One Eyed Bob wrote: Hans wrote:Mene je uvek zanimalo dosade li tim muzičarima turneje. Svaki dan jedno te isto, avion/bus, probe, novinari sa istim pitanjima, diskretno ili naglašeno šlihtanje lokalcima, pa koncert sa hiljadu puta izvedenim pesmama.
Čitao sam neki tekst o bostonskoj drugoligaškoj alt sceni za vreme grandža i sećam se kako su se inače dosta uzemljeni Buffalo Tom žalili kako ih je izdavač primoravao da sviraju kao predgrupa popularnijim bendovima, pa je to bilo samo po sebi frustrirajuće, jer su slabo koga interesovali, pa stalna putovanja kombijem, pritisak da naprave nešto komercijalnije i od toga krene zloupotreba koječega, kako reče postanu "nearly psychotic", pukne im film i na neko vreme ostave muziku i rade neke bezvezne kancelarijske poslove da bi se prikupili.
Ili sa ove druge, pop komercijalne strane, ima neka pevačica Rhye. Pritiska je porodica čiji je projekat, izdavač je tretira kao roba i daje joj da izdaje pesme na kojima peva u pozadini dok ne bude spremna da eksplodira i izda hit album i ova od svegga toga odlepi, krene da se drogira i radi svašta sebi. I onda dobije to što hoće i krene svako veče da radi jedno te isto.
Oću reći, uživaju li oni u tome kad nije dozirano, ili je to samo zbog novca?
Kao šro rekoh, često me je to interesovalo. Rod mi se nikad nije sviđao, izuzev Lady Jane, ali to je potpuno nebitno. On ima 79 godina i sad su ga vucarali kojekuda i uopšte mi se to ne dopada.
U svojoj prethodnoj inkarnaciji imao sam dosta razgovora sa muzičarima, pa i onima za koje bukvalno svi znaju. Dešavalo se da razgovaram sa muzičarima na kraju turneje, ili pred kraj, i nisu baš uspevali da sakriju iscrpljenost, a ponekad su izgledali kao da se drže za život uz pomoć vitaminskih infuzija, naročito oni nešto stariji. Ne mogu, naravno, da svedočim šta je tim ljudima bilo u glavama, i mogu da potpišem samo to da je muzička turneja fizički iscrpljujući posao, do ivice fiziološkog kolapsa. A da li im
dosadi taj način života? To su fanatici, ekstremno
driven individue, visoko motivisane, sa materijalnim i iskustvenim mogućnostima koje su običnoj raji nedostupne, sve što rade je ostvarenje tinejdžerskih snova. Pripremljeni su za duge napore, drogiraju se i drogom i ovacijama. E sad ima gradova i gradova i publika i publika, i podrazumeva se da nije isto kada sviraš u, šta ja znam, domu kulture u Celju, i na Metal Cabron festivalu koji se održava na bivšem gubilištu a sadašnjem El Loco Zone u Meksiku. Ali da skroz upadnu u ennui - mislim da to može da se dogodi samo u sklopu jedne šire moralne degradacije ili depresivnog stanja, ili pak duboko poremećenih odnosa u timu/grupi, i da je posao koji rade ponekad jako naporan ali gotovo uvek uzbudljiv i svakako prijatniji od 99.99% drugih privrednih grana.
Home
by One Eyed Bob Sat May 25, 2024 3:59 pm
