No Country wrote:И шта је после било од читавог “наратива”, другови историчари? Куповали смо кафу и уље на тачкице, искључивали су нам струју “по групама”, возили смо парним или непарним данима - све заради пустих дугова и камата. А онда смо кренули да разваљујемо државу, и овај се претходни проблем, онако огроман, тежак и нерешив, чувених “20 милијарди долара” (како то смешно звучи у данашњим парама!) - није више ни помињао. What happened?
Куповали смо кафу и уље на тачкице, искључивали су нам струју “по групама”, возили смо парним или непарним данима
What happened je da je država bila tako ustrojena da je jedinstvenu ekonomsku politiku bilo de facto nemoguće voditi.
Па да, ал’ шта би са дуговима? То се после нешто делило по новонасталим државама, али се више никада није спомињало као кључна/ критична тема - јербо су факат наступиле неке далеко горе теме. Но из овог угла ми више није јасно - јесу ли комуњаре паничили, правили од комарца магарца - или им је мрски Запад заиста стезао омчу око врата, а онда се горко кајао када им је успело? Шта се десило са новцима?
What happened je da je država bila tako ustrojena da je jedinstvenu ekonomsku politiku bilo de facto nemoguće voditi.
Па да, ал’ шта би са дуговима? То се после нешто делило по новонасталим државама, али се више никада није спомињало као кључна/ критична тема - јербо су факат наступиле неке далеко горе теме. Но из овог угла ми више није јасно - јесу ли комуњаре паничили, правили од комарца магарца - или им је мрски Запад заиста стезао омчу око врата, а онда се горко кајао када им је успело? Шта се десило са новцима?
No Country wrote:Прочитао. И не бих питао да ми је јасно.
Do sada je bio postignut sporazum da se odloži plaćanje glavnice, a da se inostranstvu vraćaju samo kamate. Međutim, naše banke ni to nisu htele da rade.
"Dali smo Privrednoj banci Zagreb 34 miliona dolara da vrati prispeli dug, a ona je to potrošila u druge namene. Ponovo je tražila pare i mi smo joj opet dali istu sumu" - rekao je Dragan.
Delegati nisu bili oduševljeni klauzulama sporazuma, pa su neki od njih primetili:
"Do sada je ova zemlja smogla snage da kaže NE Hitleru, Staljinu i Čerčilu, a sada ne može da kaže svetskom kapitalu".
- Mi smo trideset godina govorili svima - NE. Sada je došlo vreme da sami sebi kažemo to naše - NE - odgovorio je Dragan, ciljajući na to da godinama već ne poštujemo opredeljenja iz srednjoročnih planova, kongresnih dokumenata i godišnjih rezolucija.
Smole čita Svetozara Markovića
15.00 - Pravi se pauza i delegati se konsultuju.
Sedimo u skupštinskom restoranu sa Jankom Smoleom, koji kaže:
"Delegati se bune da inostrani bankari vrše pritisak na nas, a mi smo ti koji ne poštujemo preuzete obaveze i ne vraćamo dugove. Tu mi nešto nije jasno".
Slučajno sam pri ruci imao isečak iz "Reportera" napisa "Telefon", koji je početkom ovog veka sačinio Svetozar Marković i u kom lepo piše da smo i tada - i građani i trgovci i država i ministri - svi odreda, živeli "na veresiju i poček".
I tada su se zaduživali ne misleći kako će to vratiti.
Мислим, нефункционална а лоповска дружина, без намере да се мења или петље да било шта решава. Све то на страну, нама су “доње осамдесете” прошле комплетно у овом наративу, био је доминантан макар колико и национализам под крај декаде, мада не једнако деструктиван. А онда се, временом, претворио у тлапњу, у мехур од сапунице. Па ме сад занима зна ли се ту нека, објективна, истина? Историјска и економска?
_____ electric pencil sharpener is useless, electric pencils don't need to be sharpened at all И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
a jbg, bolje u tome nego ko kumu i njegovoj ekipi u ropstvu americkom
jedan od njih radio tamo u boingu, da li sijetl ili neki pickovac na pacifiku kanadski, ozenio se irankom, sve odradio kako red taj dijasporski nalaze, a onda jednog dana usto reko a u kurac sve, vratio se i vozio tramvaj po bg
Па не баш. Као што се вероватно и сам сећаш, беху то богом-дане године за један културни ескапизам. А што је и неки егзистенцијални максимум, кад боље погледаш. Али у смислу “политичког наратива дана” - да, то је било то.
No Country wrote:Мислим, нефункционална а лоповска дружина, без намере да се мења или петље да било шта решава. Све то на страну, нама су “доње осамдесете” прошле комплетно у овом наративу, био је доминантан макар колико и национализам под крај декаде, мада не једнако деструктиван. А онда се, временом, претворио у тлапњу, у мехур од сапунице. Па ме сад занима зна ли се ту нека, објективна, истина? Историјска и економска?
Ne znam koja te "objektivna" istina zanima. Zemlja je bila nesposobna da vodi jedinstvenu ekonomsku politiku i za to nije kriv javašluk i lopovluk ništa više od sistemskih rešenja. E sad što smo mi tuberkulozu lečili antraksom to je druga priča.
Mr.Pink wrote:a jbg, bolje u tome nego ko kumu i njegovoj ekipi u ropstvu americkom
jedan od njih radio tamo u boingu, da li sijetl ili neki pickovac na pacifiku kanadski, ozenio se irankom, sve odradio kako red taj dijasporski nalaze, a onda jednog dana usto reko a u kurac sve, vratio se i vozio tramvaj po bg
Вероватно Еверет, Вашингтон, 40км на север од Сијетла. Мада дабоме Боинг има подружнице којекуда.
What happened je da je država bila tako ustrojena da je jedinstvenu ekonomsku politiku bilo de facto nemoguće voditi.
Па да, ал’ шта би са дуговима? То се после нешто делило по новонасталим државама, али се више никада није спомињало као кључна/ критична тема - јербо су факат наступиле неке далеко горе теме. Но из овог угла ми више није јасно - јесу ли комуњаре паничили, правили од комарца магарца - или им је мрски Запад заиста стезао омчу око врата, а онда се горко кајао када им је успело? Шта се десило са новцима?
Ajde da probam da odgovorim nacelno, ne toliko tebi, koliko da bi ostali razumeli.
Komunisti su delali u uslovima komandne ekonomije i u uslovima u kojima medjunarodno trziste nije bilo tako slobodno i raspojasano kao danas, vec si morao da se zezas da bi nabavio potrebne devize, i to ozbiljno. Kada hoces da kupis kafu, a ti ponudi Brazilu neke lire, kad ono njima ne trebaju lire, nego trebaju funte, a sta da izvezes u Zemlju Incesta u zamenu za iste itd. itd.
Oni su svoje obaveze dozivljavali dogmatski. Nema trange-frange, dug mora da se vraca kako god bilo. Istovremeno, domace trziste ne sme biti ugrozavano konstantnim pritiskom uvoza. Dakle, ako se procenilo da ove godine treba popiti 3,5 miliona tona kafe jer se toliko popilo i prethodne, uvesce se toliko, a ako se to popije za 9 ili 10 meseci, nema daljeg uvoza kafe, nego nema da se pije kafa. Slicno je vazilo i za sve ostalo, ukljucujuci i struju, koja se masovno izvozila da bi se pokrili dugovi.
Sve u svemu, primitivci, fukare i dziberi koji ne gledaju dalje od svoje labrnje su to tumacili kao "jaoooo kuku nama sta nam sistem radi". Sistem je zapravo radio obrnuto - pokusavao da se izbori sa dugovima jer je smatrao da je zaduzenost losa (pitajmo SŠA sta misli o tome!) sa jedne strane, a sa druge strane nije dozvoljavao totalno potonuce dinara unutrasnjim inflatornim pritiscima. Drugim recima, ne moze zbog svakog dzibera koji bi da pije kafu ili insistira da njegovim instancanim plucima Drina skodi a Marlboro prija da se pusta da pada vrednost dinara praveci debalans u trgovini sa inostranstvom, pa da meni seljaku i postenom, lojalnom gradjaninu raste cena pastete svake dve nedelje ili da ne mogu da kupim luka iz Srbiju!
Nazalost, kada se sa tim popustilo, desilo se ono sto se desilo. Usledila je propast, potonuce u dugove i probleme, neverovatan pad kupovne i svake druge moci, jer su oni nekada bili ludi, nepismeni, budale, nista nisu razumeli, ali zato destruktivni dziberluk zna sta je bolje za sve nas. Jebiga. Sreca u nesreci je sto je dosta destruktivnog dziberluka otislo, a u meni tinja nada da cemo ih jednom demonstrativno sve lisiti drzavljanstva i prava na pasose vo vjeki vjekova za njihovo potomstvo, kada vec ne mozemo da se uzdamo u kakvo odeljenje, recimo za zastitu naroda, da lovi, samo lovi, svi ce sokolovi, za te zivot dati.
No Country wrote:Мислим, нефункционална а лоповска дружина, без намере да се мења или петље да било шта решава. Све то на страну, нама су “доње осамдесете” прошле комплетно у овом наративу, био је доминантан макар колико и национализам под крај декаде, мада не једнако деструктиван. А онда се, временом, претворио у тлапњу, у мехур од сапунице. Па ме сад занима зна ли се ту нека, објективна, истина? Историјска и економска?
Ne znam koja te "objektivna" istina zanima. Zemlja je bila nesposobna da vodi jedinstvenu ekonomsku politiku i za to nije kriv javašluk i lopovluk ništa više od sistemskih rešenja. E sad što smo mi tuberkulozu lečili antraksom to je druga priča.
Као што рекох, зашто је вршен (и да ли је?) толики притисак на СФРЈ да враћа паре, и зашто је (и како) тај притисак касније потпуно олабављен/ престао? О системским решењима и неспособности се све разумемо, нема потребе да поново опричавамо.
Мислим да има нечега у овом што пише Филипенко. Пре пада зида су то били зајмови “непријатељу”, са пропашћу совјетског блока постају регуларне инвестиције. При томе се истих година и неолиберализам разуларио, и то добрим делом управо због источноевропских транзиција.
Мени ипак због нечега остаје утисак да су СФРЈ власти претеривале, и то управо у намери да очувају карактер и “чистоћу” режима (Чаушеску је у том погледу био тотална, манијачка крајност).
Mene isto zanimaju tih 20milijardi. I isto sam to doživio kao NC, prvo je dug dugo bio krunskim dokazom za diskvalifikaciju privrede SFRJ. Onda odjednom nije bitno, a nasljednice se vasionski zadužile. Navodno su one pare bile mnogo vrjednije. Koliko je USD iz '85. u današnjim?
_____ Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
Ono sto ja znam je da je to sve drveno gvozdje. Na stranu sto je zemlja bila iznutra disfunkcionalna, tesko se u takvu medjunarodnu "podelu rada" ukljucuje 1 socijalisticka zemlja. Mi smo (za razliku od ostalih - svojom voljom) ziveli, kao sto i danas zivimo, u "kapitalistickom" svetu. To su sistemske suprotsnosti. Sad ce neko da kaze - a kako Kina? Kina je toliko velika da se i taj kapitalisticki svet prilagodjava njoj, a ne samo ona njemu, plus kod nas takav robovski sistem kao u Kini jednostavno ne moze. Nije slucajno da je ceo socijalisticki blok krenuo da posrce od kraja 70tih po otvaranju Kine.
otto katz wrote:Mene isto zanimaju tih 20milijardi. I isto sam to doživio kao NC, prvo je dug dugo bio krunskim dokazom za diskvalifikaciju privrede SFRJ. Onda odjednom nije bitno, a nasljednice se vasionski zadužile. Navodno su one pare bile mnogo vrjednije. Koliko je USD iz '85. u današnjim?
Pa nije odjednom, nego smo napravili 10 puta vece sranje u medjuvremenu, a u medjuvremenu su se i svi drugi, ukljuciv i sam Zapad, ispozaduzivali da nema dalje.
Neko je već kačio, oko 50-60 milijardi današnjih dolara.
Gargantua je bio nedvosmislen u tome, tadašnja država je bila prezadužena i nije mogla servisirati dug. Bili su prezaduženi i građani i privreda i država.
Sadašnje države su zadužene ali dug se servisira nekako.
_____ Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune. Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
otto katz wrote:Mene isto zanimaju tih 20milijardi. I isto sam to doživio kao NC, prvo je dug dugo bio krunskim dokazom za diskvalifikaciju privrede SFRJ. Onda odjednom nije bitno, a nasljednice se vasionski zadužile. Navodno su one pare bile mnogo vrjednije. Koliko je USD iz '85. u današnjim?
ukupan dug sfrj je u današnjim usd oko 47-48 milijardi
problem je što poredimo teško porediva vremena, danas je prihvatljiva mnogo viša suma, zato što su se svetske vlade dogovorile da je to ok
:ljaksofon:
Home
by Guest Sun Dec 30, 2018 9:25 pm