miloš Minić (tužilac čiča Draže), a posle njegovog izumiranja, sve ijekavičari.Zuper wrote:
Prisli i uisli ali vodu naplatise.
Odmah je upoznat kosmopoltiizam kada je jedne avgustovske noci, na klupi tasmajdanskoj, spavao mali baja iz drnisa ali ga jutrom popisa beogradska pisa.
Pa svi Srbi u Beogradu bili ijekavicari osim porodice Izetbegovic.
Што кажу у Зг, задржали су традицију престонице на Б, Будимпешта, Беч, Београд, Берлин, Београд, Брисел..bruno sulak wrote:zapravo niko nije dobio na suverenosti nakon raspada, naprotiv.