Везе, познанства и остале networking технике

Networking је колатерално настрадао приликом брисања НГО-теме. А штрчао је и пре тога - сад, ако неко хоће/ уме/ не мрзи га, не би било лоше овде ископирати оних пар постова. А ако не - ондак нич, снаћи ћемо се већ некако.

Причало се о томе да ли је у Србији могуће наћи добар посао поштено или само преко везе, и о разлици између протекције и networking-a. Помињани су Радуловић и компетенција, мада не у истој реченици. 

Вертеру, мислим да не би било лоше да пробаш да нам за почетак појасниш дотичну везу коју видиш између Радуловићеве идеологије (неолиберализма? да ли је њега уопште могуће идеолошки одредити?) и networking-a као таквог?

A šta je dobar posao u Srbiji?

Беше у дискусији нешто као "посао од кога је могуће живети". А сад немој још да ме испитујеш и шта то значи, разумем се у српске прилике таман колико и ти. 

Posao koji koji pruža mogućnost dostojanstvenog života i, naravno, na kome nema mobinga. Dostojanstven život je rastegljiva kategorija, ali mislim da to ovde nije tema, je l?

Edit: Ustvari, ovo za mobing je nepotrebno, jer dostojanstven život svakako podrazumeva odsustvo mobinga.

ja kad hoću da radim za neku školu obično nalazim posao preko infostuda, bez neke velike drame
poslednji posao sam našla tako što su iz škole videli moj oglas da dajem časove i zvali me da pitaju da li bih radila kod njih. Ponudili su mi bolje uslove nego što sam do sad imala, i eto.
no mobbing, no protection, no networking.

Ne znam i dalje šta je pesnik (pokretač topika) hteo tačno da kaže, pošto valjda nešto nisam otpratio (znam da je to potpuno neverovatno, ali i meni ponešto promakne na forumu).

Dakle, kakve veze uopšte ima networking sa vezama (i vezicama)?

pa treba ti veza da dobiješ posao

Ali, networking nije isto što i veza (u smislu u kome se najčešće ta reč koristi kod nas).

Veza je kad mi je, recimo, stric dekan, pa mi sredi da budem npr. vanredni profesor i bez završenog doktorata i sa 0 objavljenih radova u časopisima od međunarodnog značaja. Networking je kad poznajem ljude koji se bave mojom oblašću u Srbiji (i oni znaju mene), pa mi ponude takav posao zato što im treba neko kao što sam ja.

(A ja ga zatim odbijem, ali to je druga priča... Zato sam i pitao ono, "šta je dobar posao u Srbiji".)

Elem, networking (au, kad se paće sada ustremi na ovaj topik, kano ptica grabljivica!) je sasvim legitimna aktivnost u sklopu bavljenja svojom profesijom. (Ne radi se samo o nalaženju posla, pa mora sa nekim da se sarađuje, valjda...)

Ovde se, mislim, smatra da je kada te neko zna i zna tvoj rad i zato te pozove,  da si posao dobio preko veze.

Pa, dobro, ima tu nekog preklapanja u značenju.

@indi: Pa i nema. Ali mi je jasno zašto neko ko nije dobio posao tako gleda.

Prvo da dam primer.

Zadnja dva zaposlenja, od kojih se može relativno pristojno živeti, su skroz drugačija.

Na prvom sam konkurisao, kao i inače, na infostudu. Našao konkurs i poslao, posle 60 neuspešnih na ovaj me zvali i dobio sam posao posle dva kruga.

Kada sam odlazio organizovali smo konkurs, ja sam ga vodio, HR mi je izabrao 40 kandidata, pa smo zajedno smanjili na 12 kandidata, sa kojima smo imali razgovore, i zaposlili smo dvoje, izi pizi, skroz normalno. E sada što na dva mesta konkriše 500 ljudi za nedelju dana i HR može da izvodi besne gliste, to je problem tržišta rada, ali je vrlo moguće dobiti posao samo i čisto preko konkursa.

Na sadašnji me preporučila drugarica, preporuka je samo za priliku da konkurišem pošto je zatvorenija firma, tu sam imao tri kruga razgovora sa bosovima zato što to tako mora, ozbiljna je firma i možeš da imaš preporuku do sutra ako ne znaš posao, prošao sam i zaposlio se. Ali oni tako funkcionišu, i postoji novčani incentive za dobre preporuke, i to po zaposlenju i posle 6 meseci kada se prođe probni period. Ja bih rekao da je ovo jedna forma networkinga, da je nisam znao ne bih ni do razgovora došao, ali ne mogu da na to gledam kao na nešto negativno. Inače kada smo zapošljavali nove ljude jedna moja preporuka nije prošla, nije bio dobar razgovor, šta da se radi, i sam sam sedeo na nekim razgovorima i ljudi nisu prošli, pričaju gluposti.

Druga će možda biti za sledeću poziciju. Ima ljudi koje znam, sa kojima sam radio, koji kada se nađu u nekom problemu i dalje pozovu, ako se njima otvori nešto, oni će me zvati, i imaću ponudu bez daljeg razgovora. To je jako lepo, ja to ne smatram vezom već rezultatom mog, već decenijskog, rada.

E sada, bilo bi jako lepo da se jave oni sa te teme koji su na sve to gledali ... pogrešno.

Posebno u kasnijem stupnju karijere, konkursi se često prave sa određenim kandidatom u vidu (ne, to nije nelegitimno kako možda zvuči). Npr. to mesto koje je meni bilo ponuđeno nije u stvari ni postojalo. Ono bi bilo "stvoreno" za mene (da sam hteo da to prihvatim).

(Mislim, to se događa i van Srbije, i to ne retko.)

Indy wrote:Elem, networking (au, kad se paće sada ustremi na ovaj topik, kano ptica grabljivica!) je sasvim legitimna aktivnost u sklopu bavljenja svojom profesijom. (Ne radi se samo o nalaženju posla, pa mora sa nekim da se sarađuje, valjda...)

Неће Паће, јер напросто никад нисмо имали ту појаву, или бар нисмо тражили реч за њу. Казало се "знају га у струци".

Да се не брка са "олд бојс нетворк", где се та мрежа плете између богаташке деце и сиротиње кад студирају на истом факсу па наставе да се познају и после. И где потоњи копају рукама и ногама да се на такво место упишу не због неког јачег квалитета наставе и градива, него управо да би стекли познанства.

Askanasi wrote:Na prvom sam konkurisao, kao i inače, na infostudu. Našao konkurs i poslao, posle 60 neuspešnih na ovaj me zvali i dobio sam posao posle dva kruga.

Kada sam odlazio organizovali smo konkurs, ja sam ga vodio, HR mi je izabrao 40 kandidata, pa smo zajedno smanjili na 12 kandidata, sa kojima smo imali razgovore, i zaposlili smo dvoje, izi pizi, skroz normalno. E sada što na dva mesta konkriše 500 ljudi za nedelju dana i HR može da izvodi besne gliste, to je problem tržišta rada, ali je vrlo moguće dobiti posao samo i čisto preko konkursa.

Било је тако и у социјализму, ко се сећа. За виђенија места је требала веза (нпр да се буде чувена чистачица у Нафтагасу која зарађује више него професор, или да се буде негде директор или шеф сектора), но за обична места је често било довољно да се има одговарајућа диплома. Како рече секретарица у школи где сам добио прво запослење, након десет месеци чекања, "ваша је била једина дипломирана молба". Да су ме прво видели, не би ме примили сигурно .

У рачунарству је ствар мало зајебанија, јер та мрежа може лепо да ради преко мреже (ха!). Онај први посао пре 16 година, што ме одвео преко баре, сам добио на фору да сам пре тога годину и кусур висио на форуму где се окупљају моји из струке - прво да научим нову верзију, а онда убрзо и да помажем колегама. А ови су тражили типа, по речима мог потоњег шефа, "који зна више од мене". И сваки следећи посао је био код људи који ме већ знају одатле.

Jedan posao sam dobio, tako što sam ušetao u redakciju i rekao ja bih pisao kod vas, pa vi kad nađete za shodno vi me platite.

Drugi preko oglasa , kao i svi.

I treći preko preporuke, pisao sam radove na temu koja je delimično povezana, pa me čovek koji je uređivo zbornik preporučio, ali bio je i tu razgovor i proces eliminacije.

Bilo je i raznih honorarnih poslova, ali ovi su duži...Ima svega, nije sve baš čista veza, ali važno je imati kontakte i imati CV koji se ne tiče samo posla...

Jednom su mi tražili da se učlanim u demokratsku stranku i dovedem jedan broj ljudi, za posao u jednom javnom preduzeću. Baš tako tim rečima.

Šuvar i varivo wrote:
Jednom su mi tražili da se učlanim u demokratsku stranku i dovedem jedan broj ljudi, za posao u jednom javnom preduzeću. Baš tako tim rečima.

Ovo su, bukvalno tim rečima, tražili i mojoj drugarici kad je trebalo da se zaposli u NIS-u. Žena je imala vrhunske kvalifikacije i prošla sve nivoe eliminacije. Najtužnije je što je pristala da se učlani. Doduše, odbila je da vrbuje dalje.

manje zlo

М, да, учаниш се у странку чије методе не одобраваш. Због програма.

zahvaljujuci takvima ovaj sistem opstaje neokrnjen. ne znam samo cemu im onda skole i sav trud, kada jasno vidimo da se i bez osnovne skole na taj nacin doci do najvisih pozicija i novca.

jedan rodjak mi pizdi sto zenu njegovog sina moj drugar nece da zaposli na ozbiljno mesto u korporaciji, gde ima mogucnost da to uradi, tj rukovodilac je sluzbe kojoj trebaju novi radnici. kad mu kazem da mu trebaju ljudi sa znanjem za to mesto, besni i prica kako su nas pojeli oni koje za to boli dupe, vec samo guraju svoje ljude.

Хвала Асканаси (Ашкенази?), ја не бих умео боље.

Међутим, постоји и један корак даље који се такође сматра networking-ом, макар овде где живим: активност усмерена ка (убрзаном) стварању мреже познанстава у струци. Нпр. волонтирање ради и на тај начин (сем што учиш конкретан посао такође ствараш и network). Разна струковна удружења, конгреси, курсеви, форуми и сл. су прилика да се "умрежиш". А онда постоје и методи који наизглед немају никакве везе са струком: нпр. Ванкуверски адвокати су прилично луди за баскетом, имају и своју лигу (судио сам им пар утакмица, како само воле да се свађају са судијом, елоквентно ). Згодна networking стратегија за младог тазе-свршеног правника који покушава да се убаци у какву адвокатску фирму, а при томе има serviceable скок-шут, је да се привали дотичној баскеташкој екипи. То је све кошер, или се макар таквим овде сматра.

Нпр., мада је сада таква шанса дабоме отишла у неповрат, са једном другом врстом реторике би Вертер и Ферну могли да искористе своје форумско познанство са Сејлор, и добију од ње какав тип за могући посао, препоруку на интервјуу и сл.

Идеја networking-a је дабоме одвратна тржишна идеја, где самог себе посматраш као производ, т.ј. услужну делатност, покушаваш да схватиш ко има потребу за таквим производом/ услугом (дакле позиционираш се), а онда смишљаш стратегију како да самог себе (производ) приближиш тој циљној групи. Што је оно што се зове маркетинг. Јесте баш онако скроз гадно када се овако преведе (то ли ради Радуловић?), али има у овоме и једне позитивне поруке:

Није све изгубљено, много тога још зависи искључиво од тебе!

Ako mene pitas, pojam networkinga u kapitalizmu ima dve uloge:


1. Da opravda onu sivu zonu izmedju poslovne reputacije i ogoljenog kronizma

2. Da se upakuje kao proizvod na trzistu. Odnosno da se prodaju milioni knjiga i upise bezbroj seminara na kojima bi coachovi networkinga ucili kako da se networkujes

A kako ja to vidim u Srbiji i sa Radulovicem, ugostiteljski gledano. Osamdesetih i devedesetih smo imali kafane i jagnjece brigade. Dvehiljaditih i desetih imamo ekipice iz kafica. E sad Radulovic i Radulovicevci, zele da zamene postojeci vladajuci poredak kafica - afterpartijima na simpozijumima preduzetnika Srbije a.k.a Networkingom.

Ne znam za networking, ali pokusaj da se ljudske interakcije zakonski normiraju na nacin na koji bi ti zeleo - osudjen je na propast. Svaka struka ima svoje uzuse, mnogi poslovi i projekti podrazumevaju jednu vrstu kompatibilnosti medju ljudima koja ne moze zakonski da se uredi.

gagorder wrote:pokusaj da se ljudske interakcije zakonski normiraju na nacin na koji bi ti zeleo

A cekaj, gde sam ja rekao da hocu da se te ljudske interakcije zakonski normiraju, i gde sam tacno opisao nacin na koji bih to zeleo? Jednostavno ne volim kada se glamurizuje nesto to je falinka kapitalistickog sistema, i to upravo po njegovim arsinima.

Recimo, institut iz zapadnoevropske zemlje sastavlja projekat. Pita me za osobu za odredjeno mesto. Kazem ime. Sta sam sve uracunala? Ko je strucan, a nece da ih aka oko gluposti i da im minira zadatak, dakle, gledam i ko je normalan za rad. Medju ljudima koje znam pa uopste mogu da ih preporucim. Kako ih znam? Kroz raniji posao. Je l ti nesto tu nelegalno, nemoralno, neprijatno? Prosto, decenije prodju, za strucnjakom ide reputacija, profesionalna i ljudska i ona mu odredjuje sudbinu. I naravno, socijalni kapital koji je stekao. E sad, sto ti vidis samo ekipice, onu zabavu koja se desava drugima (koju sam ti vec spomenula), sto emitujes tu neku ogorcenost - ok, jedan ugao gledanja. Ali dozvoli da je u njega ugradjeno mozda i neko tvoje oskudno iskustvo, sta znam. Jer, kako da sprecis ovo gore sto sam ti napisala a da ne ubijes svaku pozitivnu selekciju usput? Kvantifikacija kandidata, recimo, na univerzitetu se samo izrodila u negovane biografije, kultivisane proseke, spremne za svaki konkurs. Ne mozes idiota s 10.00 da ubedis da nesto ipak nije za njega. Dakle, vatrom se igras

Ja mislim da nije networking svaka forma profesionalne reputacije, već ono što je opisao NCFoM - kalkulisano stvaranje veze kroz neformalna druženja, vanposlovne aktivnosti, itd.