Hobs, filozofija i svašta

Evo ga i Vonegat razume o cemu pricam. Tj njegovi Trafalmadorijanci.

U cemu je razlika izmedju strukturalizma i poststrukturalizma? Razumem sta je strukturalizam, i citao sam neke poststrukturaliste (Fuko i Bodrijar), ali ne razumem sta potonje vezuje.

Ovaj čovek je lud.

Erős Pista wrote:
Šopenhauer ti je kao onaj kafanski cinik koji stalno sere kako je sve sranje, kako su ljudi govna i kako ništa nema smisla. Obično ga ignorišeš, ali kad te ostavi devojka ili izgubiš posao, ili ti se desi neki drugi životni peh, zapiješ se u kafani s njim, i pomisliš, ma u pravu je, stvarno je sve sranje, ljudi su govna i život nema smisla! Onda se sutra rastrezniš, nađeš novu devojku/posao, i zaboraviš na njega, dok on u kafani opet zagovara nekog depresivnog pubertetliju.

ontheotherhand wrote:Inače, u starijim godinama rekao je ovo Vagnerovom prijatelju, Malwidi von Meysenbugu:

“I have not yet spoken my last word about women. I believe that if a woman succeeds in withdrawing from the mass, or rather raising herself above the mass, she grows ceaselessly and more than a man.”


Ma znam sve to i čitao sam Robina naravno, ne moraš da budeš toliko didaktičan.

Jedan mali mini nekro, pošto mi je dosadno:


Šopi nije bio tek tako neki kafanski cinik. Odlično je razumeo ljucku psihu, i na osnovu toga ostavio uticaja na mnogog psihologa, pisca i sociologa. Niti je bio baš toliko depresivan. Kjerkegor i Sioran su depresivci. Ovaj je pre svega bio ogorčen zato što nije bio prepoznat, pa otuda jed na sve strane. Odnos prema životu mu je bio relativno normalan, i proživeo ga je može se reći normalno. Za jednog hermit filozofa je bio poprilično funkcionalan, naspram npr Ničea, koji je bio neurotična ruina. Filozofska pozicija mu je svakako pesimistična, ali ništa više od načelnog stava nekog budiste. Na ljude je gledao kao na sapatnike, koji iz patnje čine glupe stvari. Jasno je razdvajao dobro i zlo. Dakle, nije bio cinični mizantrop. U političkom smislu je bio konzervativac, ali je razumeo da živi u nepravičnom sistemu, i da u kapitalizmu čovek ne može da se obogati poštenim radom.

Stav prema ženama mu je malo vrcavije sročena muška perspektiva iz jednog patrijarhalnog društva. Učitavati mu inselovštinu zbog toga je ono... Ljubavni život mu je bio niz nekih nesrećnih švaleracija. Mimo toga, kao i svaki galantni gospodin onog vremena, nije se ustručavao od vizita po javnim kućama.


Da se razumemo, Šopi je mnogo i lupetao o svemu i svačemu, ali ono - popio sam guaranu nezdravo kasno, pa me sad tera da ga branim od neosnovanih napada. Drugi najveći empata među filozofima - prva je Roza Luksemburg. Jeste gurnuo onu ženu niz stepenice, ali šta sad. Ko ne poželi da ima snajper ili bazuku kad mu bučan auto protutnji ispod prozora.

Pa da ga uzmeš, ispodvlačiš, a onda ispodvlačeno pošalješ nadležnoj instituciji, Kjeki bi bio na najstrožoj suicide watch listi do kraja života. I onda uporediš to sa Šopijevim jadanjem na #onokadtisekočijašparkirapodprozor, ili na Hegelovu nezasluženu slavu... Pa Šopi je bio životvorni humanista za ovoga.

Spoiler:

Samo skromno je ovo. Kamo Marks, Paracelsus, Ajn Rend?

E, imam i ja ideju za cool, philosophical ime pank benda!


Ready?

Spoiler:

Sviđa mi se kako ovaj čovek razmišlja. Pirsovao je d vejl of ilužn.