jugoslavija - od nemila do nedraga

No Country wrote:

Gargantua wrote:Za kraj našeg Kratkog kursa istorije SKP(b) spleta socijalizma i nacionalizma:


[spoiiler]

Е, овде већ почињу проблеми. Једна завеса пропаганде, полуистина, мањих и већих лажи. Истиче се она у којој су народи Југославије “добровољно и потпуно слободно, са оружијем у рукама” одлучили да се удруже. При томе се нигде не прецизира који су ту тачно народи у питању. Да ли су у нпр. Албанци у овом контекст народ? Претпостављам да нису, већ и због тога што би лаж о “слободном удруживању” постала још очигледнија. Али пушке у рукама нису држали само “народи”, било је ту колико хоћеш и припадника тзв. народности, т.ј. тих другостепених народа, једне мале али сасвим очигледне националне дискриминације коју су врли комунисти спроводили за читавог им вакта.
Треће, шта ћемо са народима који у дотично време нису ни постојали, т.ј. били признати као такви, са Муслиманима-Бошњацима на пример? А да и не спомињем колико је забаван цео моменат борбе са измишљеним/ актуелним у том тренутку ветрењачама. Национализам није накав проблем, давно је то побеђено, него се ваља обрачунавати са непријатељима самоуправљања, бирократама и (непостојећим) технократама. И увек будно против великодржавља, коме се ваљда национални придев увелико подразумева, те га Кардељ овом приликом елегантно изоставља. 
Ето другови моји млади и мање млади, наративе управо оваквог квалитета су нам нудили, те нам је и било све како је било.

Ето другови моји млади и мање млади, наративе управо оваквог квалитета су нам нудили

Gargantua wrote:Kardeljev narativ pati od pomanjkanja fokusa. Nije jasno je li država data ili je država mehanizam pravljenja socijalizma, nejasni su mi ti prioriteti. Doduše, mislim da neću pogrešiti da je on generalno akcentirao socijalizam a ne Jugoslaviju, ako idemo u finese, ali ne mislim to u formi "optužbe".

Teret prakse kaže da se socijalizam naravno može graditi i bez Jugoslavije, tj nije neophodna Jugoslavija za to i mehanizmi upravljanja nacijama, narodima, republikama, pokrajinama, čime god što s tim ide.

Neko je prosto omašio temu.

KinderLad wrote:

Ето другови моји млади и мање млади, наративе управо оваквог квалитета су нам нудили

Znam ja taj narativ i imam o njemu (ne preterano lepo) misljenje. Ali nije mi jasno sta ti, retroaktivno, "nudis" a ta je u nekakvoj saglasnosti sa (proslom) stvarnoscu

...

Odluke donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a (1943) uobličavane su
sve do kraja rata. Posleratna srpska marksistička elita decenijama se trudila da
dokaže kako je u Jajcu stvorena jedinstvena jugoslovenska država, a da je njena
(kon)federalizacija rezultat istorijskih događaja koji su značili napuštanje „temeljnih
načela“ AVNOJ-a. To, međutim, nije bilo tačno. Svi konstitutivni narodi,
osim srpskog, još pre zasedanja u Jajcu izjasnili su se o svom statusu, i tako potvrdili
da će nova Jugoslavija biti savez država, a ne savezna država. Slovenački
istoriar Janko Pleterski u tom smislu nikada nije imao dileme i za njega je to bilo
„izlišno pravničko cepidlačenje“, jer „ako pogledamo odluke AVNOJ-a u Jajcu
one, po svom sadržaju i formi, predstavljaju realizaciju načela suverenosti jugoslovenskih
naroda“

Suština revolucije bila je u federaciji koja nastaje pravom nacija na samoopredeljenje,
a etničko načelo bilo je ugrađeno u strukturu nove federacije.
Samim tim su i sve republike (osim Bosne i Hercegovine) bile nacionalne, na čemu
su u Sloveniji (i Hrvatskoj) insistirali i u periodu pune izgradnje socijalizma,
kada je usvojeno načelo da je socijalizam „ukinuo“ nacionalne suprotnosti u Jugoslaviji.

Za slovenačke komuniste bilo je sasvim jasno, zbog toga i prihvatljivo,
da se nacionalno pitanje u toku revolucije rešava isključivo na osnovu prava na
stvaranje nacionalne države. Jugoslovensko jedinstvo za njih je bilo moguće samo
u međunarodnim odnosima, iz sasvim pragmatičnih razloga. Ti procesi su bili
vidljivi odmah posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. U Deklaraciji o narodnoj vlasti
usvojenoj marta 1944. rečeno je da će se Jugoslavija izgrađivati na federativnom
principu kako bi se obezbedila puna ravnopravnost njenih naroda i federalnih
jedinica, ali i da će svaki od pet konstitutivnih naroda imati pravo na otcepljenje
ili ujedinjenje sa drugim narodima „na slobodno izraženoj volji svih njenih
naroda“. U krajnje nejasnoj formulaciji, saopšteno je i da ti narodi mogu i dalje
da ostanu ujedinjeni u Jugoslaviji kao svojoj zajedničkoj domovini jer oni nisu ni
priznali „raskomadanje Jugoslavije“ izvršeno 1941. godine.

Sve ove dileme u potpunosti su otvorene krajem 80-ih godina 20. veka
kada je Slovenija insistirala na stavu da ona nije iskoristila pravo na otcepljenje
jer se dobrovoljno jednom ujedinila sa ostalim jugoslovenskim narodima i republikama
u federativnu Jugoslaviju, odnosno da je u pitanju trajno pravo koje se
ne može samo jednom iskoristiti.

...

Već tada je bilo potpuno jasno da je nova Jugoslavija „savezna država“
a ne „državni savez“. To je eksplicitno rečeno i na prvom sastanku Predsedništva 
AVNOJ-a u oslobođenom Beogradu 28. novembra 1944: „Demokratska federativna
Jugoslavija je savezna demokratska država, demokratska federacija u kojoj
su ujedinjeni Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i koja je sastavljena od šest demokratskih
država: Srbije, Hrvatske, Slovenačke, Bosne i Hercegovine, Makedonije
i Crne Gore. Narod u Vojvodini i Sandžaku imaće punu slobodu da sam odluči
o svome odnosu i položaju u federaciji“.

Iako je rečeno da je Jugoslavija jedna državna celina, još jednom je upotrebljena
nejasna formulacija da svi narodi imaju pravo na otcepljenje i „priklju-
čenje drugim narodima“. Kao odbrana od eventualnog separatizma, ponuđeno je
objašnjenje da su svi jugoslovenski narodi „ispunjeni svešću“ o potrebi jedne
snažne zajedničke države „koja će osloboditi i obuhvatiti sve delove njenih naroda
i sve njihove nacionalne teritorije u jednu neprekinutu državnu teritoriju“. Re-
čeno je i da jugoslovenski narodi neće nikada ni želeti da upotrebe pravo na otcepljenje,
a kao zajednički poslovi navedeni su odbrana, spoljna politika, ekonomska
obnova, saobraćaj i služba informacija.

...

http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2011_1_01_Nikolic.pdf

Ubiparip, predsednik Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom

Куповали смо кафу и уље на тачкице, искључивали су нам струју “по групама”, возили смо парним или непарним данима