Hobs, filozofija i svašta

Летећи Полип wrote:Malopre sam setao i provalio. Sad ne znam sta da radim sa sobom. 

Poslušaj Džordana, spremi sobu, pomazi mačku. /s

Lele, nema ni prostora. 

Idi lezi spavaj dok ne nestane i krevet

Ne, pa vecito zivimo sadasnjem trenutku. Sve sto znamo kao proslost realno ne postoji, uvek je SADA. Da nam svima obrises pamcenje, civilizacija bi se raspala, iako je temeljimo satro na proslosti. Jer proslost ne postoji, samo postoji skup ideja koje drzimo u glavi u sadasnjem trenutku, a za koje mi imamo predstavu da su proslost. E sad, ako sam ja SADA u mom domu, a sutrasnjem SADA cu biti u parku, a sadasnje SADA tada nece postojati - i prostor je iluzija.

Proslost postoji, buducnost ne postoji

Ama ne bre. Postojala bi kada bi nekakav bog nasnimavao proslost na kasetu, pa da mi na neki nacin imamo pristup proslosti. Ali nemamo. Uvek smo u sada.

To sto nemamo pristup to ne znaci da ne postoji. Makar fragmentarno definitivno postoji jer ju je (fragmentarno) prosto moguce fizicki dodirnuti/dotaći

Realno, mi lebdimo u nekakvoj corbi koja se stalno menja, a stalno je ista.

Mór Thököly wrote:To sto nemamo pristup to ne znaci da ne postoji. Makar fragmentarno definitivno postoji jer ju je (fragmentarno) prosto moguce fizicki dodirnuti/dotaći

Ti mozes da dotaknes na primer Kalemegdan u nekom buducem SADA, ali tzv proslost kojom ti objasnjavas to iskustvo u tom SADA ne postoji. Ne mozes da je pipnes. Postoji samo mentalni zapis u tvojoj glavi SADA. Jer - proslost ne postoji, vreme je iluzija. 

To se stručno zove - prošla stvarnost.

Ona u svom totalitetu naravno da više ne postoji, ali se može u izvesnoj meri rekonstruisati i njeni delovi se mogu doživeti. U suštini ona postoji u evoluiranom, sadašnjem obliku, odnosno da dovedem paradoks do kraja - to što ne postoji (u totalitetu) - ne znači da je nestala.

jel ima posla polipe?

Mór Thököly wrote:Ona u svom totalitetu naravno da više ne postoji, ali se može u izvesnoj meri rekonstruisati i njeni delovi se mogu doživeti. U suštini ona postoji u evoluiranom, sadašnjem obliku, odnosno da dovedem paradoks do kraja - to što ne postoji (u totalitetu) - ne znači da je nestala.

Ali ona objektivno ne postoji. Postoji nase pamcenje, odnosno predanje koje nam stoji u glavi u sadasnjem trenutku. Da nam neko obrise pamcenje, to bi bio kraj takozvane proslosti. Jer nema nista osim sada.

Da se recimo vencamo i neko nam snimi vencanje - naknadni snimak bi i dalje bio predmet iz sadasnjeg trenutka, a ne iz proslosti. Jedino nase sadasnje pamcenje nam pomaze da ga protumacimo kao svedoka proslosti. Da nam neko obrise pamcenje, i vrati nas u uslove srednjeg veka, taj snimak bismo videlo kao carobni predmet koji predvidja buducnost.

Ne ja i ti da se vencamo. Not gay.

Da nam neko obrise pamcenje, to bi bio kraj takozvane proslosti. Jer nema nista osim sada.

Postoje knjige, postoje snimci (za individualnu proslost). E, to za snimke - taj snimak je i materijalni deo proslosti i sadasnjosti. Ali generalno je bez veze razmisljati o brisanju memorije jer to je nemoguce da se uradi svima. Plus, nase pamcenje ne dolazi iz iz neke prazne materije. To je isto "snimak". To je takodje deo i proslosti i sadasnjosti. To je pomalo magicno zapravo.

Прошлост је онда колективна хистерија. Јер се неким чудом сећамо истих догађаја.

Солипсизам нема мане.

Došao programer i razjurio filozofe ko mačke sa jebarnika.

То са мачкама је много теже.

Ama nije bre solipsizam. Postojite svi vi. 

Летећи Полип wrote:Ama nije bre solipsizam. Postojite svi vi. 

То ти мислиш.