Српска привреда

ognica efimera wrote:

 u smrdiji.

Kinder Lad wrote:Eto. A mi cemo vec za dve godine moci da se pohvalimo da zivimo i bolje nego pre 25 godina.

politika wrote:Железара Смедерево” је под руководством професионалног менаџмента пословала са губитком од 144,76 милиона евра. Управљачки тим „ХПК инжењеринга”, на чијем је челу Петер Камараш, ког је држава Србија ангажовала, остварио је 39,1 одсто већи минус него претходне године.
Овај податак налази се у уговору о продаји 98 имовинских целина железаре кинеском „Хестилу”, који је Министарство привреде објавило прошлог четвртка. Ревизорска кућа КПМГ утврдила је и да је нето дуг српске челичане на крају 2015. године достигао 284,38 милиона евра. С обзиром на то да је „Хестил” за 46 милиона евра купио само „чисту” имовину, то је износ који ће пасти на терет пореских обвезника.
Петер Камараш, директор менаџерског тима „ХПК инжењеринга”, пре седам дана је на конкретно питање „Политике” колики губици су настали од марта прошле године, када је преузео управљање железаром, па до данас одговори: „Не знам”.
„Те податке још немамо. Знаћемо их када будемо имали спреман финансијски извештај за 2015. годину”, рекао је Камараш за „Политику”. У извештају КПМГ-а, међутим, недвосмислено се наводи да су неке податке о пословању добили од менаџмента компаније.
О губицима је нерадо говорио и доскорашњи премијер Александар Вучић. Иако није негирао да је челичана под руководством професионалног менаџмента била у минусу, доскорашњи председник владе је објашњавао како је томе кумовала ниска цена челика на светском тржишту.
У томе има истине. Пре него што је Камараш преузео управљање железаром, цена челика на европском тржишту износила је 453 долара по метричкој тони (23. фебруар 2015. године). Најнижи ниво у последњих годину дана цена челика је достигла 23. новембра прошле године – када је пала на 346 долара по метричкој тони. Након тока, цена челика је почела да се опоравља. Према последњим подацима, она износи 420 долара по метричкој тони.
Иако до сада у јавности није било познато како је железара пословала под Камарашевим вођством, након објављивања уговора са кинеским „Хестилом” више нема тајни.
Камараш, како може да се види из уговора, јесте повећао производњу. Па је тако производња топло ваљаног челика са 117,55 милиона евра, колико је износила на крају 2014., на крају 2015. године достигла 229,96 милиона евра. Удвостручена је и производња хладно ваљаног челика (са 21,07 на 54,09 милиона евра). Оперативни трошкови су, логично, већи због веће производње. Па су тако издаци за сировине 191 скочили на 261 милион евра, издаци за енергенте су такође порасли (са 62 на 72 милиона евра). Већи су, ипак и издаци за зараде (са 47 на 52 милиона евра).
С обзиром на то да уговор о професионалном менаџменту који је Влада Србије потписала са „ХПК инжењерингом” није објављен, непознато је и да ли су Петер Камараш и његов управљачки тим заслужили бонусе, о којима се небројано пута спекулисало у јавности. Премијер Вучић је истицао како прво мора да се види да ли је „ХПК инжењеринг” испунио уговорне обавезе.
Такође, у уговору са кинеским „Хестилом” се наводи да ће уговор са „ХПК инжењерингом” бити раскинут. Петер Камараш је јавно говорио како ће Кинези задржати његов менаџерски тим. Могуће је да ће са Камарашем бити потписан нови уговор.
Након што је професионални менаџмент стигао у челичану, председник владе је небројано пута рекао да ће компанија још у току прошле године бити у плусу. Тако је почетком априла 2015.  истакао да очекује да већ у мају железара почне да послује профитабилно. Како је тада рекао, губитак у пословању у јануару био је девет милиона евра, док је у марту тај минус „15 пута нижи”. Како је Вучић тада истакао, железара је остварила уштеду на куповини кокса, од око два милиона долара месечно, руде од 1,5 до два милиона долара, на струји од око два милиона долара, шљаци милион и по и ватросталним материјалима од око 0,5 милиона долара.
------------------------------------------------------------
У ком случају се Кинезима враћају паре
Како се наводи у уговору са кинеским „Хестилом”, у случају да било коју од 98 имовинских целина није могуће регистровати на име купца, продајна цена ће се смањити. Како пише у документу, ако „Хестил” не успе да се упише као власник над неком имовином цена ће бити умањена. И то за износ који је једнак 50 одсто процењене вредности из извештаја. Исто је и са покретном имовином. Кинези су, иначе, укупну имовину преузели за 46 милиона евра. Цена представља 50 одсто процењене вредности имовине.
------------------------------------------------------------
Повећан дуг железаре
Нето дуг српске челичане на крају 2015. године износио је 284,38 милиона евра што је 92 милиона више него претходне године. Дугорочни кредити износе 216 милиона евра, а позајмице на кратак рок достижу 66 милиона.
Како може да се види из извештаја КПМГ-а, неки краткорочни кредити су враћени (око 34 милиона), а када је реч о зајмовима на дужи рок железара се током 2015. задужила за нешто више од 100 милиона евра. Иако се то из уговора не види, могуће је да је реч о кредиту Фонда за развој који је железари одобрен крајем децембра 2014, а који је на рачун компаније легао почетком 2015. године, пре него што је Камарашев тим преузео управљање челичаном. Оно што такође упада у очи је да се за годину дана износ готовине на рачуну фирме значајно смањио. На крају 2014. године компанија је имала 10,5 милиона евра у кешу, док је готовина последњег дана прошле године износила 606.000 евра.
Српска држава је након одласка „Ју-Ес стила” почетком 2012. па до 1. фебруара 2015. за плате радника издвојила 300 милиона евра.

mijat lakićević/peščanik wrote:
Ne, nije vikar i nije Stepinac, nego je manager i to Kamaraš. Direktor, sad već bivši, Železare Smederevo, dočekan kao spasilac, ispraćen je kao kriminalac. Tačnije, tako ga je, kao ono prvo, pre nešto više od godinu dana, predstavljao tadašnji, a i de facto sadašnji, premijer Srbije Aleksandar Vučić, i tako ga je, kao ono drugo, faktički ovih dana okvalifikovao i praktično iz fabrike najurio. Jer, ne samo da je, kako pišu novine, Vlada Srbije jednostrano raskinula ugovor sa menadžerskom kompanijom HPK Inženjering, već je u poslovanju slovačkog direktorskog tima navodno otkriven i čitav niz nepravilnosti. Kamaraš i ekipa, doduše, jesu srušeni iznenada i tako reći preko noći, ali to ipak nije bilo noću nego, kao što je preporučio premijer, u sred bela dana, mada neradnog, u subotu.
Kada je, pak, o otkrivenim prestupima reč, nakon onoga što se događalo, i događa, u procesima protiv Subotića, Miškovića, Šarića.., šta je sve tu otkrivano pa još brže pokrivano, čovek celu tu priču o nezakonitom radu sad već bivšeg rukovodstva Železare mora da uzima sa velikom dozom skepse. Ima li tu zbilja nečeg, i čega, možda ćemo saznati, a verovatnije da nećemo nikad, ako uzmemo u obzir gore navedene slučajeve.
Ali, ima i nešto gde nema mesta sumnji, jer se radi o zvanično utvrđenim i potvrđenim podacima. Železara Smederevo je, naime, pod novom upravom prošle godine napravila gubitak od ogromnih 145 miliona evra. Ne bi to možda ni bilo takvo iznenađenje – jer, podsetimo, američka kompanija US Stil je još 2012. godine odlučila da ugasi smederevsku čeličanu, pošto je prethodno nekoliko uzastopnih godina beležila gubitke – da nas nisu ubeđivali da će Železara poslovati sa profitom. A posebno se u širenju optimizma isticao premijer Vučić.
Naime, još pre zaključenja ugovora, u martu 2015, Vučić je izjavio: „Očekujem da će Železara početi da ostvaruje profit za četiri, a ne za šest meseci kako je to ugovorom predviđeno“. Posle manje od mesec dana Vučić je pojačao dozu anestezije: „Gubitak u poslovanju Železare u januaru je bio devet miliona evra, u martu je 15 puta niži, u aprilu će biti manji od 500.000 evra i već u maju očekujem da Železara posluje profitabilno“, rekao je premijer 4. aprila. U širenje euforije posle su se uključili i drugi, niži ešaloni, ali to i nije tako važno; bio je to prosto deo ovdašnjeg nacionalno-političkog folklora. I sve što je nakon toga, praktično isključivo preko državnih medija koji su imali ekskluzivno pravo na informacije, dospevalo u javnost bilo je u istom tonu. Sad su obrnuli ćurak naopako.
S obzirom na netom navedene činjenice, postavlja se pitanje da li zapravo u njima leži pravi uzrok nagle promene „statusa“ Petra Kamaraša i što se on od sveca polako pretvara u zločinca. Treba, naime, naći nekog krivca za to što premijer Vučić nije održao obećanje i što će građane Srbije njegovo spasonosno rešenje koštati 145 miliona evra.
Pa se neki „spin majstor“ dosetio stare izreke: neka visi Pedro. To jest – Peter.

blic wrote: Mene mogu svi da mrze, ali ovu grupu ponosnih i profesionalnih menadžera Železare, bilo da su Srbi, Slovaci, Česi, Amerikanci ili Mađari, treba pohvaliti i zahvaliti im se za pomoć koju su pružili Aleksandru Vučiću u njegovim naporima da
obezbedi budućnost za Železaru u Smederevu. Mi nismo našli kupca. On ga je našao. Ali smo mu mi pomogli da dođe do zaključenja. Oni, Premijer Vučić, menadžeri HPK i svi vredni zaposleni Železare Smederevo, svi oni imaju moju zahvalnost i divljenje za način na koji su se borili za ovu malu fabriku i za njihov izuzetno obavljen posao - kaže na kraju podužeg obraćanja javnosti Kamaraš.
Uz pismo Kamaraš prilaže i kompletan izveštaj o poslovanju u proteklih 14 meseci, koliko je menadžment sa njim na čelu upravljao Železarom, baš kao i prepisku sa ministrom Sertićem koji od njega zahteva da zaposli 16 sindikalaca, poimence.
- U najgoroj finansijskoj situaciji Železare, HPK je održao fabriku operativnom do 25. juna 2016. godine kada smo, protiv pravila ugovora o profesionalnom upravljanju Železarom, smenjeni kao menadžeri i kada je trio KPMG tima za nadgledanje…
preuzeo fabriku. Ugovor ne sadrži takvu odredbu kojom je takvo preuzimanje moguće. Ovakva aktivnost je sprovedena samo od strane Železare a ne Vlade Republike Srbije, koja je odobrila i potpisala i s toga je sve to u potpunosti nevažeće i
je zaista okončan na dan zaključivanja ugovora sa Hestilom a ne ovom glupom aktivnošću nekoliko očajnih pojedinaca - piše Kamaraš.
Što se tiče ugovora Železare sa njegovim kompanijama, koji su navedeni kao navodni razlog raskida, Kamaraš tvrdi da je Nadzorni odbor bio upoznat sa njihovom sadržinom, dakle znla je šta u njima stoji i Vlada Srbije.
- Mi smo osmislili ovaj sistem odobravanja kao našu zaštitu u slučaju napada neke buduće vlade. Kako mudro to sada izgleda!!! Finansijske informacije i čak predviđanja su slati u KPMG i Željku Sertiću na mesečnoj osnovi, uključujući
predviđanja da če naš obrtni kapital biti niži od sigurnog kao što je definisano u MSA i saopšteno u novembru 2015. godine kao što je Ministar pomenuo u dokumentima - stoji između ostalog u Kamaraševom pismu.
- Mi smo doveli svoje porodice u novu i neizvesnu situaciju. Nismo znali koliko ćemo dugo ostati. Na godinu dana ili tri godine ili samo nekoliko meseci. Napustili smo svoje poslove i dali dušu i vreme Železari. Naši partneri su napustili svoje poslove i
deca su promenila škole. Postigli smo nemoguće, održali Železaru operativnom sve dok Premijer nije uspeo da je proda izvanrednom kupcu. To je samo po sebi bilo čudo. Bili smo napadnuti od grupe nepripremljenih i nekompetentnih osoba koje su
morale da nas mole da se vratimo u roku od 48 sati. Što potvrđuje koliko su ti menadžeri dobri - zaključuje Kamaraš.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/2374449/ministarstvo-navodi-kamarasa-zlonamerni-i-tendenciozni.html

Министарство привреде: Наводи Камараша злонамерни

Иза писма јавности Петера Камараша, директора и власника ХПК менаџмента, стоји покушај да, пред пословним круговима, домаћом и међународном јавношћу, са себе скине одговорност за раскид уговора са ХПК менаџментом, 25. јуна ове године, саопштило је Министарство привреде.

Главни циљ Министарства привреде био је очување производних капацитета "Железаре Смедерево" у највећој могућој мери, и остваривање претпоставки за дугорочно запошљавање радне снаге, као и остварење даљег економског напретка Србије.

Поносни смо на успешан завршетак процеса закључења уговора са реномираном кинеском компанијом "Хестил" и чињеницу да ће Смедерево у наредном периоду бити мотор развоја металског сектора и целе привреде Србије, доприносећи укупном повећању друштвеног производа који ће, према проценама ЕБРД-а, износити 3,8 одсто у 2017. години, наводи Министарство.

Министарство привреде наводе Камараша оцењује као злонамерне и тенденциозне. Нажалост, ово није први покушај замене теза господина Камараша.

Сасвим супротно таквој пракси, Министарство привреде следи законом дефинисану обавезу да штити интегритет и економске интересе Републике Србије и њених грађана. Зато се неће упуштати у даље полемике, већ је окренуто будућности и новим пословним перспективама, наведено је у саопштењу.

Бојковић Камарашу: Зашто нисте испунили обавезе?

Члан Надзорног одбора Бојан Бојковић поручио је Камарашу да треба да каже зашто није испунио уговорне обавезе, како је злоупотребио Надзорни одбор, по којој је цени набављао сировине у Украјини, а затим их продавао Железари...

Бојковић је, наиме, одговарајући на прозивке које је Камараш упутио раније данас, затражио од смењеног менаџера и да одговори на питање зашто је Железара била приморана да има само једног купца и добављача током његове "владавине", а то је управо Камарошова фирма "Пицаро".

Коментаришући изношење личних и породичних питања у писму које је Камараш упутио јавности, Бојковић је поручио да "свака културна и лепо васпитана особа зна да се чланови породице не мешају у пословну проблематику".

Иронично називајући Камараша "великим месијом у пословном свету челика", Бојковић тврди да он никада, за разлику од Камараша, није деловао речима већ само делима.

"Користећи сва своја знања и вештине стечене у иностранству током 13 година, укључен сам у решавање пројекта 'Железаре Смедерево' од септембра 2013. године", подсећа Бојковић, који наводи да је тада дошао у потпуно девастирану фабрику, да је био члан малобројног тима ентузијаста, али да их је предводио "човек који је коначно решио 'Железару Смедерево' – Александар Вучић".

Vučić o Kamarašu: Rekla-kazala, dajte činjenice

Pariz -- Aleksandar Vučić kaže da ne namerava da se bavi pitanjem učinka Petera Kamaraša na osnovu "rekla kazala", već će to rado komentarisati ako bude bilo činjenica.

Upitan da komentariše pismo koje je medijima uputio nedavno smenjeni glavni menadžer Železare Smederevo, a u kojem tvrdi da nije odgovoran za loše rezultate Železare, Vučić je ponovio da nije moguće očekivati da oni budu dobri kada je cena čelika pala na 380 dolara.

"Ne pada mi na pamet da se bavim Kamarašom zbog rekla kazala. Mogu, ako znate da mi kažete nešto činjenično", rekao je Vučić i dodao da ima tri grupe sa različitim stavovima.

To sada nije važno, rekao je on novinarima u Parizu i dodao da je najvažnije što je kineski partner Hestil preuzeo Železaru i što je "klozing ugovora" potpisan pre neki dan.

"Važno da su Kinezi preuzeli Železaru i nemam brige oko toga. Nama je najvažnije da Železara postoji, da nije ugašena što su planirani različiti ministri i partije. Važno nam je da u njoj ostaje da 5.000 ljudi i da će da bude profitabilna, da će doprineti najvećem rastu Srbije, a da je država ni na koji način ne finansira", rekao je Vučić.

On je poručio da je važno da Železara ima budućnost, da nema problema da se raspravi sve iz prošlosti, ali je ponovio da rekla-kazala ne dolazi u obzir.

peščanik wrote:
Dugo sam bio skeptičan prema tezi mog prijatelja da je za Srbiju i njenu nezaposlenost jedini spas u razvoju turizma. Tu tezu on uvek potkrepljuje sa nekoliko osnovnih argumenata: to je grana koja zapošljava mnogo niskokvalifikovane radne snage; investicije u smeštajne i uslužne kapacitete su relativno jeftine; prirodni resursi i istorijsko nasleđe za razvoj turizma kod nas su mnogobrojni i uglavnom neiskorišćeni; Srbija je blizu razvijenih evropskih zemalja iz kojih kreće na putovanja najviše turista, a istovremeno je i dalje prepuna divljine koju urbani ljudi navodno traže za odmor; imamo toliko pi-ar agencija i znamo dobro da lažemo, pa bi i turistička propaganda mogla biti efikasna; kod nas može dobro da se jede, a i zakon o zabrani pušenja u javnim prostorima praktično se ne sprovodi, itd.
Ja sam se opirao argumentima ovog prijatelja uglavnom tvrdnjama da nam je saobraćajna infrastruktura prilično nerazvijena; da su nam hoteli i svratišta prilično zapušteni; da nam je cela zemlja prljava i neuređena; da posle poslednjih balkanskih ratova imamo loš ugled u svetu, naročito u pogledu standarda bezbednosti i zaštite od razbojnika i džeparoša svake vrste, itd. Glavnu poentu tog mog opiranja činilo je mišljenje da smo toliko siromašni da nemamo vremena i strpljenja da razvijamo neku privrednu granu koja je niskoakumulativna i koja u suštini sporo vraća novac.
Tim diskusijama o značaju turizma za budući ekonomski razvoj Srbije, kao što to kod nas obično biva, nedostajali su precizni podaci. Zato sam se obradovao kada sam u nekim našim novinama pre nekoliko sedmica primetio tekst o razvoju turizma u Srbiji pod naslovom “Privredna grana koja brzo raste”. Nažalost, u nadnaslovu je pisalo da su ostvareni izuzetni rezultati poslovanja u srpskom turizmu – 2015. godine, a da podaci za 2016. godinu još nisu sređeni?! No, i bajati podaci o razvoju našeg turizma pre dve godine otkrivaju nekoliko zanimljivih stvari koje su i dalje sigurno aktuelne.
Dakle, od 2,5 milijardi dolara, koliko je Srbija zaradila od turizma, prema podacima koje je izneo Aleksandar Denda, savetnik u Ministarstvu trgovine i turizma Vlade Srbije – čak petina (20 odsto) ostvarena je kockanjem stranaca u našim kockarnicama. Prema njegovim rečima, u Srbiju dolaze Turci, Arapi, Izraelci, Iranci i građani drugih zemalja u kojima je kockanje zabranjeno – da se ovde zabave i tim oblikom “finansijske rekreacije”, pa otuda treba razvijati mrežu rizort hotela kod kojih se ponešto može zaigrati i u kazinu.
Ukoliko je promet u našim kockarnicama doista dosegao iznos od oko 500 miliona dolara, onda je kockanje respektabilna grana u pogledu doprinosa domaćem bruto proizvodu. Pošto nemam podatke o prometu u mnogobrojnim kladionicama, mogu samo da nagađam da li se u kockanju i klađenju producira deo domaćeg BDP-a veći od onog koji se dostigne u nekim drugim tradicionalnim privrednim granama (građevinarstvu, na primer). Istina, i pri kockanju i pri klađenju mi nikad ne znamo da li su prijavljeni podaci stvarni odraz “igre” za stolovima optočenim zelenom čojom ili je reč o nekom obliku “pranja novca” (što ne treba bezrezervno isključivati).
Turizam je, prema podacima koje je naveo Denda, već 2015. godine Srbiji doneo ukupno 275 milijardi dinara ili 6,44 odsto tadašnjeg BDP-a, dok je za prošlu godinu očekivan turistički promet od 326 milijardi dinara ili 7,88 odsto ostvarenog prošlogodišnjeg BDP-a. Za ovu, 2017. godinu, procenjuje se i planira prihod od turizma 386 milijardi dinara, što bi moglo preskočiti učešće u BDP-u Srbije od devet odsto.
Kad se pogledaju nešto sređeniji podaci o broju zaposlenih u našem turizmu – vidi se da je taj broj između 2015. i 2016. godine povećan sa 81.610 na 87.244, što je svakako pristojan porast u našim uslovima. Tim pre što je naš turizam, nažalost, poznat po značajnoj “sivoj zoni” i velikom učešću angažovane radne snage koja nije prijavljena socijalnim i zdravstvenim fondovima.

beatakeshi wrote:Kakav tupav i providan način pranja novca

Bila je to vest koja je oduševila domaću javnost i uznemirila konkurente: Er Srbija, te 2013. godine, tek što je prešla u suvlasništvo Etihada, kupiće 10 novih aviona, najmodernijih erbasova A320NEO i za njih dati do milijardu dolara.

• Istinomer
  
  

4Piše: Aleksandar Milošević26. marta 2018. 14.30 Izmenjeno: 14.30


Avioni će početi da stižu 2018. i do 2020. zameniće sve stare avione koje je dotad iznajmljivala. Pet godina kasnije taj san je srušen. Kako saznaje Danas, Er Srbija je u tišini odustala od svog velikog projekta i izbrisala sve planove za modernizaciju flote.
Ovakav epilog bio je, nažalost, očekivan. Kada su avioni naručeni, Etihadom je suvereno vladao generalni direktor DŽejms Hogan, čija je velika vizija budućnosti ove bliskoistočne kompanije počivala na ideji udruživanja sa posrnulim prevoznicima u Evropi i šire. Ulazak u Jat ervejz bio je deo te slagalice. Kao i AlItalija, Er Berlin, Darvin ervejz i mnogi drugi.
Kao što je dobro poznato, ta strategija je propala do temelja, povukavši sa sobom i Etihadovu reputaciju i Hoganovu fotelju. O novcu da ne govorimo.
Er Srbija je sada zaostali rep strategije prognanog direktora koju bi nova uprava najradije zaboravila. U takvoj konstelaciji nerazumno bi bilo verovati da će Etihad sipati stotine miliona evra u srpsku firmu koja mu više nije potrebna. Tako je završena i priča o novim avionima, koji su originalno nabavljeni kao deo velike porudžbine od 117 letelica namenjenih kompanijama iz celog Etihadovog sistema. Da su avioni stigli, Er Srbija bi bila ubedljivo najmoderniji avio-pevoznik u regionu. Umesto toga, firma danas više liči na lou-kost prevoznika nego na nacionalnu avio-kompaniju. Iz pres-službe Er Srbije od januara nisu odgovorili na pitanja Danasa o nabavci erbasa A320NEO.
Kakav je put srpsko-arapska kompanija prešla od trenutka kada je Etihad uz velike nade ušao u propali Jat, možda najbolje odslikavaju promene u novinskim naslovima tokom ovih pet godina:
„Bomba iz Dubaija: Er Srbija naručila 10 Erbasova A320NEO!“
„Prvi let Er Srbije za NJujork“
„Er Srbija: Suspendujemo let za Abu Dabi, povećavamo broj sedišta u avionima“
„Subvencije Er Srbiji 40 puta veće od „profita““
„Er Srbija će biti lou-kost kompanija“
„Er Srbija: Nećemo biti lou-kost, sprovodi se racionalizacija“
„Direktor Er Srbije Dane Kondić podneo ostavku“
„Er Srbija ukinula besplatno piće i obrok na svojim letovima“
„Odlazi li Etihad iz Srbije?“
Na ovo poslednje, još uvek aktuelno pitanje, nema sigurnog odgovora. Etihadu na jesen ističe petogodišnji menadžerski ugovor po kojem upravlja kompanijom iako u Er Srbiji ima samo manjinski deo. Novi ugovor navodno još nije zatražen. To je jednima signal da će Arapi ipak napustiti Srbiju, o čemu je, opet navodno, država već obaveštena. Drugi pak veruju u ostanak Etihada, kojem je Er Srbija jedno od retkih Hoganovih partnerstava na kojem još nisu izgubili novac. U 2016. (za 2017. još nema podataka) Er Srbija je imala profit od simboličnih 900.000 evra. Ali, Etihad je zaradio mnogo više pošto je te i prethodne godine Er Srbiji dao dva kredita na koja joj je obračunao „transakcijske troškove“ od 6,55 odsto, odnosno – osam miliona evra. Na te kredite Er Srbija naravno plaća i redovnu kamatu od 6,95 odsto koja raste za 0,17 odsto na svaka tri meseca. Zajedničkom avio-prevozniku kredite odobrava i Srbija, ali po upola nižoj kamati od samo 3,5 odsto.
Država i Etihad su partneri u ovom poslu, ali je Srbija do sada pokazala daleko više sluha za finansijske potrebe Er Srbije. Tako je niža kamata od one koju daje drugi suvlasnik još i najbenigniji način na koji Vlada pomaže ovom avio-prevozniku. Daleko ozbiljnija stvar su subvencije od čak 40 miliona evra koliko su poreski obveznici isplatili Er Srbiji tokom 2016. godine. Da nije tog novca, firma kojom upravljaju Arapi, tu godinu bi završila u gubitku od otprilike tih istih 40 miliona evra. Kad ni to nije dovoljno, država priskače na razne druge načine u pomoć – od svih mogućih finansijskih i drugih povlastica na beogradskom aerodromu, pa do toga da Er Srbija prosto prebaci aerodromu svoje radnike koji su joj postali teret.
Koncesija za Aerodrom „Nikola Tesla“ koju je upravo dobio francuski gigant Vansi, mogla bi to da promeni, ali ako Er Srbija bude nastavila da uživa ovoliku finansijsku potporu države Srbije, ostanak Etihada možda i ne bude pod tolikim znakom pitanja. Pitanje koje ostaje je samo – je li to ono što su nam obećali?