Ekologija

btw apropo australije

Наводе да је у пожарима страдало око 8.000 коала.
То би, уз губитак станишта, могло да их сврста у угрожене врсте (до сад су били на граници).

Koale nažalost jebe i klamidija.

https://www.bbc.com/news/magazine-22207442

Код нас позната као хламидија?

sprskohrvatski

kako ekologiju doživljavaju firme:

svuda je održivost sve više tema, moramo da smislimo kako da portfolio prilagodimo tome

definisićemo oblasti na koje možemo da utičemo i dodelićemo ih proizvodima, u zavisnosti od toga šta je bitno za šta

1. smanjivanje mase - ponudićemo rešenja koja nude slične tehničke karakteristike, ali su proizvodi lakši, pa se troši manje goriva prilikom njihovog prevoza - ovo je bitno za sve što je na samim vozilima ili za ono što se često prevozi

2. smanjena potrošnja energije - proizvod radi isto, ali troši manje - primer sijalica vs led

3. smanjenje udela isparljivih organskih jedinjenja

4. poboljašana reciklabilnost

5. povećan udeo sirovina dobijenih iz prirode npr celuloza

6. formulisanje proizvoda na eko način - ovde su tek svašta zamuljali, ali je suština da se izbegava sve ono što je nemoguće reciklirati, da se dizajnira tako da se lako odvajaju pojedinačni materijali itd

7. primena obnovljivih izvora energije

8. smanjivanje količine upotrebljenih materijala, redizajnom materijala ili promenom dizajna proizvoda

e sad suština je to što firme generalno razmišljaju samo kako da sve ostane kao što je bilo, a da se pri tome još malo i okoriste, ništa od ponuđenog ne utiče značajno na resurse, potrošnju onoga što nam je na raspolaganju, samo to kanališe tako da je marketinški lakše za obradu

sa druge strane nemamo ništa, nikakvu protivtežu, bar je ja nisam video

zanimljivo, čitaću ujutro 

ubi me ovaj dan posta

За т. 1 за Новака сам показивао гостима како звони флаша од Џим Бима. Осети се под прстом како вибрира. Направили су је што је лакше могуће, још пре пар деценија. Кад продајеш годишње десетине милиона флаша итекако се исплати.

Па пивске флаше су кудикамо лакше (и тање) него што су некад биле. Немам при руци флашу од зајечарца, та је остала класична, па да измерим и упоредим.

ta smanjivanja mase su zbog uštede, objasniću razliku kada budem pri kompu

Ма јасно је да је јефтиније са мањом масом - ем гајбице не морају да се праве тако јаке, у ствари не треба гајбица кад лепо иде и у картонским кутијама, ем је јефтинији превоз, ем је јефтиније претапање мање масе стакла.
Прц је био само у томе да се направи довољно јако и кад је тако танко. А штогод и ти чепови више не захтевају толику снагу па се не крњи стакло кад се отвара. Башка ови чепови америчког типа, који имају и навој, па може и без отварача.

Mr. Moonlight wrote:
e sad suština je to što firme generalno razmišljaju samo kako da sve ostane kao što je bilo, a da se pri tome još malo i okoriste, ništa od ponuđenog ne utiče značajno na resurse, potrošnju onoga što nam je na raspolaganju

Posledica tzv. Khazzoom Brookes postulata.

In the 1980s, the economists Daniel Khazzoom and Leonard Brookes independently put forward ideas about energy consumption and behavior that argue that increased energy efficiency paradoxically tends to lead to increased energy consumption. In 1992, the US economist Harry Saunders dubbed this hypothesis the Khazzoom–Brookes postulate, and showed that it was true under neo-classical growth theory over a wide range of assumptions.[1]

https://en.wikipedia.org/wiki/Khazzoom–Brookes_postulate

Па исто као што рачунари нису довели до смањења броја радника. Јер су донели смањење трошкова и омогућили ширење на другој страни. Или што изградња аутопута не смањује гужву него је само привремено размазује на већу површину, док не достигне густину.

Јер је капитализам заснован на ширењу. А кад је у виду балона (а скоро увек јесте јер има финансијска тржишта), онда коло за колом - шири се, пукне, надувава се нов.

Pa doneli su, Google, Fejsbuk, Microsoft prave enormne profite sa mnogo manjim brojem radnika spram nekadašnjih kapetana industrije GM, Ford i ostali.

А колико су радника имале те фирме пре него што су увеле рачунаре?

паће wrote:А колико су радника имале те фирме пре него што су увеле рачунаре?

i smanjenje broja radnika u postojećim i širenje u novim oblastima i smanjenje troškova u oba 
jakobs 3 u 1

mnogo si naporan paće, mogu misliti kako je tek u RL

ontheotherhand wrote:

паће wrote:А колико су радника имале те фирме пре него што су увеле рачунаре?

i smanjenje broja radnika u postojećim i širenje u novim oblastima i smanjenje troškova u oba 
jakobs 3 u 1

Причали смо о Казум-Бригсовом ефекту. Који сам видео уживо више пута, чуј видео, био саучесник, чак и за вакта СФРЈ, јер неке погоне нису ни отварали док нису успели да их држе са само два административна радника (од чега 1 шеф), што би без рачунара захтевало бар 5 и било неодрживо. Дакле мислио сам на непосредне ефекте тога на истом месту пре и после, а ти кренуо да ми поредиш металску индустрију и тзв индустрију софтверских услуга, која није ни постојала пре. То чак није ни метод лошег узорка, то је узорак лошег метода.

mnogo si naporan paće, mogu misliti kako je tek u RL

Зло & наопако, ака 666-999.

ne kapiram te, u ovom postu kažeš smanjili su broj radnika, a u gornjem da nisu doveli do smanjenja?

ontheotherhand wrote:ne kapiram te, u ovom postu kažeš smanjili su broj radnika, a u gornjem da nisu doveli do smanjenja?

Аутоматизација је постојала и пре Микрософта и Гугла. Нису је они измислили. Измислио ју је Хенри Форд 1900+неке године.

Човек ти прича о томе како су раније посао радили 5 административних радника а после 2.

Тих 3 људи који су вишак искористиш за продуктиван рад. Додаш 3 нова продуктивна уместо административна радника, а или оставиш 5 административних радника а додаш још 100 продуктивних. Користиш уштеде да би повећао обим производње са постојећим људима, а не да поотпушташ људе и држиш производњу на истом нивоу. Идеја је освајати нова тржишта, ширити обим производње.

takoe, rast i još rasta jer život ne može da čeka robna proizvodnja ne sme stati

ontheotherhand wrote:takoe, rast i još rasta jer život ne može da čeka robna proizvodnja ne sme stati

Не разимем чему љуткање и иронија. Тржиште је увек ограничено, не можеш продавати до бесвести истим људима исте ствари. Зато истражиш тржиште, видиш колики је потенцијал, колико може да се узме и у ком временском року.

Циљ је да заузмеш тржиште и истераш конкуренте са њега. Као што је Хенри Форд урадио. Најјефтинији и најпоузданији могући аутомобил је истерао мале и неефикасне неаутоматизоване радионице. Добио си бољи аутомобил, сигурнији, поузданији, јефинији, уштеде због размере целе ствари.
Хенри Форд продаје аутомобил свима, а Ђока Перин из Детроита пропада. Оно што је Хенри Форд успео да уради је да смањи цену и повећа ефикасност производње и тиме прошири тржиште, после су ствари ишле својим током. Сада нема смисла да правиш ручно аутомобил, то се ради на масовном нивоу или се не ради уопште.

uopšte nisam ljutkast i ironičan, prethodni post je na tvoju poslednju rečenicu o osvajanju novih tržišta.


inače, beše ferari i slične supercar manufakture što proizvode male količine imaju gomilu ručno rađenih elemenata?

ontheotherhand wrote:ne kapiram te, u ovom postu kažeš smanjili su broj radnika, a u gornjem da nisu doveli do smanjenja?

Не него та три радника више нису ни постојала. Такво избачено одељење са пет административаца је чист губитак и нису га таквог ни правили. Е кад је после могло са једним ипо (оно пола је шеф кад шефује), то је већ било исплативо и направљено је.