Home
by Erős Pista Wed Nov 16, 2016 4:19 pmMinistar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da nijedna nevladina organizacija u Srbiji i pored velikih donacija nije obezbedila smeštaj za migrante.
On je izjavio da ne zna zbog čega neke nevladine organizacije insistiraju na tome da migranti, kada se pojave u nekom delu grada Beograda, ostanu na ulici ili u parku, kada mogu da budu smešteni u prihvatne centre u kojima postoje pristojni uslovi.
"MUP, Ministarstvo rada i Komesarijat za izbeglice imaju plan postupanja sa ljudima tražiocima azila, migrantima, prognanima...Ima više kategorija. Obezbeđen je pristojan normalan, smeštaj. Na žalost, kada se migranti pojave u nekom delu grada, onda se pojavi i jedan broj kampanja nekih nevladinih organizacija da ostanu u tom delu grada", kazao je Stefanović.
On je rekao da ne vidi zašto je to bolje osim ako nije u finansijskom interesu tih organizacija.
"Da li je neka od silnih nevladina organizacija napravila smeštaj za 10 migranata. Od silnog novca koji su dobili da li su napravili smeštaj, ne za stotinu ili 1.000 migranata, nego za 10?", zapitao je Stefanović.
On je rekao da ima dosta pritužbi građana, naročito onih koji žive u blizini Ekonomskog fakulteta u Beogradu gde se u parku često nalaze migranti, i da se radi na rešavanju te situacije. Stefanović je rekao da razume nezadovoljstvo migranata koji ne mogu da odu gde žele ali i građana, i dodao da svi koji se nalaze u Srbiji moraju da poštuju zakone Srbije.
"Nećemo dozvoliti blokadu puteva, ni graničnih prelaza", kazao je on.
seoba naroda
- Posts : 81530
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 6735
Join date : 2012-02-11
A sta bi sa ovim? Jel napravljeno nesto?
Premijer Srbije Aleksandar Vučić obišao migrante u parku kod Beogradske autobuske stanice i najavio izgradnju prihvatnog centra do zime. "Mnogi od njih će ostati da žive u Srbiji. Oni mogu da ostanu, nemamo problema sa tim", rekao Vučić.
Premijer Vučić rekao je da će Beograd dobiti privremeni prihvatni centar za migrante koji će biti napravljen iza hotela “Nacional”, kod “Grmeča”, na autoputu.
Kapacitet centra će biti od 1.000 do 3.000 ljudi, a predviđeno je da bude otvoren do zime da bi se migranti, koji svakodnevno sve više prolaze preko Beograda, sklonili u bolje uslove kad počnu hladnoće.
http://mondo.ba/a591558/Info/Ex-Yu/Beograd-dobija-prihvatni-centar-za-migrante-FOTO.html
_____
"Ne morate krenuti odavde da biste dosli tamo. Moguce je krenuti odavde i vratiti se ponovo tu, ali preko onoga tamo."
Aca Seltik, Sabrana razmisljanja o topologiji, tom cetvrti.
My Moon Che Gavara.
- Posts : 81530
Join date : 2012-06-10
Vidim, baš te briga za ubijenu pevačicu.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
Plinsko svetlo...
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
jel ima neko foru da pristupi tekstovima koji su zakljucani na strani vremena? ima odlican tekst o situaciji sa izbeglicama u beogradu, zove se "vasljivi zivot".
ja ga imam u nekom pdfu koji ne znam da li mogu da okacim ovde.... ovo vase sokocalo za upload ne prima pdf.
ja ga imam u nekom pdfu koji ne znam da li mogu da okacim ovde.... ovo vase sokocalo za upload ne prima pdf.
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 5232
Join date : 2016-01-26
kači na dropbox pa idi share folder
ili na rgho.st
ili na rgho.st
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
poslali su mi word file
SVA "DIVLJA" ZIMSKA IZBEGLIČKA STECIŠTA SUŠTINSKI IZGLEDAJU I MIRIŠU ISTO. MEĐUTIM, NAPUŠTENI HANGAR IZMEĐU AUTOBUSKE I ŽELEZNIČKE STANICE, TIK UZ BEOGRAD NA VODI, IZGLEDA NAJJEZIVIJE OD SVIH KOJE JE REPORTER "VREMENA" DO SADA VIDEO, A NIJE IH BILO MALO.
MIGRANTSKA ZIMA U BEOGRADU
Vašljivi život
Tekst: mirko rudić
Foto: milovan milenković
Izvor: Nedeljnik Vreme www.vreme.com
U subotu, 12. novembra, grupa od oko 130 Avganistanaca i Pakistanaca krenula je peške iz Beograda ka Šidu i hrvatskoj granici. U grupi je, kako su mediji izveštavali, bilo i žena i dece. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da grupu prate policija, prevodioci i ljudi iz Komesarijata za izbeglice i migracije, da im se pruža neophodna lekarska pomoć. Do Šida je, dva dana kasnije, stiglo oko sto ljudi protestujući jer su od evropskih zvaničnika pravno definisani kao "ekonomski migranti", što im onemogućava da uđu u zemlje zapadne i severne Evrope.
Hrvatski ministar policije Vlaho Orepić je tokom izbegličkog marša poručivao: "Ako migranti krenu prema Hrvatskoj, sprečićemo ih u prelasku granice. Naše granice ćemo obezbediti, u to nema uopšte sumnje." Nije bilo potrebe za specijalnom opremom za zatvaranje hrvatske granice: kolege iz Srbije su postavile kordon, pa je grupa provela noć na otvorenom i hladnom, a zatim se vozom vratila u Beograd, gde se većina onih koji su hodali do Šida i dalje nalazi.
KUDA DALJE: Preko dana se okupljaju u parkovima kod dolaznih perona autobuske stanice i ispred Ekonomskog fakulteta. Imaju dve opcije, jedna je da zatraže azil u Srbiji i budu smešteni u jedan od 12 izbegličkih kampova po čitavoj zemlji. Međutim, to može da znači da će kasnije biti odbijeni za azil u nekoj od zemalja Evropske unije koje su njihov pravi cilj, jer ogromna većina ne želi da ostane u Srbiji.
Drugi scenario po odlasku u kampove može da bude i deportovanje u Makedoniju ili Bugarsku. Glasine o deportacijama su dosta prisutne među izbeglicama, ali ih niko od domaćih zvaničnika nije potvrdio.
Postoji još jedna opcija za napuštanje Srbije, slepe ulice na Balkanskoj izbegličkoj ruti – čekanje da ih, preko spiskova koji se prave po kampovima, prihvate mađarske vlasti, za šta je verovatnoća skoro nikakva. Poslednja mogućnost odlaska odavde je da se dogovore sa krijumčarima, ali njihove usluge su veoma poskupele jer su kontrole na granicama drastične. Deluje da je jedino smisleno rešenje čekati, pa šta bude.
A KADA PADNE NOĆ: Na gornjoj platformi montažne garaže ispred Ekonomskog fakulteta desetak mladića se dobacuje loptom. Na donjoj platformi, trojica se klečeći mole. Garaža zaudara na urin. Travnate površine parka su mesecima ograđene građevinskom mrežom koja ne dozvoljava migrantima da stupe na travu, nigde nema ni mobilnih toaleta. Ponekad kroz gužvu prođe grupa humanitarnih radnika, uglavnom medicinara u pratnji prevodilaca.
Stotinak metara dalje, između Autobuske i Železničke stanice, nalazi se napušteni magacin koji su migranti okupirali tražeći sklonište od kiše i hladnoće. U oronuloj, dugačkoj i prljavoj zgradi spava više stotina ljudi, improvizovane prostorije su ograđene daskama. Visoki magacin je pun smrdljivog dima od slabašnih logorskih vatri uz koje se greju. Pale plastične kese i drugo smeće koje mogu da pronađu u okolini. Neki cupkaju u mestu, drugi leže umotani u ćebad i tanke jakne. Sa platoa ispred hangara pruža se pogled na gradilište Beograda na vodi.
Humanitarni radnici koji obilaze teren kažu da ne ulaze u magacin kada padne noć, iz bezbednosnih razloga. Do sada nije bilo većih slučajeva nasilja, ali atmosfera je svakog dana sve napetija. Meseci prolaze bez ikakve nade da će se nešto promeniti. Mladi Avganistanci i Pakistanci, uglavnom sirotinja koja verovatno nikakva lepa sećanja ne nosi iz zavičaja, ponekad su skloni impulsivnim načinima rešavanja svojih problema. Na ovim stranicama je već citiran mladić koga su 2009. godine u Banji Koviljači pitali da li se plaši policije koja je počela da patrolira kroz to mesto. "U mom gradu sam skakao na tenkove. Da li misliš da se plašim policajca sa pendrekom?", odgovorio je.
Opšti utisak iz magacina je veoma zabrinjavajući. Deluje da je pitanje dana kada će se neko ugušiti u dimu, kada će sve izgoreti u požaru ili će doći do masovne tuče oko mesta pored slabašnih logorskih vatri. Epidemija telesnih vaši i šuge su već stvarnost. Osim toga, veliki broj ljudi se žali na kašalj, prehladu, a česta su i trovanja hranom, dijareja i drugi stomačni problemi. Svakog dana medicinari sretnu i nekog novog ko pati od tzv. rovovskog stopala, kožnog oboljenja tabana nastalog zbog dugog hodanja kroz vodu, uglavnom u Bugarskoj. Veliki je broj i onih sa hroničnim oboljenjima kojima je potrebna pomoć medicinskog sistema, međutim, pošto većina nema papire o nameri da traže azil u Srbiji koje izdaje policija, bolnice su im nedostupne.
Jedna od humanitarnih organizacija je prostor gde izbeglice borave dezinfikovala protiv vaški, ali to verovatno nije imalo mnogo efekta zato što ne postoji mogućnost da se promeni odeća. Takođe, jedino mesto gde se izbeglice mogu okupati je nekoliko tuševa u Miksalištu, centru za pomoć izbeglicama nekoliko ulica odatle, i jedna česma nedaleko od magacina. Razume se da na toj česmi nema tople vode.
NEMOĆ I STRAH: Pomenuto Miksalište, mesto gde su migranti nekada mogli da dobiju hranu i odeću, danas nema ni jednog ni drugog. Jedna od koordinatorki u Miksalištu kaže da su hranu prestali da dele jer nemaju uslova da je naprave dovoljno, a da zbog hladnog vremena odeća koju ljudi dobre volje ostavljaju bude razdeljena istog trenutka. Osim toga, sve organizacije koje pomažu izbeglicama u Beogradu su 4. novembra dobile pismo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome se kaže "da nije prihvatljivo" pružanje pomoći i podrške u vidu hrane, odeće, obuće, kao i ohrabrivanje migranata da borave "van za to predviđenih stalnih centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara".
Na početku Nemanjine ulice nalazi se Info centar, još jedno mesto gde migranti mogu dobiti informaciju, medicinsku pomoć ili se samo ogrejati. Međutim, ni toga više neće biti. Početkom novembra, Info centar je dobio nalog od opštinskih vlasti da mora da se iseli. Info park, treća stanica za pomoć je zatvorena krajem oktobra, ali priča se da će ponovo početi da radi, na drugoj lokaciji. Nekoliko organizacija i dalje ima terenske timove koji pružaju medicinsku pomoć, ali u poslednje vreme prostor za njihov rad je sveden samo na slučajeve u kojima je u pitanju život ili smrt.
"Situacija sa migrantima koji su u centru Beograda je trenutno veoma zabrinjavajuća", kaže za "Vreme" Igor Mitrović iz nevladine organizacije ADRA, koja od prošlog leta pomaže izbeglicama u Srbiji i izvršni je partner UNHCR-a. "Pokušaj države da te ljude premesti u kampove je pohvalan i jedini logičan, međutim, čini mi se da se to ne radi na dobar način", kaže Mitrović opisujući situaciju od pre nekoliko dana, kada je ispred magacina kod Autobuske i Železničke stanice parkirano šest autobusa koji je trebalo da prebace migrante u kamp u Preševu. Međutim, na put je krenulo tek stotinak ljudi. Ostali ili nisu shvatili o čemu se radi, ili nisu želeli da rizikuju da budu deportovani u Makedoniju, čija je granica tik iza Preševa.
Predstavnici organizacije sa kojima je "Vreme" razgovaralo ističu da je, osim neljudskih uslova u kojima žive izbeglice u centru grada, najveći problem upravo nedostatak informacija i medijatora, koji bi ljudima objasnili zašto je bolje da se premeste u sigurne, tople kampove u kojima ima hrane, odeće i medicinske pomoći. To, međutim, neće biti jednostavno i to ne samo zbog nepoverenja migranata, već i zbog manjka smeštajnih kapaciteta.
DRŽAVNA POLITIKA: Odnos državnih zvaničnika u Srbiji prema migrantima i dalje nije toliko loš kakav je u okolnim zemljama. Domaći čelnici i dalje ističu da će se prema izbeglicama postupati na human način, poštujući sva njihova prava. Međutim, činjenica je da je Srbija u nezavidnoj poziciji.
"Republika Srbija nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze, ali kao zemlji koja je značajno pogođena velikim prilivom migranata, neophodna joj je dodatna podrška", kažu iz Komesarijata za izbeglice i migracije i dodaju: "Predstojeća zima će biti veliki izazov. Srbija je izdvojila značajna sredstva, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, i koristi značajna donatorska sredstva. Pravovremen i adekvatan odgovor, koordinacija i prioritizacija aktivnosti su od najvećeg značaja. Migrantska kriza je jedan od najvećih izazova, koji prelazi nacionalne okvire, i zato je neophodno sveobuhvatno i održivo rešenje. Pružanje adekvatne podrške migrantima je zajednička međunarodna odgovornost i teret ne mogu da snose samo zemlje u kojima se migranti nalaze. Ovo je zajednički izazov i svaka zemlja na migranstkoj ruti mora da preuzme svoj deo tereta i odgovornosti. Samo zajedničkim delovanjem svih zemalja, uz jasno i precizno definisane stavove, može se doći do efikasnog i trajnog rešenja."
U Komesarijatu još ističu i da su sve češći slučajevi kršenja reda i mira od strane migranata jer su bukvalno zatočeni u Srbiji. Za sada nema velikih reakcija domaćeg stanovništva, pre svega zahvaljujući tome što izbeglice, verovatno po naredbi "odozgo", trenutno nisu tema interesantna tabloidima koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji. Doduše, Srbija se tu ne razlikuje od većine zemalja Evropske unije. Za razliku od prošle godine, izbeglice se i tamo sve ređe pominju, reklo bi se vrlo svesno i proračunato, mada izbeglička kriza nije prestala. Čini se da je prevladala škola mišljenja po kojoj se ta kriza rešava suludom "politikom zidova", koju je, otvoreno ili prećutno, prihvatio veliki broj država EU, a čije posledice su upravo ono što se dešava u Srbiji.
Statistika
U Srbiji se, prema zvaničnim podacima, trenutno nalazi nešto manje od 7000 izbeglica. Oko 1500 njih se nalazi uglavnom oko Autobuske i Železničke stanice u Beogradu, u improvizovanim, "divljim" skloništima, mali broj je na mađarskoj granici. Ostatak se nalazi u 12 kampova po čitavoj zemlji: u Adaševcima (oko 1050), Banji Koviljači (oko 110), Bogovađi (oko 230), Krnjači (1200), Preševu (oko 830), Bujanovcu (oko 150), Principovcu (oko 450), Šidu (oko 490), Sjenici (oko 260), Subotici (oko 110), Tutinu (oko 120).
U julu ove godine, u Srbiji su azil zatražila 1532 strana državljanina, sledećeg meseca njih 1920, u septembru 951, a u oktobru 1247. Najviše je Avganistanaca, oko dve trećine. Od ostalih, najbrojniji su Sirijci, Iračani i Pakistanci. Muškarci čine oko polovine izbeglica, a druga polovina su žene, deca i maloletnici.
Svakodnevno u Srbiju dolaze novi migranti i njihov broj je teško utvrditi.
SVA "DIVLJA" ZIMSKA IZBEGLIČKA STECIŠTA SUŠTINSKI IZGLEDAJU I MIRIŠU ISTO. MEĐUTIM, NAPUŠTENI HANGAR IZMEĐU AUTOBUSKE I ŽELEZNIČKE STANICE, TIK UZ BEOGRAD NA VODI, IZGLEDA NAJJEZIVIJE OD SVIH KOJE JE REPORTER "VREMENA" DO SADA VIDEO, A NIJE IH BILO MALO.
MIGRANTSKA ZIMA U BEOGRADU
Vašljivi život
Tekst: mirko rudić
Foto: milovan milenković
Izvor: Nedeljnik Vreme www.vreme.com
U subotu, 12. novembra, grupa od oko 130 Avganistanaca i Pakistanaca krenula je peške iz Beograda ka Šidu i hrvatskoj granici. U grupi je, kako su mediji izveštavali, bilo i žena i dece. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da grupu prate policija, prevodioci i ljudi iz Komesarijata za izbeglice i migracije, da im se pruža neophodna lekarska pomoć. Do Šida je, dva dana kasnije, stiglo oko sto ljudi protestujući jer su od evropskih zvaničnika pravno definisani kao "ekonomski migranti", što im onemogućava da uđu u zemlje zapadne i severne Evrope.
Hrvatski ministar policije Vlaho Orepić je tokom izbegličkog marša poručivao: "Ako migranti krenu prema Hrvatskoj, sprečićemo ih u prelasku granice. Naše granice ćemo obezbediti, u to nema uopšte sumnje." Nije bilo potrebe za specijalnom opremom za zatvaranje hrvatske granice: kolege iz Srbije su postavile kordon, pa je grupa provela noć na otvorenom i hladnom, a zatim se vozom vratila u Beograd, gde se većina onih koji su hodali do Šida i dalje nalazi.
KUDA DALJE: Preko dana se okupljaju u parkovima kod dolaznih perona autobuske stanice i ispred Ekonomskog fakulteta. Imaju dve opcije, jedna je da zatraže azil u Srbiji i budu smešteni u jedan od 12 izbegličkih kampova po čitavoj zemlji. Međutim, to može da znači da će kasnije biti odbijeni za azil u nekoj od zemalja Evropske unije koje su njihov pravi cilj, jer ogromna većina ne želi da ostane u Srbiji.
Drugi scenario po odlasku u kampove može da bude i deportovanje u Makedoniju ili Bugarsku. Glasine o deportacijama su dosta prisutne među izbeglicama, ali ih niko od domaćih zvaničnika nije potvrdio.
Postoji još jedna opcija za napuštanje Srbije, slepe ulice na Balkanskoj izbegličkoj ruti – čekanje da ih, preko spiskova koji se prave po kampovima, prihvate mađarske vlasti, za šta je verovatnoća skoro nikakva. Poslednja mogućnost odlaska odavde je da se dogovore sa krijumčarima, ali njihove usluge su veoma poskupele jer su kontrole na granicama drastične. Deluje da je jedino smisleno rešenje čekati, pa šta bude.
A KADA PADNE NOĆ: Na gornjoj platformi montažne garaže ispred Ekonomskog fakulteta desetak mladića se dobacuje loptom. Na donjoj platformi, trojica se klečeći mole. Garaža zaudara na urin. Travnate površine parka su mesecima ograđene građevinskom mrežom koja ne dozvoljava migrantima da stupe na travu, nigde nema ni mobilnih toaleta. Ponekad kroz gužvu prođe grupa humanitarnih radnika, uglavnom medicinara u pratnji prevodilaca.
Stotinak metara dalje, između Autobuske i Železničke stanice, nalazi se napušteni magacin koji su migranti okupirali tražeći sklonište od kiše i hladnoće. U oronuloj, dugačkoj i prljavoj zgradi spava više stotina ljudi, improvizovane prostorije su ograđene daskama. Visoki magacin je pun smrdljivog dima od slabašnih logorskih vatri uz koje se greju. Pale plastične kese i drugo smeće koje mogu da pronađu u okolini. Neki cupkaju u mestu, drugi leže umotani u ćebad i tanke jakne. Sa platoa ispred hangara pruža se pogled na gradilište Beograda na vodi.
Humanitarni radnici koji obilaze teren kažu da ne ulaze u magacin kada padne noć, iz bezbednosnih razloga. Do sada nije bilo većih slučajeva nasilja, ali atmosfera je svakog dana sve napetija. Meseci prolaze bez ikakve nade da će se nešto promeniti. Mladi Avganistanci i Pakistanci, uglavnom sirotinja koja verovatno nikakva lepa sećanja ne nosi iz zavičaja, ponekad su skloni impulsivnim načinima rešavanja svojih problema. Na ovim stranicama je već citiran mladić koga su 2009. godine u Banji Koviljači pitali da li se plaši policije koja je počela da patrolira kroz to mesto. "U mom gradu sam skakao na tenkove. Da li misliš da se plašim policajca sa pendrekom?", odgovorio je.
Opšti utisak iz magacina je veoma zabrinjavajući. Deluje da je pitanje dana kada će se neko ugušiti u dimu, kada će sve izgoreti u požaru ili će doći do masovne tuče oko mesta pored slabašnih logorskih vatri. Epidemija telesnih vaši i šuge su već stvarnost. Osim toga, veliki broj ljudi se žali na kašalj, prehladu, a česta su i trovanja hranom, dijareja i drugi stomačni problemi. Svakog dana medicinari sretnu i nekog novog ko pati od tzv. rovovskog stopala, kožnog oboljenja tabana nastalog zbog dugog hodanja kroz vodu, uglavnom u Bugarskoj. Veliki je broj i onih sa hroničnim oboljenjima kojima je potrebna pomoć medicinskog sistema, međutim, pošto većina nema papire o nameri da traže azil u Srbiji koje izdaje policija, bolnice su im nedostupne.
Jedna od humanitarnih organizacija je prostor gde izbeglice borave dezinfikovala protiv vaški, ali to verovatno nije imalo mnogo efekta zato što ne postoji mogućnost da se promeni odeća. Takođe, jedino mesto gde se izbeglice mogu okupati je nekoliko tuševa u Miksalištu, centru za pomoć izbeglicama nekoliko ulica odatle, i jedna česma nedaleko od magacina. Razume se da na toj česmi nema tople vode.
NEMOĆ I STRAH: Pomenuto Miksalište, mesto gde su migranti nekada mogli da dobiju hranu i odeću, danas nema ni jednog ni drugog. Jedna od koordinatorki u Miksalištu kaže da su hranu prestali da dele jer nemaju uslova da je naprave dovoljno, a da zbog hladnog vremena odeća koju ljudi dobre volje ostavljaju bude razdeljena istog trenutka. Osim toga, sve organizacije koje pomažu izbeglicama u Beogradu su 4. novembra dobile pismo od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome se kaže "da nije prihvatljivo" pružanje pomoći i podrške u vidu hrane, odeće, obuće, kao i ohrabrivanje migranata da borave "van za to predviđenih stalnih centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara".
Na početku Nemanjine ulice nalazi se Info centar, još jedno mesto gde migranti mogu dobiti informaciju, medicinsku pomoć ili se samo ogrejati. Međutim, ni toga više neće biti. Početkom novembra, Info centar je dobio nalog od opštinskih vlasti da mora da se iseli. Info park, treća stanica za pomoć je zatvorena krajem oktobra, ali priča se da će ponovo početi da radi, na drugoj lokaciji. Nekoliko organizacija i dalje ima terenske timove koji pružaju medicinsku pomoć, ali u poslednje vreme prostor za njihov rad je sveden samo na slučajeve u kojima je u pitanju život ili smrt.
"Situacija sa migrantima koji su u centru Beograda je trenutno veoma zabrinjavajuća", kaže za "Vreme" Igor Mitrović iz nevladine organizacije ADRA, koja od prošlog leta pomaže izbeglicama u Srbiji i izvršni je partner UNHCR-a. "Pokušaj države da te ljude premesti u kampove je pohvalan i jedini logičan, međutim, čini mi se da se to ne radi na dobar način", kaže Mitrović opisujući situaciju od pre nekoliko dana, kada je ispred magacina kod Autobuske i Železničke stanice parkirano šest autobusa koji je trebalo da prebace migrante u kamp u Preševu. Međutim, na put je krenulo tek stotinak ljudi. Ostali ili nisu shvatili o čemu se radi, ili nisu želeli da rizikuju da budu deportovani u Makedoniju, čija je granica tik iza Preševa.
Predstavnici organizacije sa kojima je "Vreme" razgovaralo ističu da je, osim neljudskih uslova u kojima žive izbeglice u centru grada, najveći problem upravo nedostatak informacija i medijatora, koji bi ljudima objasnili zašto je bolje da se premeste u sigurne, tople kampove u kojima ima hrane, odeće i medicinske pomoći. To, međutim, neće biti jednostavno i to ne samo zbog nepoverenja migranata, već i zbog manjka smeštajnih kapaciteta.
DRŽAVNA POLITIKA: Odnos državnih zvaničnika u Srbiji prema migrantima i dalje nije toliko loš kakav je u okolnim zemljama. Domaći čelnici i dalje ističu da će se prema izbeglicama postupati na human način, poštujući sva njihova prava. Međutim, činjenica je da je Srbija u nezavidnoj poziciji.
"Republika Srbija nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze, ali kao zemlji koja je značajno pogođena velikim prilivom migranata, neophodna joj je dodatna podrška", kažu iz Komesarijata za izbeglice i migracije i dodaju: "Predstojeća zima će biti veliki izazov. Srbija je izdvojila značajna sredstva, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, i koristi značajna donatorska sredstva. Pravovremen i adekvatan odgovor, koordinacija i prioritizacija aktivnosti su od najvećeg značaja. Migrantska kriza je jedan od najvećih izazova, koji prelazi nacionalne okvire, i zato je neophodno sveobuhvatno i održivo rešenje. Pružanje adekvatne podrške migrantima je zajednička međunarodna odgovornost i teret ne mogu da snose samo zemlje u kojima se migranti nalaze. Ovo je zajednički izazov i svaka zemlja na migranstkoj ruti mora da preuzme svoj deo tereta i odgovornosti. Samo zajedničkim delovanjem svih zemalja, uz jasno i precizno definisane stavove, može se doći do efikasnog i trajnog rešenja."
U Komesarijatu još ističu i da su sve češći slučajevi kršenja reda i mira od strane migranata jer su bukvalno zatočeni u Srbiji. Za sada nema velikih reakcija domaćeg stanovništva, pre svega zahvaljujući tome što izbeglice, verovatno po naredbi "odozgo", trenutno nisu tema interesantna tabloidima koji kreiraju javno mnjenje u Srbiji. Doduše, Srbija se tu ne razlikuje od većine zemalja Evropske unije. Za razliku od prošle godine, izbeglice se i tamo sve ređe pominju, reklo bi se vrlo svesno i proračunato, mada izbeglička kriza nije prestala. Čini se da je prevladala škola mišljenja po kojoj se ta kriza rešava suludom "politikom zidova", koju je, otvoreno ili prećutno, prihvatio veliki broj država EU, a čije posledice su upravo ono što se dešava u Srbiji.
Statistika
U Srbiji se, prema zvaničnim podacima, trenutno nalazi nešto manje od 7000 izbeglica. Oko 1500 njih se nalazi uglavnom oko Autobuske i Železničke stanice u Beogradu, u improvizovanim, "divljim" skloništima, mali broj je na mađarskoj granici. Ostatak se nalazi u 12 kampova po čitavoj zemlji: u Adaševcima (oko 1050), Banji Koviljači (oko 110), Bogovađi (oko 230), Krnjači (1200), Preševu (oko 830), Bujanovcu (oko 150), Principovcu (oko 450), Šidu (oko 490), Sjenici (oko 260), Subotici (oko 110), Tutinu (oko 120).
U julu ove godine, u Srbiji su azil zatražila 1532 strana državljanina, sledećeg meseca njih 1920, u septembru 951, a u oktobru 1247. Najviše je Avganistanaca, oko dve trećine. Od ostalih, najbrojniji su Sirijci, Iračani i Pakistanci. Muškarci čine oko polovine izbeglica, a druga polovina su žene, deca i maloletnici.
Svakodnevno u Srbiju dolaze novi migranti i njihov broj je teško utvrditi.
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
plachkica
- Posts : 16204
Join date : 2014-11-06
http://rs.n1info.com/a209069/Svet/Svet/Nemci-grade-cetiri-metra-visok-zid-da-se-ograde-od-izbeglica.html
[size=36]Nemci grade četiri metra visok zid da se ograde od izbeglica[/size]
Počela je gradnja zida kojim bi se stanovnici nemačkog Minhena ogradili od kampa predviđenog za useljavanje izbeglica.
Reč je o zidu koji podseća na Berlinski, a kako navode strani mediji, u naselju Neuperlach u Minhenu, gde se nalazi izbeglički kamp, živi oko 55.000 osoba.
Zid kojim će se lokalni stanovnici odvojiti od izbeglica bit će visok skoro četiri metra, a biće napravljen od kamena u dužini od 100 metara. Zid u izgradnji je 40 centimetara viši od Berlinskog zida koji je srušen 1989. godine.
U izbegličkom kampu se nalazi oko 160 osoba.
Zamenik načelnika naselja Neuperlach Gvido Buholc kaže da "se prepao kada je prvi put video zid". "Ovo je stvarno glupost. Prevelika je visina zida", poručio je on.
[size=36]Nemci grade četiri metra visok zid da se ograde od izbeglica[/size]
Počela je gradnja zida kojim bi se stanovnici nemačkog Minhena ogradili od kampa predviđenog za useljavanje izbeglica.
Reč je o zidu koji podseća na Berlinski, a kako navode strani mediji, u naselju Neuperlach u Minhenu, gde se nalazi izbeglički kamp, živi oko 55.000 osoba.
Zid kojim će se lokalni stanovnici odvojiti od izbeglica bit će visok skoro četiri metra, a biće napravljen od kamena u dužini od 100 metara. Zid u izgradnji je 40 centimetara viši od Berlinskog zida koji je srušen 1989. godine.
U izbegličkom kampu se nalazi oko 160 osoba.
Zamenik načelnika naselja Neuperlach Gvido Buholc kaže da "se prepao kada je prvi put video zid". "Ovo je stvarno glupost. Prevelika je visina zida", poručio je on.
- Posts : 81530
Join date : 2012-06-10
WTF???
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 5232
Join date : 2016-01-26
Kakav WTF, otkud to iznenadjenje?
To je ta Evropa kojoj težimo.
To je ta Evropa kojoj težimo.
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 81530
Join date : 2012-06-10
Ipak vest zvuči malo blesavo, iz ovoga što je plachkica citirala, reklo bi se da će da ograde ceo Minhen. Neće, naravno, u pitanju je samo jedno naselje. Ne da to nije skandalozno, ali je ipak nešto drugo. Inače, zanimljivo da je opravdanje isto (i jednako blesavo i lažno) kao za zid u Kruševcu - noise protection.
http://www.dw.com/en/outrage-over-wall-blocking-out-munich-refugee-home/a-36311728"What emerged is so outsized that it doesn't have anything to do with noise protection at all," said Gülseren Demirel, head of the Greens' local parliamentary faction. "We don't have four-meter walls in places where we have to put a barrier up against the noise of a highway - this is a residential area, there's not even a road."
Given that there is some fifty meters of space between the new shelter and the nearest local home, plus a line of trees, Demirel and Bucholtz wonder whether any kind of noise protection was necessary at all.
"This signals marginalization and division," Demirel told DW. "We can argue how much noise 160 people can make in the shelter they're living in, but it doesn't have any proportion to what has been built. Our opinion is: do you need a wall where people are just living together?"
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 16204
Join date : 2014-11-06
Doš'o Tramp.
- Posts : 81530
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 22555
Join date : 2014-12-01
William Murderface wrote:
Ipak vest zvuči malo blesavo, iz ovoga što je plachkica citirala, reklo bi se da će da ograde ceo Minhen. Neće, naravno, u pitanju je samo jedno naselje. Ne da to nije skandalozno, ali je ipak nešto drugo. Inače, zanimljivo da je opravdanje isto (i jednako blesavo i lažno) kao za zid u Kruševcu - noise protection.
http://www.dw.com/en/outrage-over-wall-blocking-out-munich-refugee-home/a-36311728"What emerged is so outsized that it doesn't have anything to do with noise protection at all," said Gülseren Demirel, head of the Greens' local parliamentary faction. "We don't have four-meter walls in places where we have to put a barrier up against the noise of a highway - this is a residential area, there's not even a road."
Given that there is some fifty meters of space between the new shelter and the nearest local home, plus a line of trees, Demirel and Bucholtz wonder whether any kind of noise protection was necessary at all.
"This signals marginalization and division," Demirel told DW. "We can argue how much noise 160 people can make in the shelter they're living in, but it doesn't have any proportion to what has been built. Our opinion is: do you need a wall where people are just living together?"
Ne bih da se hvalim, ali imam rešenje za sva nemačka pitanja i kontroverze.
- Posts : 6159
Join date : 2014-11-04
Na twitteru paneuropski rat fasista i komunista (i simpatizera). Fasisti ("zlatna zora") na grckim ostrvima bacaju kamenje na decu izbeglica i pale im satore. Onda na twitteru kazu, "pa oni se samo brane od lopova azilanata". Izbeglicka deca kazu roditeljima da hoce nazad, pa nek ih ubije ISIS.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
tako ce i ovde, samo da iz komentara sa blica i politike predju na tviter, ako ga uopste otkriju
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
dom zdravlja u sidu potvrdio da je jutros u sumi pored kampa u adasevcima nadjeno telo obesenog migranta, samoubistvo.
pocelo je.
pocelo je.
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 36983
Join date : 2014-10-27
jebo ga orban u prkno cetnicko
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 36983
Join date : 2014-10-27
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
u gradu je [url= http://bidisha-online.blogspot.rs/]bidisha[/url], sutra je na ovom british council/vlajsa eventu gde govori o korelaciji izbeglicke krize i brexita. mislim da je u dnevnom programu u artgetu. ostale ne poznajem...
Bidiša (Bidisha), poznata novinarka iz Velike Britanije koja radi između ostalog na radiju i televiziji BBC, specijalizovana za ljudska prava, društvenu pravdu, međunarodne odnose, umetnost i kulturu u okviru dnevnog programa debate u dnevnom delu konferencije, u galeriji Artget, održaće predavanje pod nazivom "Azil, utočište i izgnanstvo". Oslanjajući se na sopstveno iskustvo stečeno tokom poslednjih nekoliko godina na terenskom radu s tražiocima azila, izbeglicama i ljudima bez dokumenata u Londonu, pokušaće, kroz lične priče ljudi s kojima radi, da vrati saosećajnost i ljudskost u debatu o izbegličkoj krizi te da preispita način na koji mejnstrim mediji i političari opisuju izbegličku krizu, kako interpretiraju ove događaje i koje poruke šalju glasačima i čitaocima. S tim u vezi postaviće izbegličku krizu u politički kontekst porasta krajnje desničarskog populističkog nacionalizma i rasizma u zapadnoevropskim zemljama i Americi, kao i ksenofobije i izolovanosti koji su doveli do odluke Velike Britanije da napusti EU.
Bidiša (Bidisha), poznata novinarka iz Velike Britanije koja radi između ostalog na radiju i televiziji BBC, specijalizovana za ljudska prava, društvenu pravdu, međunarodne odnose, umetnost i kulturu u okviru dnevnog programa debate u dnevnom delu konferencije, u galeriji Artget, održaće predavanje pod nazivom "Azil, utočište i izgnanstvo". Oslanjajući se na sopstveno iskustvo stečeno tokom poslednjih nekoliko godina na terenskom radu s tražiocima azila, izbeglicama i ljudima bez dokumenata u Londonu, pokušaće, kroz lične priče ljudi s kojima radi, da vrati saosećajnost i ljudskost u debatu o izbegličkoj krizi te da preispita način na koji mejnstrim mediji i političari opisuju izbegličku krizu, kako interpretiraju ove događaje i koje poruke šalju glasačima i čitaocima. S tim u vezi postaviće izbegličku krizu u politički kontekst porasta krajnje desničarskog populističkog nacionalizma i rasizma u zapadnoevropskim zemljama i Americi, kao i ksenofobije i izolovanosti koji su doveli do odluke Velike Britanije da napusti EU.
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 4723
Join date : 2015-08-14
Paunović: Sinoć sprečena ilegalna deportacija izbeglica od strane policijske ili vojno policijske jedinica
- Korisnik
- Posts : 4670
Join date : 2015-02-17
Pasji život
Oštra zima, pritisak javnosti i različitih organizacija su primorali vlasti u Srbiji da prošire kapacitete za prihvat i zbrinjavanje izbeglica. Međutim, otvaranje kampova u kojima je ljudima ograničena sloboda kretanja i okupljanja nije rešenje za probleme onih koji se kreću kako bi pobegli od ratova. Tako apokaliptične scene iz Beograda za veliki broj izbeglica i dalje ostaju realnost.
Similar topics
|
|
|