Levica u Srbiji i svetu

Gargantua wrote:https://www.danas.rs/nedelja/nesto-je-od-samog-pocetka-bilo-pogresno-u-socijalistickom-pokretu

Levica nije dovoljno brzo uvidela mnoge negativne reakcije na političko i ekonomsko ubrzanje koje je globalizacija sobom nosila širom sveta. Desničarski populistički pokreti su posledica straha i zabrinutosti koji su pak povezani sa tim rastom stepena političke i ekonomske globalizacije. Levica jednim delom nije reagovala, a delom nije znala kako da poveže borbu za ekonomsku pravdu sa nastojanjem da se nosi sa tim postojećim strahovima i zabrinutostima. Tako da levi pokreti i dalje nemaju jednu teoriju – a to je vrlo vidljivo kod socijaldemokratskih partija – koja bi im pomogla da se sa jedne strane bore protiv klimatskih promena i za političku ravnopravnost, a sa druge, da budu glas onih koji su gubitnici procesa ekonomske globalizacije – kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas Aksel Honet, jedan od najznačajnijih filozofa i društvenih teoretičara današnjice koji je nedavno boravio u Beogradu, kada mu je uručeno priznanje „Miladin Životić“ koje dodeljuje Institut za filozofiju i društvenu teoriju za kritički angažman.

Mislim da ne možemo jednostavno da uzmemo neke delove starog socijalizma ili komunizma, pa da na tim loše rekonstruisanim tradicionalnim idejama napravimo nov pokret. Veoma me zabrinjavaju takvi pokušaji: uzmete malo Marksa, malo ekološkog pokreta i onda imate novi društveni ideal. Mislim da je potrebno jedno dublje razmatranje grešaka i zastarelosti većine ovih socijalističkih ideja.

Neki ljudi ne veruju više da je rad glavni izvor, i da treba da bude glavni izvor društvene integracije u budućnosti, već da umesto toga treba da potražimo druge mehanizme. Klaus Ofe u Nemačkoj već duže vreme ima taj predlog, ali ja mislim da će rad i u budućnosti biti glavni izvor društvene integracije i stoga treba da nas brine kako da reevaluiramo rad u budućnosti, ne samo u pogledu boljih plata, već i radikalno boljih uslova rada. Mislim da bi to bila moja ideja za socijalistički pokret.

https://www.noviplamen.net/glavna/potreba-za-politickom-rekontaminacijom-prilog-debati-o-populizmu-narodu-i-drugim-znacajnim-mestima-leve-politike-u-srbiji/

Počeli bismo od nečega što svako dete zna — efektivne socijalističke politike u Srbiji nema, niti bilo kakve vidljive, ljudima dostupne ‘leve političke opcije’;
–  nema, prvo zbog sloma socijalizma 1991. i potonje petooktobarske kontrarevolucije, koja je stavila tačku na pet decenija realno-postojećeg (državnog) socijalizma na ovim prostorima; iz te činjenice sledi jedna paradoksalna situacija: ma koliko narodne mase bile ogorčene na posledice restauracije kapitalizma, one su u isto vreme podozrive i prema socijalističkim idejama i to je istočnoevropski paradoks u kojem živimo.1
– nema je jer je partija naslednica SKS, Socijalistička partija Srbije, sebe dokazala kao oportunu, politički nesposobnu, korumpiranu i suviše zbunjenu da bi  mogla da se bori za ‘leve ideje’.
– nema je jer se potencijalni novi teoretičari ne bave socijalističkom teorijom u onom obimu u kome bi to bilo neophodno u uslovima potpuno porušene socijalističke teorijske infrastrukture.
– nema je jer su ‘levo’ orijentisani intelektualci u Srbiji učaureni u grupe istomišljenika koje, iz njima znanih, a uglavnom neznanih, različitih razloga, ne pretenduju na masovnu politiku.
– nema je jer je levica odstupila od temeljnih principa klasne borbe na periferiji kapitalizma: narodne suverenosti i antiimperijalizma.

„Mi smo duboko zabrinuti ljudi za sadašnjost i budućnost naše republike koju je mafija otela.“ (naglasak naš) Zatim, Bakić nastavlja:  „Da smo mi pravna država, Ustavni sud bi ga [A. Vučića – prim. autora]  pozvao na odgovornost, jer je to dužnost Ustavnog suda kada neki organ izvršne ili zakonodavne vlasti krši svoja ovlašćenja. Taj sud određuje kada je neki organ vlasti prekršio Ustav. Međutim, kod nas su stvari poremećene. Mi nemamo institucije koje delaju, već imamo jednog čoveka koji ih je uzurpirao i radi umesto njih.“

Ovaj tip kritike dolazi iz registra vladajuće pravno-buržoarske ideologije. Po liberalnom shvatanju država je instanca  koja postoji iznad društva, kao sfera i organizacija javnih interesa i javne moći naspram privatnih interesa  individua ili grupa i njihove privatne moći. Ta ideologija nam takođe kazuje da je 1. država neutralna, iznad pojedinalnih sukoba, 2. da pravo ima posla sa individuama,  3. da su sve individue jednake pred zakonom i 4. da je zakon nešto što je dobro i upisano u ljudskoj prirodi. Sa pozicija pravne ideologije jasno je da za nju tj. njega (Bakića) govor o klasama, eksploataciji i čitavoj pojmovnoj mreži koju impliciraju nema smisla – jer za samu pravnu ideologiju postojanje klasa nema smisla. Iz te vizure, stoga, problem Srbije nije njen neokolonijalni položaj – koji je nemisliv s pozicija liberalne ideologije-, te gubitak suvereniteta u obliku neokolonijalizma (a molimo čitaoca da nam veruje na reč i prihvati ovu tačku, dok ponovo ne dođemo do pitanja neokolonijalizma), već uzurpacija (termin pravne ideologije) države, „kriminalizacija društva“ . Dakle, srž ovakve kritike nije marksistički, već liberalan, a iste stavove, uz neznatne varijacije, deli i „ekstremna“ ili „radikalna“ levica.

takođe Jovo Bakić, u nedeljniku Vreme:

„(…) s’ druge strane, komuniste danas gotovo da i nemate, a ključno pitanje za levicu jeste na koji način će ona u budućnosti da gradi sistem koji neće biti autoritaran, koji će dozvoljavati slobodu, a imati one prednosti (zdravstvo, obrazovanje) koje je socijalizam nesumnjivo imao nad kapitalizmom.“

Ovde smo došli do neuralgičnog pitanja, ne samo domaće, levice. Savremena levica ima paničan strah od tzv. ‘totalitarnih, autoritarnih, diktatorskih itd.’ režima, i nikako ne želi da bude identifikovana sa njima ili sa njihovim liderima. Teret realnog socijalizma i teret optužbi za staljinističke zločine ovde izgleda tera mnoge drugove i drugarice u politički ćorsokak u kojem je prihvatanja liberalizma i njegovih načela – u vidu slobode pojedinca (politička prava), tolerancija (ljudska prava)-,  jedino što može da te opravda kao socijalistu. Naša konstatacija je da je tu levica upala u veliku zamku neophodnosti da se legitimiše pred liberalnom ideologijom, da pred liberalnom ideologijom pokaže da je čista, tj. da nije ekstremistička, fundamentalistička, totalitarna itd. Međutim, kako je to objašnjavao Sartr, levica ne može da se odrekne pojma totaliteta.

Dominantni, savremeni anti-fašizam levice nema veze sa istorijskim anti-fašizmom i, zapravo, se svodi na borbu protiv diskriminacije, tj. protiv kršenja ljudskih prava, što nema veze sa socijalizmom ili istorijskim materijalizmom, to je pojam potpuno stran rečniku marksizma. „Kidnapovanjem“ ideologije socijalizma – čiji je anti-fašizam bio narodno-oslobodilački i revolucionarni – od strane liberalne ideologije, koja anti-fašizam svodi na ideologiju ljudskih prava, nema nikakve veze ni sa slobodom naroda od imperijalnog i kolonijalnog tlačenja, a ni sa ukidanjem ekonomskom tlačenja u vidu kapitalizma. Preuzimajući pojedine ideologeme levice i dajući im liberalani sadržaj vladajuća ideologija na taj način predstavlja levičarski Ego-ideal, jer ideje koje, u krajnjoj istanci obrazuju levicu, koje služe kao njene  regulatorne ideje u kantovskom smislu – kao što je ideja ljudskih i građanskih prava-, uopšte nisu njene.

Ono što je potrebno nepostojećoj srpskoj levici, kao početna stepenica, jeste razvijanje ideje levog populizma, koji će pokušati da zameni dominantni, rašireni desni populizam, tj. pokušaj masovne i šire regrutacije naroda.

Jedan od retkih intelektualaca koji neumorno piše o neokolonijalnom položaju Srbije je profesor sa departmana za sociologiju Filozofskof fakulteta u Beogradu Slobodan Antonić. Zbog kritike ideologije ljudskih prava i politika roda, profesor Antonić je na levici prokazan kao „desničar“, „konzervativac“, pa čak i „fašista“, iako je njegova teorijska arhitektonika marksistička. Tako imamo, naizgled, paradoksalnu situaciju da najlevlje analize (vidi ovde) dolaze iz pera jednog „desničara“.

Bungee jump wrote:Јово, Антона и та екипа имају озбиљан проблем да схвате транзицију и глобализацију као процесе који су урнисали стару структуру индустрије у постсоцијализму. А и да схвате зашто је данашња западна левица фокусирана на теме које је Бакић навео. Тешко је причати о старој марксистичкој левици у условима доминације терцијарног и квартарног сектора на западу, па је Антона види ка "издајничку" у односу на радништво.

Што се тиче неоколонијализма, чика Волерстин је све лепо нацртао. Ми смо провинција већ постојећих провинција у Централној и Источној Европи. Развој у концентричним круговима, јбг.

 nije zgoreg prisetiti se da je SFRJ bila ishod NOB-a, i kao takva, tvorevina revolucije, posledica revolucije, a ne njen uzrok ili nosilac.  Stvarni nosilac revolucije bio je naoružani, samoorganizovani narod, koji se borio i protiv nacista, fašista, itd. ali i protiv pretenzija saveznika da raskomadaju Jugoslaviju i da ukinu njen socijalistički karakter. Isto tako, ni neka famozna  „Balkanska federacija“ ne može biti pretpostavka, već eventualni rezultat borbi.

čime je demontirana i njema naslednica, Miloševićeva Savezna Republika Jugoslavija.